Avija 57
| Avija 57 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički avion | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 14 | |
| Poreklo |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Avija Avia | |
| Probni let | 16.01.1934. | |
| Uveden u upotrebu | prototip | |
| Povučen iz upotrebe | 12.04.1935. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Čehoslovačka Авиа
| |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 15,90 m | |
| Raspon krila | 22,50 m | |
| Površina krila | 81,50 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 5.100 kg | |
| Normalna poletna | 8.600 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 3 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 3 x Hispano-Suiza 9Bd | |
| Snaga KEM-a | 3 x 423 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 3 x 575 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 300 km/h | |
| Ekonomska brzina | 270 km/h | |
| Dolet | 1200 km | |
| Plafon leta | 5.000 m | |
| Brzina penjanja | 330 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Avija 57 (Avia 57) je čehoslovački putnički avion nastao između dva rata. Proizvela ga je firma Avia a prvi put je poleteo 1934. godine.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Avija 57 je bio niskokrilni monoplan, avion sa tri motora namenjen za prevoz 14 putnika i prtljaga. Avion je projektovao inženjer Robert J. Nebesar, a prvi put je poleteo 16. januara 1934.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup aviona je bio oblog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija aviona je bila monokok. Nosači motora su bili napravljeni od čeličnih zavarenih cevi. Piloti su sedeli jedan pored drugog u zatvorenom kokpitu na kljunu aviona ispred njih se nalazio trupni (centralni) motor. Udvojene komande za upravljanje avionom su bile kombinacija polužnih sistema i čeličnih užadi sa užetnjačama. U nastavku se nalazila putnička kabina sa dva reda sedišta pored prozora i prolazom kroz sredinu kabine. U repu aviona se nalazio toalet i prostor za prtljag. Sa leve strane trupa su se nalazila vrata za ulazak posade i putnika u avion. Sa obe strane trupa aviona bilo je po 6 velikih pravougaonih prozora. Putnička kabina je imala sistem za grejanje i provetravanje kabine.
Pogonska grupa je imala tri radijalna vazduhom hlađena motora sa 9 cilindara Hispano-Suiza 9Bd snage 423 kW (575 KS). Na motorima su se nalazile dvokrake metalne elise promenljivog koraka.
Krila su bila konzolna samonosiva potpuno metalne konstrukcije. Na krilima su se nalazile gondole za smeštaj krilnih motora i točkova stajnog trapa.
Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormila dubine su metalne konstrukcije obložene delimično aluminijumskim limom a delom platnom.
Stajni trap je bio klasičan sa dve glavne noge koje su se nalazile ispod gondola krilnih motora. Na nogama su bile niskopritisne gume sa kojima se kompletno uvlačile u toku leta u zadnji deo gondola motora. Stajni trap se uvlačio u gondole motora pomoću hidrauličnog uređaja. U slučaju kvara, mogao se uvući ili izbaciti mehaničkim putem. pomoću sajle i poluge. Treći mali točak se nalazio u repu aviona imao je ogibljenje ali se u toku leta nije uvlačio u trup aviona.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Napravljen je samo jedan prototip.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Tog kobnog dana 12. aprila 1935. godine kompanija Avia je doživela veliku nesreću, izgubila je dva prototipa putničkih aviona Avija 156 i Avija 57 sa četiri člana posade, probnih pilota Vaclav Koči, Josif Fiala (Avija 156), Ciril Novotni i Eduard Šmid (Avija 57). Pošto su se nesreće desile u razmaku od 7 minuta a da su olupine nađene na rastojanju od 8 kilometara prva sumnja je pala na sudar ova dva aviona[1].
Detaljnom istragom koju je sprovela istražna komisija Ministarstva javnih radova utvrđeno je da su nesreću prouzrokovala nedovoljna čvrstina krila oba prototipa. Prvo se Avija 156 srušio kod sela Poleradi u 13.21 čas. Uzrok je bilo lom levog krila i naknadno kidanje repnih površina. Nekoliko trenutaka kasnije (7 minuta), avion Avija-57 se okrenuo iznad Vinora i raspao se tokom ponirućeg leta. Krhotine su pale u rezervat prirode u Vinoru na nekoliko mesta[2].
Posle ove teške tragedije kompanija Avija je stopirala program putničkih aviona i sve kapacitete usmerila na vojni program.
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Fiat G.12
- Fiat APR.2
- Daglas DC-3
- Junkers Ju 52
- Savoja Marketi SM.79
- De Heviland DH.89 Dragon Rapide
- Avija 51
- Avija 156
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Avia av 57”. 7. 6. 2012.
- ^ „Letecká badatelna”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. Praha: Naše vojsko, 1968. Kapitola Vývoj letadel Avia, s. 107.
- OVČÁČIK, Michal. Avia Av-51. Letectví a kosmonautika. Květen 2021, roč. 100., čís. 5, s. 46 a 47. ISSN 0024-1156
- Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. str. 130. ISBN 3-7637-5904-2.
- Richard Schulz, G. W. Feuchter, Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1936. J. F. Lehmann, München 1936, S. 344/355.
- Enciclopedia Ilustrada de la Aviación. 2. Barcelona: Editorial Delta. 1984. ISBN 84-85822-36-6.
