Pređi na sadržaj

Džonatan Dvajt Džouns

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Džouns
Džouns 2014. godine
Lični podaci
Puno imeDžonatan Dvajt Džouns
NadimakBouns
Datum rođenja(1987-07-19)19. jul 1987. (36 god.)
Mesto rođenjaRočester, Njujork, SAD
Državljanstvo SAD
Visina193 cm
Sportske informacije
SportMMA
Dostignuća i titule
Lični rekord26 pobeda

1 poraza

1 bez odluke

Džonatan Dvajt Džouns (rođen 19. jula 1987. godine) je američki profesionalni borac mešovitih veština koji je potpisao za Ultimativnog borilačkog šampionata (UFC). Poznat je kao jedan od najvećih boraca mešovith veština, on je trenutni šampion poluteške kategorije u UFC.[1] Šampion je još od 29. decembra 2018. godine, a prethodno je bio šampion u periodu od 20. marta 2011. godine, do 28. aprila 2015. godine. Takođe je imao i privremenu titulu šampiona poluteške kategorije.

Sa 23 godine, pobedom nad Mauricijom Ruom, 2011. godine, Džouns je postao najmlađi šampion ikada od kada je UFC uveo kategorije[2]. Džouns je vlasnik mnogih UFC rekorda u poluteškoj kategoriji, uključujući i najviše odbrana titula, najviše pobeda, najduži pobednički niz, i najviše pobeda polugom. Tokom većeg dela dok je bio šampion, Džouns je smatran za najboljeg kilo-za-kilo borac na svetu.[3] Nikada zaustavljen, niti sa manje bodova, Džounsov jedini poraz u karijeri je kontravezalna diskvalifikacija protiv Mat Hamila, rezultat koji Hamil i predsednik UFC-a Dana Vajt osporavaju[4].

Između 2015. i 2017. godine, Džouns je bio član nekoliko kontraveznih dešavanja i izgubio je titulu tri puta kao rezultat disciplinskih sankcija. Prvi put je izgubio titulu i skinut je sa zvaničnih rank lista od strane UFC kada je 2015. godine bio uhapšen zbog saobraćajne nesreće. Nakon vraćanja u UFC, pobeđuje u oba meča za titulu, protiv Ovinsa Saint Preuks i Daniela Kormiera, ali obe pobede su poništene nakon što je Džouns ostao pozitivan na test za nedozvoljene supstance, ali zbog dodatnih suspenzija, ti mečevi su preimenovanu u „bez presude[5][6]“. Nakon što mu je suspenzija istekla u 2017. godini, Džouns je u 2018. godini povratio titulu pobedivši Aleksandra Gustafsona i uspešno ju je odbranio u sledeće tri borbe.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Džouns je rođen 19. jula 1987. godine u Ročesteru, Njujork.[7] Njegov otac, Artur, je bio sveštenik u crkvi „Maunt Sinai“ u Bingamton, Njujork. Artur je pokušavao da odrvati Džounsa od borilačke karijere, „Želeo sam da i on propoveda, pokušao sam da ga nagovorim da odustane od borilačke karijere. Pričao sam mu da ni on ne želi to, da može da radi druge stvari. Da bude sveštenik“.[8] Džounsova majka, Kamila, je preminula 2017. godine sa 55 godina starosti, posle duge borbe sa dijabetisom.

Džouns je bio jedan od četvoro dece. Njegov stariji brat, Artur, je penzionisani igrač američkog fubdala koji je igrao za „Baltimor rejvensi“, „Indijanapolis Koltsi“ i „Vašington Redskins“, dok je njegov mlađi brat, Čandler, takođe igrač američkog fudbala, igrao za „Arizona Kardinalsi“.[9] Njegova starija sestra, Karmen, je preminula od tumora na mozgu pre svog osamnaestog rođendana.

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Pre svoje MMA karijere, Džouns je bio odličan rvač u srednjoj školi i prvak svoje države u „Union-Endikot“ srednjoj školi u Njujorku. Takođe je igrao i američki fudbal kao defanzivac, zbog svog izgleda, trener mu daje nadimak „Bones“.

Džouns je svoj prvi profesionali MMA meč odradio u Aprilu, 2008. godine. Džouns je imao rekord 6-0 u naredna tri meseca, pobedivši sve svoje protivnike. U svojoj poslednjoj borbi pre potpisivanja za UFC, Džouns je pobedio Mojsija Gabina u UFC 87, 9. avgusta 2008. godine.

