Pređi na sadržaj

Adolf Ketle

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adolf Ketle
Lični podaci
Datum rođenja(1796-02-22)22. februar 1796.
Mesto rođenjaGent, Francuska Republika
Datum smrti17. februar 1874.(1874-02-17) (77 god.)
Mesto smrtiBrisel, Belgija
ObrazovanjeUniverzitet u Gentu
Filozofski rad
EpohaXIX vek

Lambert Adolf Žak Ketle (22. februar 1796 — 17. februar 1874) je bio belgijski astronom, matematičar, statističar i sociolog. Osnovao je i usmerio Kraljevsku opservatoriju Belgije i izvršio veliki uticaj na uvođenje statističkih metoda u društvene nauke. Razvio je skalu indeksa telesne mase.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Adolf Ketle je rođen 22. februara u Gentu (koji je u to vreme bio deo nove Francuske Republike). Njegov otac bio je Fransoa Avgustin Žak Henri Ketle, Francuz, a majka En Fransoa Vandervelde, Flamanka. Fransoa Ketle je rođen u Amu (Pikardija), ali budući da je bio avanturističkog duha, prešao je Lamanš i postao britanski državljanin i sekretar škotskog plemića. U tom svojstvu je putovao po kontinentu, posebno provodeći vreme u Italiji. Nakon toga je dobio posao i nastanio se u Gentu, gde je Adolf rođen kao peto od devetoro dece, od kojih je nekoliko umrlo u detinjstvu. Fransoa je umro kada je Adolf imao samo 7 godina.

Ketle je pohađao Gimnaziju u Gentu u kojoj je 1815. godine počeo da predaje matematiku. Godine 1819. je prešao u Ateneum u Briselu i iste godine završio disertaciju (De quibusdam locis geometricis, necon de curva focal - O nekim novim svojstvima žižne daljine i nekih drugih krivih).

Godine 1819. dodeljena mu je doktorska diploma iz matematike Univerziteta u Gentu. Ubrzo nakon toga odlučio je da ubedi vladine zvaničnike i privatne investitore da izgrade astronomsku opservatoriju u Briselu. U toj nameri je uspeo 1828. godine. Postao je član Kraljevske akademije umetnosti u Londonu 1820. godine. Predavao je u Muzeju nauka i u Belgijskoj vojnoj školi. Godine 1825. postao je dopisnik Kraljevskog instituta u Holandiji. Od 1841. do 1851. godine bio je pomoćnik na Kraljevskom institutu, a kada je ime instituta promenjeno u Holandska kraljevska akademija nauka i umetnosti, Adolf postaje strani član. Godine 1850. izabran je za stranog člana Švedske kraljevske akademije nauka.[2]

Ketle je osnovao nekoliko statističkih časopisa i društava. Bio je zainteresovan za ostvarenje međunarodne saradnje statističara. Podstakao je stvaranje statističke sekcije u Kraljevskom društvu koje je kasnije postalo Kraljevsko statističko društvo čiji je prvi prekomorski član bio upravo on.

Godine 1855. Ketle je oboleo od apopleksije koja je smanjila ali ne i okončala njegovu naučnu aktivnost. Umro je 17. februara 1874. godine u Briselu, gde je i sahranjen.

Rad[uredi | uredi izvor]

Njegov naučno-istraživački rad obuhvatao je širok spektar naučnih disciplina: meteorologiju, astronomiju, matematiku, statistiku, demografiju, sociologiju, kriminologiju, antropometriju i istoriju nauke. Doprineo je razvoju nauke i napisao nekoliko monografija. Osnovao je Kraljevsku opservatoriju Belgije i nekoliko nacionalnih i međunarodnih društava i naučnih časopisa. Predsedavao je prvim sastancima Međunarodnog statističkog kongresa. Ketle je bio liberalan i antiklerikalan, ali nije bio ateista, materijalista niti socijalista.

Socijalna fizika[uredi | uredi izvor]

Ogist Kont, tvorac termina "socijalna fizika"

Nova nauka o verovatnoći i statistici bila je uglavnom korišćena u astronomiji u kojoj je bilo ključno odrediti veličinu odstupanja. To se vršilo pomoću metode najmanjih kvadrata. Ketle je bio među prvim naučnicima koji su primenjivali statistiku u društvenoj nauci, koju je on nazivao "socijalna fizika". Bio je svestan složenosti društvenih fenomena i mnogih varijabli kojima je bilo potrebno merenje. Njegov cilj je bilo razumevanje zakona statistike koji se nalaze u osnovi društvenih fenomena kao što su stopa kriminala, braka ili samoubistva. Želeo je da objasni vrednost datih varijabli pomoću ostalih društvenih faktora. Ove ideje su ostali naučnici smatrali kontroverznim zbog toga što su predstavljale suprotnost konceptu slobode izbora.

