Aleksandrolit
Aleksandrolit je mineral pronađen na Rudnjaku u Srbiji. To je mineral zelene boje koji je dugo vremena bio smatran samo komponentom minerala milošina.
Sastav milošina[uredi | uredi izvor]
| jedinjenje | formula | procentni udeo (%) |
|---|---|---|
| silicijum-dioksid | SiO2 | 52,07 |
| aluminijum(III)-oksid | Al2O3 | 20,76 |
| hrom(III)-oksid | Cr2O3 | 13,74 |
| gvožđe(III)-oksid | Fe2O3 | 2,22 |
| magnezijum-oksid | MgO | trag |
| kalijum-oksid | K2O | trag |
| voda | H2O | 10,88 |
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Milošin je pronašao baron Sigmund fon Herder na Rudnjaku 1835. godine. U Srbiju je došao na poziv kneza Miloša kako bi proučio rudno bogatstvo, pa je novopronađeni mineral nazvao milošin u kneževu čast (1839). Prvi ga je proučio Brajthaupt 1838. godine i proglasio ga novom vrstom minerala. Međutim, on ga je analizirao samo kvalitativno, dok su ga kvantitativno analizirali S. Kersten, M. Blagojević, a takođe i Marko Leko, čiji je to bio prvi naučni rad. Te analize su se međusobno veoma razlikovale. Sima Lozanić je 1884. godine izvršio analizu milošina i tada je utvrdio da se radi o smeši dva minerala; zbog toga sve prethodne analize nisu bile validne. Zeleni mineral u toj smeši je Lozanić nazvao aleksandrolit u čast kralja Aleksandra, a plavom je zadržao ime milošin. Tako je Lozanić odredio formulu aleksandrolita, koju je 1928. godine Sava Urošević pisao kao: (H4Al2Si3O11)2•H4Cr2Si3O11. Z. Maksimović je 1957. godine potvrdio da je Lozanić bio u pravu kada je 1984. pronašao da su milošin i aleksandrolit nastali raspadanjem avalita, pri čemu se izdvajaju alkalije i deo silicijum-dioksida.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bojović, S. 1996. Sima Lozanić (1847—1935). Edicija Najznamenitiji Srbi. kolo 1, Velikani nauke. Princip: Beograd. ISBN 978-86-82273-04-2.