Pređi na sadržaj

Džejms Juing

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejms Juing
Lični podaci
Datum rođenja(1866-12-25)25. decembar 1866.
Mesto rođenjaPitsburg, Pensilvanija, SAD
Datum smrti16. maj 1943.(1943-05-16) (76 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
PrebivališteSAD
NacionalnostŠkot
Naučni rad
PoljePatologija
Poznat poPoznat po Juingovom sarkomu

Džejms Juing (engl. James Stephen Ewing; Pitsburg, 25. decembar 1866 — Njujork, 16. maj 1943) bio je američki lekar, patolog, škotskog porekla, poznat po tome što je 1921. godine, prvi opisao jedan oblik malignog tumora (sarkoma) kosti, koji je kasnije po njemu nazavan Juingov sarkom.[1][2]

Eponimi[uredi | uredi izvor]

U medicini, kao eponimi izvedeni iz imena Džejmsa Juinga navode se sledeće bolesti:[3][4][5][6]

  • Juingov (Ewing) sarkom — maligni je tumor koštanog ali i mekog tkiva, koji kao i ostali ekspanzivni tumori može da da udaljene metastaze.
  • Ekstraosalni Juingov sarkom (EES) — Juingov sarkom izrastao iz mekih tkiva

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Džejms Juing, rođen je na Božić 1866. u uglednoj Američkoj prezviterijanaskoj porodici u Pitsburgu, Pensilvanija, od oca Tomasa i Majke Julije, devojačko Haufnagel. Njegov otac, Tomas Juing (Thomas Ewing), Škot, poreklom iz Irske, emigrirao je s početka 19. veka u SAD i trajno se nastanio se u Pitsburg. Nakon završetka Džefersonovog koledža prvo je radio kao učitelj, do 36 godine, da bi potom studirao pravo i postao sudija u Krivičnom sudu u Pitsburgu. Džejmsova majka, Julija Hufnagel (Julia Hufnagel), amerikanka nemačkog porekla rodom iz Stokbridža, Masačusets, bila je učiteljica, a u slčobodnom vremenu muzičarka i socijalna radnica.

Još kao dete Džejm je pokazao interesovanje za istraživanja u bilogiji, prikuplja je leptire i njegova kolekcija je bila takva da je bila stalno izložena ka jedna od postavki u Pitsburškom muzeju. Nekako u isto vreme otac mu je kupio mikroskop što je Džejmsu omogućilo detaljnije i svestranije proučavanje insekata. Tako je Džejms vrlo rano počeo da se bavi mikroskopijom, koja će kasnije predodrediti celokupan njegov životni rad za mikroskopom u oblasti kliničke patologije.

Sa 14 godina razboleo se od osteomijelitisa butne kosti, zbog koje je bio vezan za krevet naredne dve godine, i do kraja života ostao invalid. Tokom perioda bolovanja, iako prikovan za krevet, sledeći uputsva svojih mentora i učiterlja Džejms je stekao solidno obrazovanje, savladao je grčki i latinski jezik i iskazao sklonost i ljubav prema poeziji i nauci.

Nakon što je od 1884—1888. godine pohađao Amerst koledž u Masačusetsu, Džejms je obrazovni proces nastavio na studijama medicine (1888—1891), na koledžu lekara i hirurga u Njujorku. Pod stručnim nadzorom mentora Francis Delafield (1841—1915) Theophil Mitchell Prudden (1857—1918) i Alexander Kolisko (1857—1918), mladi Juing je razvio veliko interesovanje za patologiju, kojom će se baviti skoro do kraja života.

Po diplomiranju, na istom koledžu u Njujorku, Juing je prvo radio kao lekar, hirurg i instruktor u oblasti histologiji (1893—1897), i kliničke patologije (1897—1898). Jedno vreme, zbog malih prinadležnosti na koledžu, Džejm je bio prinuđen da se bavi privatnom lekarskom praksom. Ubrzo je mu postalo jasno da bavljenje medicinskom praksom nije njegov jača strana, i istu napušta 1898. godine.

Tokom špansko-američkog rata, obavljao je dužnost hirurg po ugovoru u američkoj vojsci. Kao vojni lekar, zbog velike želje za istraživanjem, bavio se i proučavanjem malarije, nakon kojeg je objavio nekoliko radova na tu temu.

Juing je imenovan 1899. godine za prvog profesora kliničke patologije na Medicinskom koledžu Univerziteta Kornel u Njujorku. Prerana smrt supruge, od komplikacija trudnoće, nakoin samo tri godine brakaje duboko pogodila Juinga, pa je on sve više smisao života tražio u radu, i interesovanju za patogenezu grupe poremećaja koje su se odnosile na tokemiju u toku trudnoće, i interesovanju za izučavanje tumora.

Tokom svog života Džejms Juing se kao patolog bavio istraživanjem u brojnim oblastima madicinske nauke, a najviše u hematologiji i onkologiji. Istraživačke aktivnosti i eksperimentalni rad u onkologije Juing je uglavnom sprovodio u Lomisovoj laboratoriji za istraživanja u eksperimentalnoj patologiji, bakteriologiji, higijeni, hemijskoj patologije i mikro-fotografiji.[7]

Godine 1906. Juing je sa svojim saradnicima, dokazao da se jedan od oblika tumora (limfosarkom kod pasa) može preneti sa jedne na drugu životinju,[8] a 1921. godine prvi je opisao novu vrstu malignog osteoma, koji je kasnije po njemu nazvan, Juingov sarkom.[9]

Godine 1902. Džejm Juing je pomogao da se uspostavi sistem istraživanja i obezedi savremena oprema za kontinuirano istraživanje tumora, jednim delom zahvaljujući i donaciji gospođe Collis P. Huntington.

