Aleksander Bejn

Aleksander Bejn
Aleksander Bejn
Puno ime	Aleksander Bejn
Datum rođenja	(1818-06-11)11. jun 1818.
Mesto rođenja	Aberdin, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	18. septembar 1903.(1903-09-18) (85 god.)
Mesto smrti	Aberdin, Ujedinjeno Kraljevstvo

Aleksander Bejn (engl. Alexander Bain; Aberdin, 11. jun 1818 − Aberdin, 18. septembar 1903) bio je škotski filozof i učitelj u britanskoj školi empirizma i istaknuta figura u oblastima psihologije, Lingvistike, logike, etike i edukativne reforme obrazovanja. Osnovao je Mind, prvi časopis o psihologiji i analitičkoj filozofiji, i bio je vodeća figura u definisanju i primeni naučnog metoda u psihologiji. Bejn je bio Regius Chair profesor logike na univerzitetu u Aberdinu, gde je takođe imao profesure u etici i engleskoj literaturi i dva puta je izabran kao Lord Rektor. Bejn je bio profesor logike, filozofije morala i engleske književnosti na univerzitetu u Aberdinu.

Mladost i školovanje

James Mill. A biography, 1882

Aleksander Bejn je Rođen u Aberdinu. Njegov otac bio je Džordž Bejn, tkač i vojni veteran. Njegova majka je bila Margaret Pol. Sa jedanaest godina je napustio školu da radi kao tkač. Takođe je išao na časove u pohađao predavanja na Institutu mehanike u Aberdinu i u aberdinskoj javnoj biblioteci. 1836. je počeo da pohađa pohađati Marišal Koledž gde je potpao pod uticaj profesora matematike Džona Krujkšenka, profesora hemije Tomasa Klarka i profesora filozofije o prirodi Vilijema Najta. Pri kraju svojih osnovnih studija postao je kolumnista doprineo je Westminster Review svojim prvim člankom nazvanim Electrotype and Daguerreotype koji je obljavljen u septembru 1840. Ovo je bio početak njegove saradnje sa Džonom Stjuartom Milom koja je prerasla u doživotno prijateljstvo. Dodeljena mu je Plava Traka i Grejeva matematička stipendija. Njegova karijera na koledžu je bila istaknuta posebno u mentalnoj filozofiji, matematici i fizici i diplomirao je kao Master of Arts uz visoke počasti. 1841. Bejn je bio zamena Dr. Gleniju, profesoru etike, koji zbog bolesti nije da mogao obavlja svoje akademske dužnosti. Nastavio je to da radi tri uzastupna semestra, tokom kojih je nastavio da piše za Westminster, i takođe pomaže Džonu Stjuartu Milu sa revizijom rukopisa za njegov System of Logic (1842). 1843. doprineo je prvoj recenziji knjige za London i Westminster

Akademska Karijera

Godine 1845. postavljen je kao profesor matematike i filozofije o prirodi na Andersonovom univerzitetu u Glazgovu. Godinu dana kasnije, želeći da proširi svoje vidike i oblast rada, dao je otkaz i posvetio se pisanju. 1848. se preselio u London da popuni poziciju u Ministarstvu zdravlja, gde je radio pod Ser Edvinom Čedvikom na socijalnim društvenim reformama i postao je istaknuti član intelektualnog kruga koji uključivao Džordža Grouta i Džona Stjuarta Mila. 1855. je objavio svoj prvi veliki rad, The Senses and the Intellect koji je ispratio 1859. radom The Emotions and the Will. Ove rasprave donele su ga svrstale u krug nezavisnih mislilaca. 1860. Britanska kruna ga je postavila na prestižnu poziciju Regius profesora logike i engleske literature na novofromiranom Univerzitetu u Aberdinu.

Lingvistika

Do 1858. ni logika ni engleski nisu dobijali dovoljno pažnje u Aberdinu, te se Bejn se posvetio da popravi te nedostatke. Uspeo je ne samo da podigne standard obrazovanja generalno na severu Škotske, već i da osnuje školu filozofije na Univerzitetu u Aberdinu, i da snažno utiče na predavanje Engleske gramatike i kompozicije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Njegovi pokušaji su prvo bili usmereni ka pripremanju udžbenika engleske gramatike koja su oba objavljena 1863, propraćena knjigom Manual of Rethoric 1866, First English Grammar 1872. i Companion to the Higher Grammar 1874. Ovi radovi su bili široki, obimni i naišli su na veliko odobravanje.