Njegova najuticajnija knjiga je Sur l'homme et le développement de ses facultés, ou Essai de physique sociale (Rasprava o čoveku i razvoju njegovih sposobnosti, ili Eseji o socijalnoj fizici), objavljena 1835. godine. U njoj postavlja osnov za projekat o socijalnoj fizici i opisuje koncept "prosečnog čoveka" (l'homme moyen) koga karakterišu očekivane vrednosti izmerenih varijabli. Kada je Ogist Kont otkrio da je Ketle prisvojio termin "socijalna fizika", koji je on predstavio, okrenuo se uspostavljanju termina "sociologija". Kont se nije slagao sa statističkim težnjama Adolfa Ketla.

Kriminologija[uredi | uredi izvor]

Ketle je bio uticajna ličnost u kriminologiji. Pomogao je da se osnuje Kartografska škola i Pozitivistička škola u kriminologiji u kojima su statističke metode bile u širokoj upotrebi. Kroz statističke analize, Ketle je stekao uvid u vezu između zločina i drugih društvenih faktora. Na primer, uočio je značajnu povezanost između godina i zločina i između pola i zločina. Drugi faktori koje je otkrio odnosili su se na klimu, siromaštvo, obrazovanje i konzumiranje alkohola. Njegova otkrića objavljena su u delu "O razvoju sklonosti ka zločinu".

Antropometrija[uredi | uredi izvor]

U tekstu o socijalnoj fizici koji je objavljen 1835. godine, on predstavlja svoju teoriju o ljudskim varijansama oko proseka gde su ljudske osobine podeljene u skladu sa normalnom krivom.

Jedna od Ketlovih trajnih zaostavština jeste uspostavljanje jednostavne mere za klasifikaciju ljudske težine u odnosu na idealnu težinu. Njegov projekat, indeks telesne mase ili Ketlov indeks, izdržao je do danas uz manje izmene. Antropometrijski podaci se koriste u modernim programima i u razvoju svakog proizvoda koji je namenjen potrošačima.[3]

Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Adolf Ketle je bio izabran za stranog člana Kraljevskog društva. Asteroid 1239 Queteleta je nazvan po njemu.

Publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1823. Relation d'un voyage fait à la grotte de Han au mois d'août 1822'. 'With M.M. Kickx.
  • 1827. Recherches sur la population, les naissances, les décès, les prisons, les dépôts de mendicité, etc., dans le royaume des Pays-Bas.
  • 1829. Recherches statistiques sur le royaume des Pays-Bas.
  • 1831. The Propensity to Crime.
  • 1834. Astronomie élémentaire.
  • 1835. Sur l'homme et le développement de ses facultés, ou Essai de physique sociale.
  • 1838. De l'influence des saisons sur la mortalité aux différens âges dans la Belgique.
  • 1839. Catalogue des principales apparitions d'étoiles filantes.
  • 1842. A Treatise on Man and the Development of His Faculties.
  • 1843. Sur l'emploi de la boussole dans les mines.
  • 1845—1851. Sur le climat de la Belgique.
  • 1848. Du système social et des lois qui le régissent.
  • 1848. Sur la statistique morale et les principes qui doivent en former la base.
  • 1850. Mémoire sur les lois des naissances et de la mortalité à Bruxelles.
  • 1853. Mémoire sur les variations périodiques et non périodiques de la température, d'après les observations faites, pendant vingt ans, à l'observatoire royal de Bruxelles.
  • 1864. Histoire des sciences mathématiques et physiques chez les Belges.
  • 1867. Météorologie de la Belgique comparée à celle du globe.
  • 1867. Sciences mathématiques et physiques au commencement du XIXe siècle.
  • 1869. Sur la physique du globe en Belgique.
  • 1870. Anthropométrie, ou Mesure des différentes facultés de l'homme.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Adolphe Quetelet (1796–1874)—the average man and indices of obesity". Oxford journals. Pristupljeno 28.5.2016.
  2. ^ "Lambert Adolphe Jacques Quetelet (1796 - 1874)". Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 28.5.2016.
  3. ^ "How the Idea of a ‘Normal’ Person Got Invented". The Atlantic. Pristupljeno 28.5.2016.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Adolf Ketle na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адолф_Кетле&oldid=26805669”