Po svojim otkrićima u patologioji, Juing je postao jedan od najznačajnijih svetskih eksperimentalnih onkologa, svoga doba. Zahvaljujući tome što je postao autoritet u oblasti onkologije Juing je 1907. inicirao i pomogao da se osnuje prvo Američko udruženje za istraživanje raka, a 1913. godine, Američki društvo za kontrolu raka, danas Američko kancerološko udruženje (American Cancer Society).

Džejms Juing bio je i jedan od prvih pristalica primene radioterapije u lečenju tumora.[10][11]

Džejms Juing, igrom slučaja, umro je od raka mokraćne bešike u 76 godini života.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Ewing, J: The structure of nerve tissue tumors with reference to radium therapy. J. Nerv. Ment. Dis., 53, 13°; N. Y. Med. J., 113, 420.
  • Ewing, J: Tumors of nerve tissue in relation to treatment by radiation. Am. J. Koenl.. S, 41,17. Der Kinfluss \ irchow's auf die medizinisehe Wissenschaft in Amerika. Virchow's Arch., 23$, 444
  • Ewing, J: Diffuse cndotlieiioma of hone. Proc. N. Y. Path. Soc, n.s., 21, 17. 1922 A review and classification of hone sarcomas. Arch. Surg., 4, 485.
  • Ewing, J: Experiences in the collection of museum material from army camp hospitals. Bull, luternati. Assn. Med. Mus., 8, 27.
  • Ewing, J: The life and work of Dr. Lewis A. Stimson. Address delivered on Mrs. Dora Wheeler Keith's presentation to Cornell University of her portrait of Dr. Stimson, in Stimson Hall, January 9, 1922.
  • Ewing, J: An analysis of radiation therapy in cancer. The Mutter Lecture, Trans. Coll. Physii. Phila., 3s., 44, 190.
  • Ewing, J: The mode of action of radiation upon carcinoma. Am. J. Roent., o, 331. Preventable cancer. Health News, Mo. Bull. N. Y. State Dept. Health, n.s.. /,-. 244. 1
  • Zantinga, AR; Coppes, MJ: James Ewing (1866-1943): "the chief". „Medical and Pediatric Oncology”. New York. 21 (7): 505—510. 1993. .
  • Huvos, A. G. (april 1998). „James Ewing: Cancer man”. Annals of Diagnostic Pathology. 2 (2): 146—148. PMID 9845732. doi:10.1016/S1092-9134(98)80052-X. 
  • Ewing, J: Clinical pathology of Blood: A Treatise on the General Principles and Special Applications of Hematology. Philadelphia and New York, 1901.
  • Ewing, J: Neoplastic Diseases: A Textbook on Tumors. Philadelphia, W. B. Saunders, and London, 1919. Fourth edition 1940.
  • Ewing, J: Causation, Diagnosis and Treatment of Cancer. Baltimore, 1931.
  • Ewing, J: Blood. Philadelphia. 1910.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James Ewing (1866—1843) A Biographical Memoir by James B . Murphy
  2. ^ Beebe SP, Ewing J (1906). „A study of the so-called infectious lymphosarcoma of dogs”. J Med Res. 15: 209—228. . [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  3. ^ Ewing J (1921). „Diffuse endothelioma of bone”. Proc N Y Patholog Soc. 21: 17. .
  4. ^ Ewing J (1922). „An analysis of radiation therapy in cancer: The Mütter Lecture”. Trans Coll Phys Phila. 44: 190—235. . [Google Scholar]
  5. ^ Ewing, James (2006). „THE CLASSIC: Diffuse Endothelioma of Bone”. Clinical Orthopaedics and Related Research. 450: 25—27. PMID 16951641. doi:10.1097/01.blo.0000229311.36007.c7. 
  6. ^ Zantinga, Arty R.; Coppes, Max J. (1993). „James Ewing (1866–1943): "the chief"”. Medical and Pediatric Oncology. 21 (7): 505—510. PMID 8341219. doi:10.1002/mpo.2950210709. 
  7. ^ Ewing, James (1929). „Lymphoepithelioma”. The American journal of pathology. 5 (2): 99. .
  8. ^ Ewing, James & Beebe, S. P. (1906). A study of the so-called infectious lympho-sarcoma of dogs. Journal of Med. Research. 10:209.
  9. ^ James Ewing Biography, Na: WhoNamedIt.
  10. ^ Parsons, Charles L. (November 1915). Bulletin 104 - U.S. Bureau of Mines; Extraction and Recovery of Radium, Uranium and Vanadium from Carnotite (1 ed.). Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. pp. 124.
  11. ^ Ewing J (1935). „The modern attitude toward traumatic cancer”. Bull N Y Acad Med. 11: 281—333. . [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džejms Juing na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејмс_Јуинг&oldid=27871572”