Ultimativni borac šampionat[uredi | uredi izvor]

Džouns je prihvatio da bude zamena Tomasu Drvalu samo dve nedelje pre meča. Džouns je imao impresivan nastup, obarajući svog protivnika i koristeći neobičan stil borbe, kao što su udarci laktom i nogom iz okreta. Džouns je pobedio jednoglasnom odlukom (30—27, 29-28 i 30-27).[10]

U svom drugom UFC meču, Džouns je borio protiv Stefana Bonara u UFC 94, 31. januara 2009. godine. Džouns je pokazao neverovatne rvačke veštine, izvodeći veoma snažna obaranja. Opet koristeći neobičan stil borbe kao u svom prvom meču, Džouns je uvhatio Bonara za nogu i zadao mu udarac laktom iz okreta koji je zamalo nokautirao Bonara u prvoj rundi. Iako je Džouns izgledao veoma umorno u treću rundi, uspeo je da ostvari još jednu pobedu jednoglasnom odlukom (30—27, 29-28, i 29-28).

Džounsova treća borba bila je u UFC 100 protiv Džejka O’Brajan, 11. jula 2009. Džouns je bio bolji tokom celog meča i eventulano je uspeo da uhvati protivnika u giljotinu, nateravajuči O‘Brijena da se preda. U septembru 2009. godine, Džouns je nagrađen ugovorom od četiri borve sa UFC.

U decembru, 2009. godine, Džouns se borio protiv Mat Hamila u Ultimativni Borac: Teško Finale. Iako je bio dominantan celu borbu, Džouns je bio disvalifikovan zbog korišćenja 12-6 laktova.[11] Ujedinjena Pravila Mešovitih Borilačkih Veština su zabranila udarce lakovima na dole, i Džouns je bio kažnje samo jednim poenom od runde.[12] Međutim, budući da Hamil nije mogao da nastavi meč zbog iščašenog ramena, Džouns je bio disvalifikovan zbog takvih udaraca.[13] Zbog toga je su pregledani snimci njihove borbe, i komisija je utvrdila da su Džounsovi udarci laktom dodatno oštećuju Hamilov krvav i ranjen nos. Ovo je prvi put da je komisija Nevade primenila pravilo da se pregled snimaka odmah obavi, u kojoj su odluke sudija bile podržane komisije, koja je snimke pregledavala u usporenoj brzini kako bi videli koliko su štetu naneli ti udarci laktovima. Predsednik UFC Dana Vajt bio je ogorčen sa time da je sudija Steve Mazegati presudio meč kao poraz za Džounsa, i smatrao je da meč treba da bude bez odluke. Dana Vajt je 2019. godine izjavio kako i dalje pokušava da preokrene rezultat tog meča u bez presude.[14]

Džouns se borio protiv Brandona Vere 21. marta 2010, u UFC Uživo: Vera protiv Džounsa.[15] Pobedio je meč nokautom nakon što je Veru oborio udarcom laktom, a nakon toga nastavio da mu zadaje udarce na zemlji. Udarac laktom nakon kojeg je zaustavljen meč je takođe Veri naneo tri preloma vilice.[12] Džouns je osvojio nagradu „Nokaut Večeri“.[16]

Džouns je pobedio bivšeg IFL šampiona poluteške kategorije Vladimira Matušenka nokautom laktovima 1:52 u prvoj rundi 1. avgusta 2010, u UFC Uživo: Džouns protiv Matušenko. Dana Vajt je obećao Džounsu veliki pomak ako pobedi Matušenka. [17]Posle meča sa Matušenkom, Vajt je rekao, „Matušenko je borac za kojeg imam veliko poštovanje, i nisam mislio da će biti ovako lako za Džounsa. Džouns je odličan borac i posle ove večeri, ušao je u najboljih osam boraca na svetu. On mora da ostane fokusiran i da nastavi da trenira jako kao i do sad. On je pametan i opasan borac. Zaradiće mnogo para, i biće veoma uspešan.“[18]

Nakon pobede nad Matušenkom, Džouns je rekao da želi jednog od trojice najboljih boraca iz poluteške kategorije za svog sledećeg protivnika.[19] Džouns je rekao u intervju za Insajd MMA da će njegov sledeći protivnik biti pobednik iz meča Antonio Nogeira protiv Rajana Badera. [20]Takođe u tom intervju, Džouns je izjavio da je informisan od strane Dana Vajta i Lorenza Feritete da ukoliko pobedi u svoja sledeća dva meča, da će dobiti meč za titulu poluteške kategorije.

