Pređi na sadržaj

Akratoterme

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Akratoterme (od grčkih reči: acratos - čist i terma - banja), su prirodni mineralni izvori tople lekovite vode (iznad 20 °C) sa oskudnom mineralizacijom (ispod 1 g suve materije u jednom litru vode). Lekokovito delovanje termalnih voda ili akratotermalnih voda iz akratotermalnih izvora nije sasvim razjašnjeno, i najčešće se pripisuje elementima u tragovima, radioaktivnim elementima, plemenitim gasovima, teškoj vodi, fervorizaciji i flori.[1][2][3]

Pojam i vrste mineralnih i termalnih voda[uredi | uredi izvor]

Kuršumlijska Banja raspolaže sa pet grupa toplih izvora (25—68 °C) i minerlanih voda, koje po balneološkim osobinama svrstavaju u nekoliko najcenjenijih u Evropi. Lekovita voda „Alkal“ koja je dobijena bušenjem 1988. godine u dolini Bunjačke reke, izdašnosti 0,05 l/s. spada u visoko-alkalne (pH 10), nisko-mineralizovane, karbonatno-natrijumske akratopege (14 °C); ima sličnosti sa prolomskim vodama, pa je pogodna za lečenje kožnih oboljenja, bolesti organa za varenje, metabolizma i dr.[4]
Niška Banja jedna je od poznatijih banja po akratotermalnim izvorima iz sve tri grupe
Rimske Toplice (1963) jedna je od najpoznatijih banja u Sloveniji po akratotermalnim izvorima
Čateške Toplice u Sloveniji

Mineralne vode, ili lekovite vode su one vode koje u jednom litru sadrže više od jednog grama rastvorenih mineralnih materija. Mineralne vode u kojima količina mineralnih materija prevazilazi 50 grama po litru, svrstavaju se u rastvore. Postoje više vrsta podela mineralnih voda, ali jedna od najstarijih koju je predložio T. Mirkovića 1892. godine, mineralne vode, po grupama, dele na: sulfatne, bikarbonatne, gvožđevite i nedefinisanog karaktera.[5][6][7]

U lekovite mineralne vode ubrajaju se i one koje sadrže manje od 1 gram rastvorenih mineralnih materija po litru, ako se odlikuju povećanim sadržajem gasova. Takve vode se nazivaju gasnim vodama. Ako je reč o gasnim emanacijama radijuma (radon), u savremenoj balneologiji posebno se ceni i izdvaja dosta retka i nedovoljna istražena grupa radioaktivnih lekovitih voda.[8][9]

Mineralne vode, rastvori, gasovi i radioaktivne vode, koje potiču iz većih dubina unutrašnjosti Zemlje, često imaju povišenu temperaturu, pa se takve vode nazivaju termomineralnim vodama. Prema temperaturi mineralne vode se dele na hladne ili akratopege i tople ili akratoterme.[10]

Akratopege

Hladne mineralne vode ili akratopege su mineralne vode sa većom količinom rastvorenih minerala i temeprature su do 20 °C.[11] Zbog prijatnog ukusa uglavnom se upotrebljavaju za piće. U balneologiji hladne mineralne vode se primenjuju za lečenje bolesti organa za varenje i mokraćnih kanala.[2]

Akratoterme

Tople mineralne vode ili akratoterme, su vode temperature veće od 20 °C, koje se koriste u balneoterapiji kod bolesti gde je za njihovo lečenje potrebna povišena temperatura (kupanje, obloge, orošavanje, ispiranje). Akratoterme se u odnosu na temperaturu tela čoveka, mogu podeliti u tri grupe:[2]

  • hipotermalne od 20 do 34 °C,
  • izotermalne (homeotermalne) od 34 do 38 °C,
  • hipertermalne preko 38 °C.

Dokazano je da je voda iz izvora Niške Banje, zbog svoje toplote (38,2° do 38,5 °C), raznovrsnog hemijskog sastava, koji pored alkalija sadrži i određene količine gvožđa, aluminijuma, sulfata, nitrata i borata, i znatne radioaktivnost, termomineralna voda koja pripada grupi akratotermnih, radioaktivnih, mineralnih voda.[5]

Balneološka svojstva akratotermalnih voda[uredi | uredi izvor]

Glavne balneološke faktore banja sa akratotermalnom termomineralnom vodom pored njihovog hemijskog sastava čini njihovo neprekidno proticanje kroz banjske bazene, lekoviti gasovi, peloidi, promena sredine, dijetetski režim, ali i aktivan i pasivan psihofizički odmor tokom boravka bolesnika u njima.[12]

Radioaktivnost i termalnost ovih voda, zatim njihovo jonsko stanje i plurimetalno bogatstvo, objašnjavaju njihov farmakodinamizam. One pripadaju grupi enegeričnih voda, koje primenjene u banji za piće, kupanje, inhaliranje itd, imaju određena fiziološka i terapijska dejstva.[13] Ta dejstva su i stimulativna, sedativna, antiinflamatorna (antireumatska) antiurikemijska [a] itd.[14]

Značajna prednost metoda lečenja koje se primenjuju u banjama sa akratotermalnim vodama je i odsustvo ozbiljnih neželjenih efekata lečenja. [12]

S obzirom na činjenicu da većina navedenih prirodnih lekovitih činilaca ima dosta široku primenu u indikacionom smislu Banjsko klimatsko lečilišta sa akratotermalnim izvorima mogu pružati usluge različitim kategorijama korisnika od potpuno zdravih ljudi pa do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji moraju pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge.[12][15]

