Пређи на садржај

Алавантићева афера

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика Александра Обреновића из марта 1901

Алавантићева афера је био покушај војног пуча против режима Александра Обреновића. Организовале су га присталице династије Карађорђевић. Име је добила по службенику шабачког среског начелништва и агенту принца Петра, Радомиру Милинковићу Алавантићу.

Припрема и покушај пуча

[уреди | уреди извор]

У ноћи између 20. и 21. фебруара 1902. он је, преобучен у генералску униформу, са још четворицом присталица дошао у Шабац и покушао да заузме Окружно начелништво. Покушај је осујећен, а Алавантић је погинуо у сукобу са жандарима.

Идеја о војном пучу кренула је вероватно од принчевог представника у Бечу, Јаше Ненадовића и руског обавештајног центра у Букурешту, са пуковником Грабовим на челу. Они се нису надали успеху Алавантићевог упада, али су рачунали са утиском који је он морао изазвати. Карађорђевићевци и руска тајна полиција сматрали су да је, после лажне трудноће краљице Драге, династичко питање у Србији отворено и да краља Александра на власти одржавају још само радикали који су се после Априлског устава окупили око њега.

Последице афере

[уреди | уреди извор]

Алавантићева афера је имала циљ да пробуди неповерење и посеје заваду између радикала и краља Александра. На судском процесу поводом афере осуђени су само они који су непосредно учествовали у самом препаду, док представници опозиције нису позвани на одговорност. Иако неозбиљно припремљен и изведен, покушај војног преврата узнемирио је краља Александра и задао нови удар режиму и његовој борби са опозицијом.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ж. Живановић, Политичка историја Србије 1853-1903, 4, Бг 1925;
  • А. Раденић, Прогони политичких противника у режиму Александра Обреновића (1893-1903), Бг 1973;
  • С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, 2, Бг 1990.