Vajt je kasnije izjavio da će Džounsov sledeći protivnik biti neporaženi Rajan Bader, 5. februara 2011, u UFC 126. [21]Džouns je Baderu naneo prvi poraz polugom na vratu u drugoj rundi. Džouns je dobio bonus „Poluga Večeri“.[22]

Šampion poluteške kategorije[uredi | uredi izvor]

Odmah posle pobede nad Baderom, u javnost je izašla informacija da se izazivač na titulu i Džounsov trening partner Rašad Evans povredio, i da neće biti u stanju da odradi meč za titulu sa tadašnjim UFC prvakom poluteške kategorije, Mauricijom Rua. U intervjuu posle meča, Džoe Rogan je rekao Džounsu da će imati meč za titulu UFC poluteške kategorije. 19. marta 2011, u UFC 128, Džouns je pobedio Rua sa nokautom posle 2:37 minute u trećoj rundi, i tako postao najmlađi šampion u UFC-u.

Džounsova prva odbrana titule trebala je da bude 6. avgusta 2011, u UFC 133 protiv Rašada Evansa [23], svog bišeg prijatelja i sparing partnera[24], ali je Džouns doživeo povredu šake.[25] Džouns je trebao da ide na operaciju šake, ali je odlučio da se odmori i da ne ide na operaciju posle razgovora sa doktorima.[26] Džouns je zbog povrede nije trebao da ima meč do decembra 2011. godine, ali je ipak imao prvu odbranu titule protiv Kvintona Džaksona 24. septembra 2011, u UFC 135.[27] Džouns je porazio Džaksona polugom na vratu, posle 1:14 minuta u četvrtoj rundi.[28] I tako postao prvi protivnik koji je pobedio Džaksona polugom. Džouns je 2012. godine rekao da mu je to bila omiljena borba do tad.[29]

Drugi zmeč između Džounsa i Rašada, koji jue bio zakazan za 10- decembar, 2011. godine, u UFC 140, je takođe bio otkazan nakon što je Rašad doživeo povredu prsta, i Džounsov novi protivnik bio je Lioto Mačida.[30][31] Iako je bio dosta lošiji od Mačide, Džouns je ostvario još jednu odbranu titule poluteške kategorije, nakon što je ugušio Mačidu polugom na vratu, 4:26minuta u drugoj rundi.[32] Ovo je bio Mačidin prvi poraz polugom u karijeri.

Džouns se konačno sastao sa svojim bišim prijateljem i sparing partnerom, Rašadom Evansom, 21. aprila 2012. godine, u UFC 145. Džouns je iz tog meča izašao kao pobednik jednoglasnom odlukom (49—46, 49-46, i 50-45). Na UFC 145 konferenciji za štampu, Dana Vajt je potvrdio da će Džounsov sledeći protivnik biti Dan Handerson.[33] Meč je trebalo da se održi u UFC 151, ali se Henderson povukao zbog brojnih povreda.[34][35] Džouns je odbio da bude kasna zamena za borbu protiv Čael Šonena nakon što mu je trener Greg Džekson rekao da će biti veoma teško da se pripremi za meč za samo tri dana.[36]

Revanš protiv Lioto Mačide je trebao da se održi 22. septembra 2012. godine, u UFC 152, ali je Lioto odbio da se bori jer nije imao dovoljbno vremena da se spremi za meč.[37] Džouns je umesto Liota, imao Vitora Belforta za novog protivnika, kojeg je pobedio 22. septembra 2012. godine. Džouns je bio veliki favorit u ovom meču(13 prema 1).[38]

Vitor je umalo uspeo da pobedi Džounsa polugom u prvoj rundi, ali je Džouns ipak uspeo da odbrani titulu polugom u četvrtoj rundi,[39] i tako izjednačio broj odranjenih titula sa Čak Lidelom.[40][41] Džouns je osvojio $65,000 vredan Poluga Večeri bonus.[42]

Džouns se susreo sa Aleksandrom Gustafsonom, 21. septembra 2013. godine, u UFC 165.[43] Džouns je doživeo veliku posekotinu ispod oka u prvoj rundi,[44] ali je uspeo da pobedi jednoglasnom odlukom sudija (48—47, 48-47, i 49-46). Posle meča, Džouns je izjavio da mu je ovo bio najteži meč u karijeri, i obojica boraca su morala da idu u bolnicu posle meča.[45] Za ovaj meč dobili su „Borba Večeri“ bonus.[46] Ovaj meč je dobio brojne pozitivne kritike.[47]

Džouns se trebao boriti protiv Glovera Tekseire, 1. februara 2014. godine, u UFC 169,[48] ali je meč otkazan 7. oktobra, od strane UFC predsednika Dana Vajt. [49]Saopšteno je 13. novembra 2013. godine, da će se meč održati 22. februara 2014. godine, u UFC 170,[50] ali je meč otkazan sledećeg dana.[51] Meč između Džounsa i Tekseire se konačno održao 26. aprila 2014. godine, u Dalasu, Teksas.[52] Džouns je pobedio jednoglasnom odlukom sudija (50—45, 50-45, i 50-45).[53]

