Alajza Paškevič

Alajza Paškevič
Alajza Paškevič
Datum rođenja	(1876-07-15)15. jul 1876.
Mesto rođenja	Ščučinski rejon, Vilnus,  Ruska Imperija
Datum smrti	5. novembar 1916.(1916-11-05) (40 god.)
Mesto smrti	Vilnus, Ruska Imperija
Narodnost	Beloruskinja

Alajza Paškevič (poznato pod pseudoninom Cjotka, blr. Алаіза Пашкевіч, polj. Ałaiza Paszkiewicz, Pešcin, Ščučinski rejon, 15. jul 1876 — Vilnus, 5. novembar 1916) bila je beloruska pesnikinja i politička aktivistkinja, prozaista, socijalna i politička figura, glumica i pedagog za vreme beloruskog nacionalnog-demokratskog preporoda.

Život i karijera

Alajza je rođena u bogatoj šljahtačkoj porodici. Završila je privatnu školu V. Prozaravej u Vilnusu. Nakon što se preselila u Sankt Peterburg 1902. godine, završila je gimnaziju za devojke Aleksandarija i priključila se školi za učitelje fizičkog vaspitana, Lesgafta (1902-04)

Alajza je bila jedna od osnivača Beloruskog socijalističkog sobranja. 1904. godine odustala je od nastave i vratila se u Vilnus. Organizovala je radničke grupe, napisala i promovisala anti-vladine proklamacije i učestvovala u političkim debatama i sastancima. Zbog svog političkog aktivizma, bila je prisiljena da emigrira u Galiciju, koja je tada bila deo Austrougarske. Živela je u Lavovu. Paškevičeva je počela je sa predavanjima kao student na filozofskom fakultetu na Univerzitetu u Lavovu. 1906. godine je objavila dve zbirke poezije, Hrэst na svabodu i Skrыpka belaruskaя u Žovkvi. Istovremeno, ilegalno je putovala u Vilnus, gde je učestvovala u izdanju novina Naša Dola. U prvom izdanju objavljena je i njena priča Zakletva sa krvavim kandžama.

U periodu od 1908-1909. godine živela je u Krakovu i studirala je na Jagelonskom univerzitetu, na fakultetu društvenih nauka. 1911. godine stupila je u brak sa Stjaponasom Kajrisem, litvanskim inžinjerom i socijaldemokratskim aktivistom. Iste godine, vratila se u Belorusiju i pridružila se nacionalnim obrazovnim aktivnostima. Učestvovala je u predstavama Bajnickog pozorišta u različitim delovima Belorusije. Alojza je takođe bila osnivač i prvi urednik lista „Łučynka”, beloruskog magazina za decu i adolescente.

Za vreme Prvog svetskog rata, Alojza je radila kao milosrdna sestra u bolnici u Vilnusu. Početkom 1916. putovala je s roditeljima i pomogla seljacima obelilim od tifusa. Posle nekog vremena je i sama obolela od tifusa i umrla je 5. februara 1916. godine.

U umetnosti i kulturi

1991. godine snimljen je dugometražni film "Kriza milosti". Film je posvećen životu Alajze Paškevič.

Godine 1976. beloruski umetnici Grigorije Ivanov i Svetlana Gorbunova napravili su medalje i plakete u čast Alajze Paškeviča.

Poznata dela

• "Beloruska violina" (Skrыpka Belaruskaя)
• "Za vas, komšije" (Vam, susedzі)
• "Leto" (Leta)
• "Moje misli" (Mae dumkі)
• "Vera Belorusa" (Vera belarusa)
• "Čovek se nije promenio" (Mužыk ne zьmяnіўsя)
• "Na groblju" (Na magіle)
• "Na drugoj strani" (Na čužoй staroncы)
• "Jesen" (Vosenь)
• "Umetnik Grajka" (Artыst Graйka)
• "Krst slobode" (Hrэst na svabodu)
• "More" (Mora)
• "Dobri vesti" (Dobrыя vescі)
• "Buntovnik" (Buntaўnіk )
• "Pod zastavom" (Pad štandaram)
• "U novogodišnjoj večeri" (Perad Novыm godam)
• "Lasi" (Lяsы)