Filozofija

Bejnovi filozofski spisi već objavljeni, pogotovo The Senses and the Intellect, bili su previše obimni da bi se koristili u učionici. Zbog toga je, 1868. objavio Manual of Mental and Moral Science koji je bio sažeta forma njegovih rasprava sa mnogo bitnih dodataka. 1870. objavio je rad Logic. Ovo je takođe bilo namenjeno studentima. Iako je bilo bazirano je na radu Džona Stjuarta Mila, postojala je razlika. Zatim su došle dve publikacije u Internacionalnoj naučnoj seriji pod nazivom Mind and Body (1872) u Education as a Science (1879). Svi ovi radovi, od udžbenika za engleski pa nadalje su napisane od strane Bejna za vreme njegovih dvadeset godina rada kao profesora na Univerzitetu u Aberdinu. Takođe je započeo filozofski časopis Mind čiji se prvi broj pojavio u januaru 1876. pod uredništvom bivšeg učenika Džordža Kruma Robertsona sa University College London. Bejn je doprineo mnoštvu važnih članaka i diskusija u svom časopisu, u stvari, on je i imao najveći doprinos sve dok Robertson, zbog lošeg zdravlja, nije napustio poziciju urednika 1891. i predao tu poziciju Džordžu Stautu.

Psihologija

Njegov uticaj kao logičar i lingvista je veliki, ali njegov najveci uticaj počiva na njegovim radovima o psihologiji. Sa nemačkim fiziologom i komparativnim anatomistom Johannes Peter Muller-om, koji je bio ubeđenja da neko ne može biti psiholog ukoliko nije i fiziolog, bio je prvi u Velikoj Britaniji tokom 19. veka koji je fiziologiju koristio prilikom rasvetljavanja mentalnih stanja. On je tvorac psihofizičkog paralelizma koji se koristi kao radna osnova kod modernih psihologa. Njegova ideja primene naučnog metoda klasifikacije na psiičke pojava daje naučni karakter njegovom radu, čiju vrednost pojačava njegovo metodičko izlaganje i njegove ilustracije.

Ostali radovi

Bainova autobiografija je izdata 1904. i sadržala je celokupnu listu njegovih radova i poslednjih trinaest godina njegovog života. Dalji radovi sadrže izdanja sa beleškama Paleiove „Moral Philosophy” (1852), „Education as a Science” (1879), Disertacije o glavnim filozofskim temama (1903). Sarađivao je sa Mill-om u uređivanju Džejms „Phenomena of the Human Mind” (1869). On je takođe napisao predgovorne beleške za Robertsonove Filozofske ruševine(1894).

Socijalne reforme

Bain je imao veliko interesovanje za socijalnu pravdu i razvoj, i često je bio učesnik u političkim i društvenim pokretima. Nakon penzionisanja, bio je dva puta izabran za „Lord Rector” na univerzitetu Aberdin gde mu je mandat produžen preko tri godine. On je bio naporan zagovornik reforme, posebno na časovima nauke, i podržavao uvođenje casova savremenih jezika u nastavni plan i program. Štaviše, on je kao strastveni navijač za prava studenata 1884. na uziverzitetu Aberdin napravio prve korake ka uvođenju studenstskog predstavnika na savetu. Bain je tokom celog svog života bio član odbora aberdenske javne biblioteke i član školskog odbora. Osim toga, pisao je radove i držao predavanje na Institutu za mehaniku u Aberdinu i radio kao sekretar njihovog odbora.

Kasniji život i smrt

Bejn se povukao kao profesor i nasledio ga je Wiliam Minto, jedan od njegovih najboljih učenika. Međutim, njegovo interesovanje za mišljenja i želja da ispuni radnu šemu skiciranu ranijih godina ni tada nisu prestali i ostali su i dalje dovoljno jaki. Shodno tome se 1882. pojavila Biografija Džejmsa Mila koju je prati Džon Stjuart Mil: „Criticism, with Personal Recollections”. Zatim je 1884. izašla zbirka članaka i radova od kojih se većina pojavljivala po časopisima pod nazivom „Praktični eseji”. Tome je sledilo novo izdanje „Retorike”(1887, 1888), a zajedno sa tim i knjiga „On Teaching English” za korišcenje nastavnicima. 1894. se takođe pojavilo revidirano izdanje „The Senses and the Intellect”, njegove poslednje reči u psihologiji i poslednji doprinos „Mind”-u. Dva puta se ženio, ali je ostao bez dece. Njegova poslednja želja je bila da mu na grobu ne stoji spomenik, već njegove knjige, rekao je, one će biti njegov spomenik. Svoje poslednje godine proveo je u privatnosti u Aberdin-u, gde je i umro 18. septembra 1903.

Literatura

• Bain, Alexander, English Composition and Rhetoric, 1871 (facsimile ed, Scholars' Facsimiles & Reprints. 1996. ISBN 978-0-8201-1497-2.).
• Hattiangadi, Jagdish N. (1970). „Bain, Alexander”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. str. 403—404. ISBN 978-0-684-10114-9. 
• B. R. Hergenhahn, An Introduction to the History of Psychology, Sixth Edition
• Kunitz, Stanley, and Howard Haycraft. "Bain, Alexander." British Authors of the Nineteenth Century. H. W. Wilson Company, New York, 1936.

Spoljašnje veze

• „Bain, Alexander”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911. 
• William L. Davidson, „Professor Bain”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. , an obituary from Mind (Jan. 1904)
• „Moral Science: A Compendium of Ethics by Alexander Bain”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2017)
• Alexander Bain na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Aleksander Bejn na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Aleksander Bejn na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on Alexander Bain