Albin Moler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Albin Moler
Albin Moler iz „Die grosse Practica Astrologica” (1611)[1]
Lični podaci
Datum rođenja(1541{{month}}{{{day}}})1541.
Mesto rođenjaŠtraupic,
Datum smrti26. decembar 1618.(1618-12-26) (76/77 god.)
Mesto smrtiAltdebern,
UniverzitetUniverzitet u Vitenbergu
Književni rad
Jezik stvaranjanemački, donjolužičkosrpski
Za druge upotrebe, pogledajte Moler (višeznačna odrednica).

Albin Moler (dnjlsrp. Albin Moller, lat. Albinus Mollerus; Štraupic, 1541 — Altdebern, 26. decembar 1618) bio je nemački parohijski sveštenik, astronom, sastavljač kalendara, prirodnjak, začetnik lužičkosrpskog književnog jezika. Imao je lužičkosrpsko poreklo; pisao na nemačkom i donjolužičkosrpskom jeziku.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Spomenik Molera u Štraupicu

Otac A. Molera bio je iz Štraupickog staleškog poseda. Albin je učio latinsku školu u Kalauu. Od 1559. godine studirao je teologiju u Frankfurtu na Odri, a od 1568. godine nastavio studiranje u Vitenbergu.[2] Upisao se na Univerzitet u Vitenbergu 2. februara 1568. pod imenom Albinus Mollerus Straupicensis.[3] Tamo je dobio titulu magistra teologije.[4] Do 1572. godine služio je kao parohijski sveštenik u Tornovu (uništeno u 20. veku), od 1572. do 1574. godine — u Štraupicu, zatim u drugim mestima, 1582. godine u Gros Debernu.[2]

Oduševljen astrologijom, objavio je „Prognosticon Astrologicum” za 1573. i 1574. godine.[3] Godine 1574, u Budišinu, u štampariji M. Volraba[5] objavio je faktički prve tri lužičkosrpske knjige na donjolužičkosrpskom jeziku: „Mali katehizam”, „Večni crkveni kalendar” i „Zbirku lužičkosrpskih psalama”. Slovenac A. Bohorič uključio je donjolužičkosrpske tekstove iz Molerovog katehizma u prvu gramatiku slovenačkog jezika, koju je objavio u Vitenbergu 1584. godine.[6] Tokom sukoba između kalvinista i sledbenika Melanhtona, A. Moler, očigledno, bio je strog luteran.[3] Učestvovao u radu na knjizi lekovitih biljaka berlinskog dvorskog lekara L. Turnajsera,[7] koja je napisana na latinskom, nemačkom i donjolužičkosrpskom jeziku.[6] Iz prepiske Molera i Turnajsera od 1582. godine jasno je da je Moler radio kod Turnajsera kao astrolog.[1] Prvi svezak knjige je izašao u Berlinu 1578. godine.[1] Moler je predao za knjigu 240 imena biljaka sa donjolužičkosrpskim ekvivalentima.[7]

Na donjolužičkosrpskom jeziku Moler je objavio u Lajpcigu astronomski i astrološki radovi: „Podroban i istinit izveštaj o novoj kometi” (1605), „Velika praktična astrologija” (1613).[6]

Sastavljanje kalendara[uredi | uredi izvor]

Astronomija (koja još nije odvojena od astrologije) bila je povezana sa stvaranjem kalendara.[7] Molerovi kalendari redovno se pojavljuju od 1584. godine u Lajpcigu, Frankfurtu na Odri, Breslau, Pragu i Vilnu.[1] Oni su izlazili na nemačkom, češkom i poljskom jeziku, i sadržali su takođe astronomsku i astrološku informaciju.[6] Stvaranje kalendara verovatno bilo je Moleru izvor stabilnog prihoda. Prebivalište Molera između 1582. i 1601. godine nije poznato.[1] Njegovi kalendari su dobili priznanje od gradskog veća Kalaua i cara Rudolfa II,[7] koji je 1607. godine poklonio Moleru kuću u selu Altdebern u kojoj je naučnik živeo do kraja života 1618. godine.[6]

Kalendari su nastavili da izlaze pod njegovim imenom do 1630. godine.[7] Komercijalna upotreba imena nakon smrti autora nije bila neobična. U češkom kalendaru od aprila 1622. godine je saopšteno da su ga „sastavili njegovi naslednici”. Sastavljanje kalendara nastavio je Molerov učenik iz Alzasa J. Fišbah. Do 1646. godine kalendari su bili ukrašeni portretom Molera.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 101. 
  2. ^ a b v Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 391. 
  3. ^ a b v Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 100. 
  4. ^ Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. 
  5. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 99. 
  6. ^ a b v g d Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. str. 30. 
  7. ^ a b v g d Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 392. 
  8. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 102. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Albin Moler na Vikimedijinoj ostavi.
  • Dela A. Molera na sajtu digitalne biblioteke Munich DigitiZation Center
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албин_Молер&oldid=25920063”