Dana Vajt je, 27. aprila 2014. godine, saopštio da postoji mogućnost da se revanš između Conesa i Gustafsona održi u Švedskoj.[54] [55]Ali je 24. maja 2014. godine, saopšteno da će se meč održati u Las Vegasu, 30. avgusta 2014. godine, u UFC 177.[56] Ovo saopštenje nije bilo zvanično jer Gustafon još nije prihvatio sve uslove meča.[57] U junu meč je i dalje bio na čekanju, i Dana Vajt je objasnio situaciju „Džouns ne želi da se bori protiv Gustafsona, nego ipak želi Danijela Kormiera za protivnika“.[58][59]

Ufc je 5. juna potvrdio da će se revanš između Gustafona i Džounsa održati 27. septembra 2014. godine, u UFC 178.[60] Gustafson se ipak povukao iz ovog meča nakon povrede meniskusa. Džounsova zamena trebao je da bude Daniel Kormier u UFC 178.[61] Džouns je doživeo povredu noge tokom treninga 12. avgusta 2014. godine, tako da je meč pomeren za 3. januar, 2015. godine, u UFC 182.[62] Džouns je meč pobedio jednoglasnom odlukom sudija (49—46, 49-46, i 49-46).[63] I tako je postao prva osoba koja je nanela poraz Danielu Kormieru u karijeri. Kasnije je izašla informacija da je Džouns bio pozitivan na kokain, mesec dana pre početka meča.[64]

Prva suspenzija i povratak[uredi | uredi izvor]

Džouns je trebao da brani tutulu protiv Antona Džonsona 23. maja 2015. godine, u UFC 187.[65] Međutim, 28. aprila, Džounsu je oduzeta titula i suspendovan je iz UFC-a nakon izazivanja saobraćajne nesreće gde je udario trundu ženu, i kasnije je peške pobegao sa lica mesta.[66] Kormijer, koji je izgubio protiv Džounsa u UFC 182 u januar 2015, je zamenio Džounsa protiv Antoni Džonsona, kojeg je pobedio i tako postao prvak UFC poluteške kategorije.[67]

UFC je, 23. oktobra 2015. godine saopštio da se Džouns ponovo vratio u UFC, nakon šest meseci suspenzije.[68] Revanš protiv Kormijera je trebao da se održi 23. aprila 2016. godine, u UFC 197.[69] Međutim, Kormijere se povukao izmeča 1. aprila, zbog povrede stopala, i njegova zamena bio je Ovins Saint Preuks.[70] Džouns je pobedio Saint Preuksa jednoglasnom odlukom sudija (50—44, 50-45, i 50-45).[71]

Druga suspenzija[uredi | uredi izvor]

Revanš sa Kormijerom trebao je da se dogodi 9. jula 2016. godine, u UFC 200. [72]Međutim, 6. jula 2016. godine, Džouns je suspendovan od strane USADE zbog pada na doping testu 16. juna.[73] USADA je, 7. novembra 2016. godine, saopštila da je Džones suspendovan na godinu dana. Dva dana kasnije, saopšteno je da je Džounsu oduzeta privreman titula, i ovim je postao prvi UFC borac kojim je titula oduzeta dva puta.

Treća supenzija i povratak[uredi | uredi izvor]

Revanš sa Kormijerom je ponovo zakazan za 29. jul, 2017. godine, u UFC 214 u Kaliforniji.

Džouns je pobedio u tom meču, i tako opet postao prvak UFC poluteške kategorije, nokautom u trećoj rundi.[74] Posle meča, Džouns je dobio nagradu za Meč Večeri.[75] Džouns je posle meča, izjavio da je Kormijer uzoran šampion. I izazvao je Brok Lesnara na meč.

UFC je, 22. avgusta, saopštio da je Džouns pozitivan na doping test od strane USADE, koji je uzet 28. jula. Džouns je bio pozitivan na Turinabol, i anaboličke steroide. Bio je opet suspendovan kao posledica toga. USADA je potrvdila da su oba uzorka koja su uzeta od Džouns pozitivna na Turinabol.[76] Kao posledica, Kalifornijska državna komisija (KSAK) je preokrenula u bez suđenja. Naknadno, UFC predsednik Dana Vajt je doneo odluku da Džounsu oduzme pojas i dodeli ga Danielu Kormieru.[6]

Druga šampionska vladivina[uredi | uredi izvor]

Dana 10. oktobra 2018. godine saopšteno je da će se Džouns vratiti u UFC 232, 29. decembra 2018. godine, u revanšu protiv Aleksndra Gustafsona, za privremenog prvaka UFC poluteške kategorije.[77] Džouns je pobedio Gustafsona tehničkim nokautom u u trećoj rundi, i tako postao privremeni prvak UFC poluteške kategorije.