Prve odgovarajuće lečilišne indikacije akrotermalnih vodama npr. U Niškoj Banji postavljene su posle otvaranja inhalatorijuma, desetak godina nakon Drugog svetskog rata. Glavne indikacije obuhvatale su:[b] bolesti lokomotornog aparata, oboljenja respiratornih organa i ginekološka oboljenja.[16]

Osnivanjem brojnih lečilišta u banjama sa akrotermalnih vodama i uvođenjem savremenih medicinskih naučnih dostignuća u kojima se termalni prorodni faktori akrotermalnih voda upotrebljavaju samo kao jedan od terapijskih postupaka, indikacije su proširene i precizirane i obuhvataju:

Medicinske indikacije za lečenje i rehabilitaciju akratotermalnim vodama [12][17][18][19][20]
Organski sistemi Bolesti
Bolesti lokomotornog aparata • Stanje posle reumatske groznice
• Hronični inflamatorni reumatizam (hronični evolutivni poliartrit i Behterevljeva bolest-početni stadijum)
• Degenerativni reumatizam (artroze i spondiloze) • Ekstraartikularni reumatizam-fibroziti
• Mioziti • Panikuliti • Posledice trauma i ratnih ranjavanja.
Oboljenja respiratornih organa Hronični bronhiti • Hronični traheiti • Hronični laringiti • Lakši oblici bronhijalne astme.
Neurološka oboljenja • Neuralgije i polineuriti • Posledice poliomijelita.
Kardiovaskularne bolesti • Arterijska hipertonija u labilnom i lakši oblici u stabilizovanom stanju
• Rekonvalescencija miokardita reumatičkog i drugog porekla
• Rekonvalescencija reumatičkog endokargita.
Bolesti metabolizma • Urična dijateza-izvan perioda jačeg pogoršanja.
Ginekološka oboljenja • Zapaljivi procesi nespecifične prirode u smirenom stanju (hronični andeksitis i perimetritis)
• Ovarijalne disfunkcije praćene hipoplazijom genitalnih organa i poremećajima menstruacije
• Izvesni oblici steriliteta, u prvom redu zapaljivog i endokrinog porekla.

Najpoznatije banje sa akratotermalnom vodom[uredi | uredi izvor]

Najpoznatije banje sa akratotermalnom vodom su Bad Gaštajn, Plombjer, Čateške Toplice, Toplice Dobrna, Banja Fojnica, Niška Banja, Stubička Banja, Sutinska Banja, Tuheljska Banja itd.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Banjska voda pozitivno utiče na urikemiju i na gihtom izazvana reumatična oboljenja, povećanjem izmokravanja mokraćne kiseline.
  2. ^ Po dr Vlastimiru Godiću i dr Mihajlu Radiću iz 1963.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneološka ocena akratoterme Laško: (zgodovinski, balneokemični in zdravstveni vidik) ! J. Kraševec. 2006. str. 82.
  2. ^ a b v Smoljić, Mirko Naslov: Akratoterme i politika koncesija u kontekstu rješenja iz Zakona o koncesijama ( Acratotherme and policy concessions in context provisions of the law on concessions ), 2. međunarodna konferencija o menadžmentu u turizmu i sportu Stanje i mogućnosti zdravstvenog i sportsko-rekreacijskog turizma : zbornik radova / Breslauer, Nevenka (ur.). - Čakovec : Međimursko veleučilište, 2012. str. 100–108..
  3. ^ Medicinska rehabilitacija v slovenskih naravnih zdravilišč, Zbornik predavanja, Čateške Toplice, 2001. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Pristupljeno 15.1.2015.
  4. ^ „Kuršumlijska Banja”. Turistička organizacija opštine Kuršumlija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-05. 
  5. ^ a b Stanković S. (2000), Turizam Srbije, Srpsko geografsko društvo, Beograd;
  6. ^ Baburak Grakali, Vesna. Termalne vode, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskihnaravnih zdraviliš 2000.
  7. ^ Davis, Bridget. Hydrotherapy in practice. Churchil Livingstone, New York 1988.
  8. ^ Kraševec, J. Kratek prikaz balneologije in njen pomen v našem zdravstvu, Medicinski razgledi 23/1984.
  9. ^ Vidovi Rauter, S. Mineralne vode za kopeli in inhalacije, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskih naravnih zdraviliš 2000.
  10. ^ Novak, R.: Balneologija. Medic.endiklopedija. Jug.leksikografski zavod. Zagreb 1967, 416-423.
  11. ^ „Akratopege”. www.spektrum.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-02-05. 
  12. ^ a b v g Aleksandar Dimić. „Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti.”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2015. 
  13. ^ Vlastimir Vučić, (1950) Radioaktivnost voda i gasova Niške Banje i njihovo aktiviranje, Srpska akademija nauka, Beograd, str. 5
  14. ^ Luković, M. Petković V. K, Niška Banja - Geološki sasatav šire okoline banje i pojava termalnih radioaktivnih izvora, Glas SKA 83, Beograd 1911
  15. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneomedicinska ocena akratoterme Medijske Toplice: (športno rekreativni, preventivni in zdravstveni vidik), J. Kraševec. 2005. str. 88.
  16. ^ “Enciklopedija Niša”, tom “Priroda, prostor, stanovništvo”, “Gradina”, Niš, 1995. str. 151
  17. ^ Dobroslava Jandová, Balneologie, Česko. Praha, 2009.
  18. ^ Coni, Ivo. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Nauna knjiga, Beograd 1978.
  19. ^ Jajin i sar. Fizikalna medicina, Medicinska knjiga, Zagreb 1996.
  20. ^ Goodgold, J. Rehabilitation medecine, CV Mosby Company, Toronto 1988.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акратотерме&oldid=26806672”