Aleksandar Skrjabin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aleksandar Skrjabin
Skrjabin Alexander.jpg
Aleksandar Skrjabin
Puno imeAleksandar Nikolajevič Skrjabin
Datum rođenja(1872-01-07)7. januar 1872.
Mesto rođenjaMoskva
Ruska Imperija
Datum smrti27. april 1915.(1915-04-27) (43 god.)
Mesto smrtiMoskva
Ruska Imperija
Periodsimbolizam

Aleksandar Nikolajevič Skrjabin (rus. Алекса́ндр Никола́евич Скря́бин; Moskva, 7. januar 1872Moskva, 27. april 1915) je bio ruski kompozitor i pijanista.

Biografija[uredi]

Detinjstvo i obrazovanje[uredi]

Aleksandar Skrjabin je rođen u Moskvi na pravoslavni Božić 1871. u plemićkoj porodici. Muzički talenat je nasledio od majke Ljubov Petrovne Skrjabin ( devojački Ščetinina ), koja je bila profesionalni pijanista. Nažalost ona je umrla kad je Aleksandar imao samo jednu godinu. Otac je nedugo poslije ženine smrti otišao u vojnu službu, tako da je brigu o Aleksandrovom odgoju preuzela očeva sestra Ljubov Skrjabin. U jesen 1882 počinje pohađati Moskovsku kadetsku školu. U toku svog školovanja je zbog slabe fizionomije bio pošteđen fizičkih aktivnosti, koje je zamijenio vježbanjem klavira.

1885. na preporuku Sergeja Tanejeva počinje pohađati časove kod ruskog pijaniste i muzičkog pedagoga Nikolaja Zvereva, koji odmah prepoznaje njegov talenat. 1888. počinjne pohađati Moskovski konzervatorijum.Studije kompozicije izučava kod spomenutog Tanejeva a studije klavira kod pijaniste Vasilija Safonova. Za vreme studija postaje zapaženi pijanista, uprkos svojim malim šakama. Desnu ruku je povredio svirajući Listova dela. Ta povreda će ostaviti trag na njegovim budućim klavirskim delima. Studije kompozicije je trebao dovršiti u razredu Antona Arenskija, ali je odustao od toga zbog nesuglasica sa novim profesorom, i nedostatka volje da piše dela u oblicima koji ga ne zanimaju. 1892. je diplomirao klavir dobivši tom prilikom Malu zlatnu medalju ( Velika zlatna medalja je tada uručena Sergeju Rahmanjinovu).

Početak karijere[uredi]

1894. u Sankt Peterburgu debituje kao pijanista, svirajući svoja dela. Ovaj događaj je dobro primljen u javnosti. Iste godine poznati ruski izdavač Mitrofan Beljajev (koji je izdavao dela Nikolaja Rimski-Korsakova i Aleksandra Glazunova) počinje plaćati Skrjabina da komponije za njegovu izdavačku kuću. 1895./96. ide na svoje prve turneje po Rusiji i inostranstvu, pod Beljajevljevim pokroviteljstvom. U avgustu 1897. se ženi mladom pijanistkinjom Verom Ivanovnom Isakovič. 1898. postaje profesor na Moskovskom konzervatorijumu.Narednih pet godina boravi u Moskvi,i u toku tog razdoblja komponuje ciklus etida op.8, prve tri klavirske sonate,jedini klavirski koncert, te prve dve simfonije.

Život u inostranstvu[uredi]

1904. Skrjabin se sa svojom porodicom seli u Švajcarsku. U toku svog boravka u Švajcarskoj se razvodi od svoje prve žene Vere Ivanovne,sa kojom je imao četvoro dece, a ženi bivšom učenicom Tatjanom Fjodorovnom Šlecer. Takođe, u ovom periodu piše jedno od svojih najboljih kompozicija- Treću simfoniju,poznatu pod nazivom Božanska poema. 1905 se seli u Pariz gde je premijerno izvedena njegova Treća simfonija, sa velikim uspehom. Naredne dve godine provodi putujući po svetu, izvodeći svoje kompozicije i pišući nove. 1907. počinje saradnju sa Sergejom Dagilevom, sa ciljom promovisanja ruske muzike u Zapadnoj Evropi.

Povratak u Rusiju[uredi]

1909. se vraća u Rusiju, gde ostaje do kraja života. Tada počinje radi na sve složenijim i obimnijim kompozicijama, od kojih su najznačajnije Poema ekstaze, Prometej: Poema vatre, te nedovršeni Misterijum. 1914. se zarazio sepsom usljed čira na usni. Ovoj bolesti je podlegao 15. avgusta 1915. u 43. godini života. Njegov dugogodišnji prijatelj Rahmanjinov je neposredno nakon Skrjabinove iznenadne smrti, uradio turneju po Rusiji izvodeći samo Skrjabinova dela. Ovo je bio prvi put da je Rahmanjinov u javnosti izvodio tuđe kompozicije.

Spoljašnje veze[uredi]