U svojoj sledećoj odbrani, Džouns se borio protiv Antonia Smita, 2. marta 2019. godine, kao glavni događaj u UFC 235. [78]Džouns je meč dobio jednoglasnom odlukom sudija (48—44, 48-44, i 48-44).[79]

Džouns se borio protiv Tiaga Santosa, 6. jula 2019. godine, kao glavni događaj u UFC 239. [80]Meč je dobio podeljenom odlukom sudija, i tako još jednom odbranivši svoju titulu.[79]

Džouns se borio protiv Dominika Rejesa, 8. februara 2020. godine, kao glavni događaj u UFC 247.[81] Džouns je meč dobio jednoglasnom odlukom sudija. Ovom pobedom, Džouns je postavio UFC rekord za najviše pobeda u nizu, sa 14. pobeda.[82]

Trening[uredi | uredi izvor]

Džouns je trenirao sa Timom BombSkvad iz Kortlanda, Njujork, kasnije je prešsao u Tristar u Montreal, Kanada i nedavno u Džekson MMA iz Albukuerku, Novi Meksiko.[83] Trenirao je sa tegovima tokom suspenzije od strane UFC-a.

Stil borbe[uredi | uredi izvor]

Džouns se izdvaja po svojoj brzoj prilagodljivosti i besprekornoj tehnici u kavezu i opisan je kao „jedan od najdiminačnijih, najinovatnijih i nekoga ko se stalno razvija boraca u istoriji MMA sporta i jednog od najvećih boraca koji su ikada ušli u oktagon. Uglavnom koristi svoj veliki domet, kao i svoje rvačke veštine da bi zadao udarce u neobičnom stilu.[84]

Koristi veliki broj raznolikih udaraca, od kojih najviše udarce u stomak i glavu, kao i udarce laktom i nogom iz okreta, kao i svoj najpoznatiji udarac, kojim gađa protivnika u koleno. Džouns je takođe sjajan i na podu, gde ima sjajnu spospobnost da nađe način da zada protivniku udarac laktom ili kolenom.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Džouns i njegova verenica Džesi imaju tri ćerke.[85] [86]Leah, rođena 2008. godine; Karmen Nikole Džouns, rođena 2009. godine, i Olivia Haven, rođena 2013. godine. U intrevjuu sa Džoe Roganom, 1. decembra 2016. godine, Džouns je izjavio da ima četiri ćerke (godina 9, 8, 6, i 3) ukazujući na ćerku rođenu pre Leah.

Džouns je katolik, i ima tetovažu „Filipljanima 4:13“ na desnoj strani grudi.[87]

Dok je Džouns bio na putu kao crkvi u Personu, Novi Džerzi, 19. marta 2011. godine, gde je planirao da meditira par sati pre svog meča sa Marurisiom Rua u UFC 128. Društvo su mu pravili njegovi treneri Majk Vinkledžon i Greg Džekson. Dok se njihov vozač pripremao da ih ostavi, Džouns je učio stariji par kako viču za pomoć. Žena im je objasnila Vinkledžonu kako je maskirani čovek razbio njihov prozor i pobegao sa njenim GPS uređajem. Džouns je, zajedno sa trenerima, jurio maskiranog razbojnika, uhvatio ga, i predao ga policiji.[88][89]

Džouns je, 8. aprila 2012. godine, postao prvi MMA borac koji je postao sponzorisan od strane kompanije za sportsku opremu, Najk. [90]Takođe je i prvi MMA borac sa svojom linijom patika, i prvi borac koji je potpisao ugovor sa Gatorade i MaslTeč u oktagonu.[91] Džouns je saopštio da je poptisao ugovor sa Ribokom, 16. decembra 2014. godine.[92] Međutim, 29. aprila 2015. godine, Ribok je poništio taj ugovor nakon saobraćajne nesreće koju je izazvao Džouns.[93] Dan kasnije, Džouns je takođe izgubio ugovor i sa MaslTeč.[94]

Reference[uredi | uredi izvor]


