Краљевина Мађарска
| Краљевина Мађарска Magyar Királyság Мађарска | |||
|---|---|---|---|
 Границе Краљевине Мађарске 1920. и 1941. године | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Престоница | Будимпешта | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | мађарски | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| — Регент | Миклош Хорти | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1920. | ||
| — Укидање | 1946. | ||
| — Статус | бивша држава | ||
| Земље претходнице и наследнице Мађарске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
.svg)
.svg)
Краљевина Мађарска (мађ. Magyar Királyság) је била мађарска држава у периоду од 1920. до 1946. године. Настала је након политичких превирања која су обележила период од распада Аустроугарске монархије (1918) до успостављања нове мађарске монархије под регентством адмирала Миклоша Хортија (1920). Постојала је до 1946. године, када је створена Република Мађарска.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]| Историја Мађарске |
|---|
 |
 Портал Мађарска |
У литератури на мађарском језику, назив Краљевина Мађарска (Magyar Királyság) користи се не само за државу која је под тим именом постојала од 1920. до 1946. године, већ и за ранију Краљевину Угарску, која је постојала до 1918. године, док у литератури на српском и другим словенским језицима постоји терминолошко разликовање, пошто се за стару краљевину која је постојала до 1918. године користи се назив „Угарска“ (или "Uhorsko" на словачком), док се за касније мађарске државе, које су настале након 1918. године, користи назив „Мађарска“ (или "Maďarsko" на словачком).[2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Након распада Аустроугарске монархије (1918) и укидања монархије (16. новембар) престала је да постоји историјска Краљевина Угарска, на чијем је централном подручју формирана Мађарска Народна Република (1918—1919). Након краткотрајног постојања револуционарне Мађарске Совјетске Републике (1919) и неуспелог покушаја обнове грађанске републике (1919-1920), у Мађарској је почетком 1920. године извршена обнова монархије, чиме је створена Краљевина Мађарска, под регентством адмирала Миклоша Хортија (Horthy Miklós).
Противници новог поретка саркастично су државу називали "краљевином без краља, на челу са адмиралом без морнарице и мора". Услед сложених унутрашњих и спољнополитичких околности, избор монарха је трајно изостао, тако да је Хортијево регентство потрајало све до 1944. године.
Главни претендент на мађарску краљевску круну био је бивши аустријски цар и угарски краљ Карло Хабзбуршки (1916-1918), који је 1921. године покушао да постане мађарски краљ, али је у томе осујећен, а недуго потом је и умро. Како би трајно осујетила претензије Карлових наследника и сродника, Мађарска је већ крајем 1921. године званично опозвала Прагматичку санкцију из давне 1713. године, на основу које је Лотариншка династија након изумирања правих Хабзбурга (1780) наследила династичка права на краљевску власт. Иако је током наредних година у неколико наврата разматрана могућност избора новог мађарског краља из неке друге династије, сагласност о том политички осетљивом питању није могла бити постигнута, тако да је регентство из привременог прерасло у трајно решење.
Првих десет година Хортијевог намесништва било је обележено бурним променама у мађарском друштву и социјалним незадовољством. За време премијера Иштвана Бетхлена (István Bethlen), прављене су разне махинације као што је манипулисање изборима, покушај ревизије Трианонског споразума, тако да је незадовољство у народу расло, а економија је пропадала. Најзад, у периоду од 1929. до 1931. године, дошло је до потпуног колапса мађарске економије и то је приморало Бетхлена да поднесе оставку. Економски колапс је, током наредних година, омогућио јачање утицаја Немачке у спољнотрговинској размени и потискивање осталих спољних партнера. Током Другог светског рата краљевина Мађарска (краљевина без краља) се приклонила, стицајем различитих околности, Силама осовине па је уз њихову сагласност учествовала у комадању Чехословачке 1938, те анексији неких делова Словачке и Закарпатске Украјине 1938, анексији Трансилваније те комадању Југославије 1941. чиме је привремено постигнута жељена ревизија Тријанонског споразума . Додуше била је донекле поштеђена од рата, али само до марта 1944. године када су је окупирале немачке нацистичке снаге (уз подршку домаћих фашистичких одреда- Стреластих Крстова-Њилаша а кратко време направиле од ње марионетску државу Трећег рајха.[2] То кратко време је било међутим довољно да се и у Мађарској доследно спроведе холокауст, будући да су Јевреји у Мађарској све до тада ипак били толерисани, додуше уз повремене значајне изузетке, нпр приликом масакра у јужној Бачкој 1942.
После Другог светског рата и пораза Сила осовине, Совјетске снаге су окупирале Мађарску и увеле комунистички режим, чиме је престао да се користи назив Краљевина Мађарска и формирана је Народна Република Мађарска.
Границе
[уреди | уреди извор].png)
Границе Краљевине Мађарске утврђене су Тријанонским споразум из 1920. године. У Другом светском рату, уз помоћ Хитлерове Немачке, краљевина је проширила своје границе на рачун Чехословачке, Румуније и Југославије, али су после Другог светског рата поново успостављене границе које је одредио Тријанонски споразум.[2] Према одредбама Потсдамске конференције одлучена је колективна депортација дотада бројне немачке мањине, да би на њихова имања били досељени Мађари из Трансилваније-Секељи и Чангоши из Буковине.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Касаш 2002, стр. 530-616.
- ^ а б в „Revolution, counterrevolution, and the regency, 1918–45”. Britannica. Приступљено 28. 1. 2025.
- ^ „Hungary - Kingdom (1920-1946)”. Pantheon World. Приступљено 28. 1. 2025.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Касаш, Александар (2002). „Mађарска у 20. веку”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 530—616.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
- Хорват, Александар (2013). Барања 1918-1922. Нови Сад: Мало историјско друштво.
