Avram Đukić
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Avram Đukić | |
|---|---|
 Avram Đukić, c. i kr. general intendant. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. februar 1844. |
| Mesto rođenja | Gospođinci, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 17. mart 1906. (62 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska |
Avram Đukić (Gospođinci, 10. februar 1844 — Beč, 17. mart 1906) bio je general intendant Austrougarske vojske i istoričar.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Šajkaškoj u selu Gospođinci, od oca Stevana i majke Jule.[1] Nakon osnovne škole u rodnom mestu, pohađao je i nemačku osnovnu školu u štabnom mestu Titelu. Vojničku školu („matematiku“) učio je u Titelu (1859-1861) i nakon Kadetske škole u Temišvaru (1867-1868) postao je austrijski oficir. On je još 1. novembra 1860. godine stupio u vojnu službu kao gefrajter titelskog bataljona. Službovao je Benkovcu u dalmatinskom domobranskom streljačkom bataljona do oktobra 1873. godine. U Beču je slušao dvogodišnji intendantski tečaj (1873-1875), i u oficirskoj intendantskoj službi je dospeo do čina generala intendanta (1900. u Pragu). Istakao se radom kao intendant 10. austrijskog korpusa, i za zasluge je više puta bio odlikovan. U Zadru je tako 1885. godine za revnosnu službu dobio Viteški krst Ordena Franje Josifa. Sa službom je bivao u Beču, Zadru, Pragu i opet u Beču. Bio je oženjen Sofijom, najstarijom kćerkom gospođinačkog pope Nikole Beljanskog.[2] Bio je član Matice srpske u Novom Sadu. Ostavio je iza sebe rukopisnu autobiografiju koja se čuva u matičinoj arhivi.
Istorijom se bavio kao ljubitelj, bez stručnosti,[3] ali veoma savesno i s lepim uspehom. Koristio je arhivsku građu malo dostupnu istraživačima. Najviše se bavio prošlošću krajiškog šajkaškog titelskog bataljona iz njegovog zavičaja. Proučavao je istoriju Srba u Ugarskoj, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, zatim bunu 1848, a s mnogo požrtvovanja je ispitivao živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici srpskoj u rukopisu veliki rad: Generali i pukovnici Srbi u Austrougarskoj od god. 1704 do danas. Odatle je objavio Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit (Brankovo Kolo, 9. 1903). Pred kraj života je skupljao arhivsku građu za ustanak Pere Segedinca i za seobe Srba u Rusiju.
Ostali važniji radovi:
- Kad su se Srbi s patrijarhom Arsenijem III. doselili u zemlje madžarske krune? (Javor, 1891),
- Tri pisma patrijarha Arsenija III. Crnojevića (Letopis, 219),
- Ocena knjige G. Vitkovića,
- Prošlost,
- Ustanova i spomenici ugarskih kraljevih šajkaša (Letopis, 157),
- Ein Rückblick auf die Geschichte der österreichisch-ungarischen Donauflottille (1889),
- Učešće titelskog krajiškog šajkaškog bataljona u austro-turskom ratu u 1788 do 1791 (Letopis, 161 i 162),
- Nešto za istoriju c. kr. srpske husarske regimente (Naše doba, 1894),
- Ustrojstvo c. kr. titelskog krajiškog šajkaškog bataljona za vreme narodnog pokreta 1848-49 (Letopis, 193, 105, 196 i 204).
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Radojčić, Nikola (1927). „Avram Đukić”. Narodna enciklopedija.