  1. ^ List of UFC champions, 2020-05-18, Pristupljeno 2020-05-21 
  2. ^ DeRose, Sal. „UFC 128 Results: Jon Jones Becomes the Youngest Champ in UFC History”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  3. ^ Sherdog.com. „Sherdog.com’s Pound-for-Pound Top 10”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  4. ^ „Matt Hamill on TUF 10 Finale: Jon Jones didn't lose, and I didn't win”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2009-12-10. Pristupljeno 2020-05-21. 
  5. ^ Raimondi, Marc (2017-08-22). „Jon Jones failed drug test at UFC 214”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  6. ^ a b Raimondi, Marc (2017-09-13). „Daniel Cormier reinstated as UFC light heavyweight champion”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  7. ^ Roth, Leo. „'Bones' Jones eager to fight in Rochester”. Rochester Democrat and Chronicle (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  8. ^ „Jon 'Bones' Jones' Father Wanted Him to Preach, Not Join UFC”. www.christianpost.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  9. ^ „For Chandler Jones, becoming a New England Patriot is just about perfect”. syracuse (na jeziku: engleski). 2012-04-27. Pristupljeno 2020-05-21. 
  10. ^ „UFC newcomer Jon Jones to replace Tomasz Drawl at UFC 87 | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-11-02. Arhivirano iz originala 02. 11. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  11. ^ Smith, Michael David (2009-12-05). „Jon Jones Disqualified for Illegal Elbow, Matt Hamill Wins”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  12. ^ a b „Cagewriter”. sports.yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  13. ^ „Matt Hamill suffered dislocated shoulder at The Ultimate Fighter 10 Finale (Updated) | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2009-12-09. Arhivirano iz originala 09. 12. 2009. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  14. ^ Martin, Damon (2019-06-26). „Dana White wants to get Jon Jones’ disqualification loss from 2009 overturned”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  15. ^ „VERA AND JONES HEADLINE FIRST UFC® FIGHT ON VERSUS”. UFC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  16. ^ Sherdog.com. „UFC Bonuses: Jones, Dos Santos, Howard, Guida Earn $50K”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  17. ^ Cassidy, Daniel (2010-08-01). „Dana White promises Jon Jones bigger opponenets, if he gets past Matyushenko”. LowKickMMA.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  18. ^ MMAmania.com (2010-08-02). „Jon Jones next fight against 'one of the top eight guys in the world'”. MMAmania.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  19. ^ „UFC phenom Jon Jones wants top-three opponent next but will settle for James Toney | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-08-31. Arhivirano iz originala 31. 08. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  20. ^ DretroitDrew80 (2010-08-29). „UFC Quick Quote: Jon Jones waiting for the winner of Ryan Bader vs Rogerio Nogueira”. MMAmania.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  21. ^ „Dana White Confirms Jones vs. Bader for UFC 126 | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2010-10-26. Pristupljeno 2020-05-21. 
  22. ^ Sherdog.com. „UFC 126 Bonuses: Silva, Jones, Cerrone, Kelly Bank $75K”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  23. ^ „Sakara Out, Philippou in against Rivera at UFC 133”. UFC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  24. ^ „Rashad Evans sets sights on former training partner Jon Jones”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). 2012-04-19. Pristupljeno 2020-05-21. 
  25. ^ „Jon "Bones" Jones Injured, Rashad Evans Faces Phil Davis at UFC 133 | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2011-04-25. Pristupljeno 2020-05-21. 
  26. ^ Helwani, Ariel (2011-05-13). „Jon Jones Elects to Not Have Surgery on Injured Hand”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  27. ^ „As expected, champ Jon Jones and challenger "Rampage" Jackson headline UFC 135 | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-06-18. Arhivirano iz originala 18. 06. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  28. ^ „UFC 135 main-card results: Jones chokes out 'Rampage,' Koscheck KOs Hughes | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-09-27. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  29. ^ „The Jones boy - News - BigPond Sport”. web.archive.org. 2012-10-18. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  30. ^ „Jones vs. Evans targeted for UFC 140, UFC boss says fight not happening (Updated) | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-10-07. Arhivirano iz originala 07. 10. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  31. ^ „UFC 140 headliner features champ Jon Jones vs. Lyoto Machida | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2011-10-07. Arhivirano iz originala 07. 10. