Alavantićeva afera
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Alavantićeva afera je bio pokušaj vojnog puča protiv režima Aleksandra Obrenovića. Organizovale su ga pristalice dinastije Karađorđević. Ime je dobila po službeniku šabačkog sreskog načelništva i agentu princa Petra, Radomiru Milinkoviću Alavantiću.
Priprema i pokušaj puča[uredi | uredi izvor]
U noći između 20. i 21. februara 1902. on je, preobučen u generalsku uniformu, sa još četvoricom pristalica došao u Šabac i pokušao da zauzme Okružno načelništvo. Pokušaj je osujećen, a Alavantić je poginuo u sukobu sa žandarima.
Ideja o vojnom puču krenula je verovatno od prinčevog predstavnika u Beču, Jaše Nenadovića i ruskog obaveštajnog centra u Bukureštu, sa pukovnikom Grabovim na čelu. Oni se nisu nadali uspehu Alavantićevog upada, ali su računali sa utiskom koji je on morao izazvati. Karađorđevićevci i ruska tajna policija smatrali su da je, posle lažne trudnoće kraljice Drage, dinastičko pitanje u Srbiji otvoreno i da kralja Aleksandra na vlasti održavaju još samo radikali koji su se posle Aprilskog ustava okupili oko njega.
Posledice afere[uredi | uredi izvor]
Alavantićeva afera je imala cilj da probudi nepoverenje i poseje zavadu između radikala i kralja Aleksandra. Na sudskom procesu povodom afere osuđeni su samo oni koji su neposredno učestvovali u samom prepadu, dok predstavnici opozicije nisu pozvani na odgovornost. Iako neozbiljno pripremljen i izveden, pokušaj vojnog prevrata uznemirio je kralja Aleksandra i zadao novi udar režimu i njegovoj borbi sa opozicijom.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ž. Živanović, Politička istorija Srbije 1853-1903, 4, Bg 1925;
- A. Radenić, Progoni političkih protivnika u režimu Aleksandra Obrenovića (1893-1903), Bg 1973;
- S. Jovanović, Vlada Aleksandra Obrenovića, 2, Bg 1990.
