Римске Топлице

Координате: 46° 09′ 23″ СГШ; 15° 14′ 19″ ИГД / 46.156303° СГШ; 15.238617° ИГД / 46.156303; 15.238617
С Википедије, слободне енциклопедије
Римске Топлице
Rimske Toplice 01.jpg
Римске Топлице
Административни подаци
Држава Словенија
ОпштинаЛашко
Становништво
 — (2011)822 (2002)
Географске карактеристике
Координате46° 09′ 23″ СГШ; 15° 14′ 19″ ИГД / 46.156303° СГШ; 15.238617° ИГД / 46.156303; 15.238617
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина422,7 m м
Римске Топлице на мапи Словеније
Римске Топлице
Римске Топлице
Римске Топлице на мапи Словеније

Римске Топлице су једно од насељених места у Словенији у покрајини Штајерска и статистичкој регији Савињска.

Положај[уреди | уреди извор]

Положај Римских Топлица приказан на једном бакрорезу у боји

Римске Топллице се налазе уопштини Лашко у источној Словенији. Лежи на десној обали реке Савиње на путном правцу који од Цеља до Љубљане води преко Зиданог Моста. Подручје је део традиционалне регије Штајерска. Сада је укључен у остатак општине у статистичком региону Савиња.

Римске Топлице су окружене шумовитим падинама оближњих планина које пружају заштиту од ветра и летњих врућина. Под обронцима високог Стражника из доломитских стена извире термоминерална вода, чије здравствене ефекате су ценили и стари Римљани, који су ту изградили прва термална купалишта.

Око насеља расте багате вегетацијуом међу којом има и егзотичних биљака из целог света. Ту спадају џиновске секвоја, канадска кукута, чемпреси и калифорнијски кедри.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, у насељу је живело 778 становника.

Број становника по пописима[1]
1991 2002 2011
895 822 778

Напомена: У 1972. повећано за насеља Огече и Шмарјета која су укинута.

Историја[уреди | уреди извор]

Римске Топлоце на литографији из 1856.

Име дословно значи „римски врући извори“. Насеље је потврђено у писаним изворима из 1265. године као Топлиц (Toplitz 1482 и Toplica 1486).

Епитет "Римски" први пут је за овај локалитет применио 1826. године Маттејаш Машер (1793-1876) да би га разликовао од осталих локалних врела.

Лековита природних извора Римских Топлица ценили су Римљани, који су уживали у благодатима и лековитој моћи ове бање на десној обали реке Савиње, где и данас постоје термални извори испод брда Стражник (655 м), који се уздижу из триасних пукотина доломитских стена у Римским Топлицама. О томе сведоче споменици и жртвени олтари посвећени богињама и нимфама као захвалност за опоравак древних гостију, пронађени између 1769. и 1845. године.

Бање се први пут помињу у писаним документима из 1486. ​​године, у документу Аквилеја.

Бања је 30 година биле у власништву Хабсбурга а потом Цељских грофова (1456) заједно са имањем Лашко. Кроз историју власници купалишта су се мењали много пута. Први преокрет у историји бање био је 1840. године, када је бивши трговац на велико из Трста Густав Адолф Ухлих купио бању у име своје супруге Амалије, јер је био излечен лековитом своијствима тамошње термалне воде. Тада је оно скромно лечилиште претворено у модерну бању и добило име Римске Топлице (римска бања). За потребе бањеу том периоду уређена су два велика бунара и названа су Амалијино врело, температуре воде 38,4°Ц и Римско врело температуре воде 36,3°Ц). Изградњом властелинства Софиа, број соба у бању се ос почетбог броја повећао са 38 на 100, а затим на преко 200.

На равном платоу са шеталиштем оивиченим стаблима кестена, на једној страни је била бањска црква, а на другој павиљон у коме је свирао бањски оркестар. Поподне је оркестар свирао на отвореном, увече у бањском салону. У оближњој шуми била је билијар соба, тениски терен, а на стрмој ливади наткривена куглана.

Када је пруга Беч – Трст прошла покрај Римских Топлица током 1848; место су све виеше посећивали отмени и имућни гости из Трста, Мађарске, Загреба или чак Сједињених Амнењричких Држава. Већина тириста ипак су били Немци из целе монархије. Сензација за све њих била је посета британске принцезе и пруске наследнице Викторије, која је боравила у Римским Топлицама 1879. године, користећи је као полазиште за обилаак околне природе.

Најугледнији гости бање имали су навику да саде егзотично дрвеће у парку бање, па се тако и данас у бањи могу видети огромне секвоје, канадске кукуте, чемпресие, калифорнијске и кедар и друге занимљиве врсте.

Руски ратни заробљеници су током Првог светског рата изградили шеталиште дужине 2 км кроз шуму (Римски пут). Отварање терме из 1931. године било је важно достигнуће.

Током Другог светског рата бању су запосели рањени немачки војници, а власник (члан породице Ухлих) и његова породица су се одселилииз бање на крају рата.

Панорама Римских Топлоца

Након тога Југословенска народна армија користила је бању за лечење и рехабилитацију својих војника. Обични словеначки народ никада није у потпуности користио бањеу. Иако су породица Ухлих били добри господари који су претворили скромно купалиште у монденску бању са светском репутацијом, они су доминирали над локалним становништвом. Такође када је Југословенска народна армија управљала бањом, оне је биле мање или више доступна локалном нстановништву.

Од 1991. године, након одласка Југословенске народне армије, Словенија је покушавала да оживи Римске Римске Топлице. Коначно, 17. новембра 2005. термалне бање су поново отвориле своја врата гостима, а Центар за медицинску рехабилитацију помогао је оживљавању овог градића у коме из кодине у годину опада број становника.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Римске Топлице на Викимедијиној остави