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  32. ^ „UFC 140 results: Champ Jon Jones tested, but chokes out Lyoto Machida | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2012-01-29. Arhivirano iz originala 29. 01. 2012. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  33. ^ „UFC 149: Jon Jones-Dan Henderson eyed for Calgary after changes to Brazil card”. web.archive.org. 2012-04-29. Arhivirano iz originala 29. 04. 2012. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  34. ^ Snowden, Jonathan. „Jon Jones Does What Even Politicians Couldn't: Forces the UFC to Cancel an Event”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  35. ^ „UFC 151 scrapped due to Henderson's injury”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2012-08-23. Pristupljeno 2020-05-21. 
  36. ^ Sherdog.com. „Breen: Greg Jackson Responds to Dana White - MMA Radio - Sherdog.com”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  37. ^ „Vitor Belfort replaces Lyoto Machida vs. Jon Jones at UFC 152”. USATODAY.COM. Pristupljeno 2020-05-21. 
  38. ^ „The Oddessa Line: Champ Jones opens as 13-to-1 favorite over Belfort at UFC 152 | MMAjunkie.com”. web.archive.org. 2012-08-27. Arhivirano iz originala 27. 08. 2012. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  39. ^ Sherdog.com. „Champion Jon Jones Taps Vitor Belfort in UFC 152 Main Event; ‘Mighty Mouse’ Crowned at 125”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  40. ^ „Title Defenses – Fight Matrix” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  41. ^ Sampson, Kevin. „UFC 152: Jon Jones and the Greatest Light Heavyweights Ever by the Numbers”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  42. ^ Sherdog.com. „UFC 152 Bonuses: Jon Jones, Cub Swanson, T.J. Grant, Evan Dunham Pocket $65K Each”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  43. ^ „Champ Jon Jones vs. Alexander Gustafsson to headline UFC 165 in Toronto”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2013-06-13. Pristupljeno 2020-05-21. 
  44. ^ Rondina, Steven. „UFC 165: Doctor Wanted to Stop Jon Jones vs. Alexander Gustafsson Due to Cut”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  45. ^ Snowden, Jonathan. „Jon Jones Looks Human, Sent to Hospital After Close Decision Win at UFC 165”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  46. ^ „UFC 165 bonuses: Jones, Gustafsson, Barao, Gagnon earn $50,000 honors”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2013-09-22. Pristupljeno 2020-05-21. 
  47. ^ Davies, Gareth A. (2013-09-22). „Jon Jones wins epic UFC 165 battle with Alex Gustafsson in fight MMA fans calling the greatest ever seen” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2020-05-21. 
  48. ^ Smith, Sean. „UFC 169 Fight Card: Jon Jones vs. Glover Teixeira Official on Super Bowl Weekend”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  49. ^ „Dana White Nixes Jon Jones vs. Glover Teixeira for UFC 169 Super Bowl Fight Card | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2013-10-07. Pristupljeno 2020-05-21. 
  50. ^ Thomas, Luke (2013-11-13). „Jones vs. Teixeira set to headline UFC 170”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  51. ^ „UFC: Champ Jon Jones scratched from recently announced UFC 170 headliner”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2013-11-14. Pristupljeno 2020-05-21. 
  52. ^ „Jon Jones vs. Glover Teixeira set for April 26 at UFC 172 in Baltimore”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2014-01-10. Pristupljeno 2020-05-21. 
  53. ^ Sherdog.com. „Jon Jones Dominates Glover Teixeira, Retains Light Heavyweight Title at UFC 172”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  54. ^ Sherdog.com. „Dana White: Alexander Gustafsson Rematch Next for Jon Jones After UFC 172 Win”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  55. ^ Cole, Ross (2014-04-27). „Jon Jones Vs Alexander Gustafsson Rematch Could Take Place In Swedish Stadium”. MMA Insight (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  56. ^ „Jon Jones vs. Alexander Gustafsson II set for UFC 177 in Las Vegas”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2014-05-25. Pristupljeno 2020-05-21. 
  57. ^ Jon Jones (na jeziku: engleski), 2020-05-17, Pristupljeno 2020-05-21 
  58. ^ „"The Download" w/ Dana White: Jon Jones doesn't want to fight Alexander Gustafsson”. UFC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  59. ^ „Dana White: Jon Jones wants Daniel Cormier instead of Alexander Gustafsson”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2014-06-02. Pristupljeno 2020-05-21. 
  60. ^ Thomas, Luke (2014-06-05). „Jones vs. Gustafsson 2 will headline UFC 178”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  61. ^ „Cormier steps in to face Jones at UFC 178”. UFC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  62. ^ ET, 2014 at 6:05p (2014-08-12). „Jon Jones injured, fight with Daniel Cormier delayed until 2015 (UPDATE)”. FOX Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  63. ^ ET, 2015 at 12:45a (2015-01-04). „Jon Jones retains title, dispatches Daniel Cormier by decision”. FOX Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  64. ^ „UFC champion Jon Jones tests positive for cocaine, enters rehab”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2015-01-06. Pristupljeno 2020-05-21. 
  65. ^ „Jones-Johnson, Weidman-Belfort, Cerrone-Nurmagomedov top UFC 187 in May”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2015-02-19. Pristupljeno 2020-05-21. 
  66. ^ Raimondi, Marc (2015-04-28). „UFC suspends Jon Jones, strips him of title”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  67. ^ „UFC strips Jon Jones of title; Daniel Cormier to face Anthony Johnson for belt”. sports.yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  68. ^ „UFC reinstates ex-champ Jon Jones”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2015-10-23. Pristupljeno 2020-05-21. 
  69. ^ Sherdog.com. „Source: Daniel Cormier-Jon Jones Rematch Set for UFC 197 on April 23”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  70. ^ „Rematch on hold: Injury forces Daniel Cormier off UFC 197 headliner vs. Jon Jones”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2016-04-02. Pristupljeno 2020-05-21. 
  71. ^ Myers, Thomas (2016-04-24). „He's Back!”. MMAmania.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  72. ^ Radić, Radivoj (2016-05-20). „DA LI JE KONSTANTIN MIHAILOVIĆ IZ OSTROVICE ZNAO DA JE „KONSTANTINOVA DAROVNICA“ FALSIFIKAT?”. ISTRAŽIVANjA (24): 119—127. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2013.24.119-127. 
  73. ^ „Jon Jones Pulled from UFC 200 Main Event Due to Possible Anti-Doping Violation | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2016-07-07. Pristupljeno 2020-05-21. 
  74. ^ „Jon Jones Reclaims UFC Belt With Third-Round TKO Of Daniel Cormier”. Deadspin (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  75. ^ „UFC 214 bonuses: Jon Jones, Volkan Oezdemir earn $50K for knockout wins”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2017-07-30. Pristupljeno 2020-05-21. 
  76. ^ „UFC champ Jones' 'B' sample confirms positive”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2017-09-13. Pristupljeno 2020-05-21. 
  77. ^ „UFC 232 results: Jon Jones pounds out Alexander Gustafsson, regains 205-pound title”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2018-12-30. Pristupljeno 2020-05-21. 
  78. ^ Sherdog.com. „Jon Jones to Defend Light Heavyweight Crown vs. Anthony Smith in UFC 235 Headliner”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  79. ^ a b „UFC 235 results: Jon Jones docked two points but cruises to decision win over Anthony Smith”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2019-03-03. Pristupljeno 2020-05-21. 
  80. ^ „Jones-Santos, Nunes-Holm to headline UFC 239”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2019-03-27. Pristupljeno 2020-05-21. 
  81. ^ Hiergesell, Dan (2019-11-22). „Jones Vs. Reyes Official For PPV Event In Houston”. MMAmania.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  82. ^ Reinsmith, Trent. „UFC 247 Stats And Video Highlights: Jon Jones Sets UFC Record With Win Over Dominick Reyes”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  83. ^ „– JON "BONES" JONES JOINS JACKSON'S CREW | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2009-08-22. Pristupljeno 2020-05-21. 
  84. ^ Tabuena, Anton (2017-07-27). „11 Jones technique breakdowns to get you hyped”. Bloody Elbow (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  85. ^ LeVaux, Ari. „UFC 135 Jon Jones Pre-Fight Supper: Jones' Water Runs Deep”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  86. ^ „Jessie Moses UFC Jon Jones' Girlfriend/ Fiancée (wiki,bio)”. Fabwags.com (na jeziku: engleski). 2019-03-02. Pristupljeno 2020-05-21. 
  87. ^ „UFC's Jon Jones Fights for Christ in the Cage”. www.christianpost.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  88. ^ Sherdog.com. „Report: ‘Bones’ Subdues Thief Hours Before Title Fight”. Sherdog. Pristupljeno 2020-05-21. 
  89. ^ Helwani, Ariel (2011-03-20). „UFC 128 Video: Jon Jones Recounts How He Stopped Robbery on Fight Day”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  90. ^ Chiappetta, Mike (2012-08-08). „Nike Signs UFC Champion Jon Jones to Global Sponsorship Deal”. MMA Fighting (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  91. ^ „UFC Light Heavyweight Champ Jon Jones Signs Sponsorship Deal With Gatorade | MMAWeekly.com” (na jeziku: engleski). 2013-09-19. Pristupljeno 2020-05-21. 
  92. ^ „Reebok announces partnership with UFC champs Jon Jones and Ronda Rousey”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2014-12-16. Pristupljeno 2020-05-21. 
  93. ^ „Reebok terminates sponsorship of ex-UFC champ Jon Jones”. MMA Junkie (na jeziku: engleski). 2015-04-29. Pristupljeno 2020-05-21. 
  94. ^ Holland, Jesse (2015-04-30). „Jones Dropped By Yet Another Sponsor”. MMAmania.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џонатан_Двајт_Џоунс&oldid=27713539”