Александролит

С Википедије, слободне енциклопедије

Александролит је минерал пронађен на Рудњаку у Србији. То је минерал зелене боје који је дуго времена био сматран само компонентом минерала милошина.

Састав милошина[уреди | уреди извор]

једињење формула процентни удео (%)
силицијум-диоксид SiO2 52,07
алуминијум(III)-оксид Al2O3 20,76
хром(III)-оксид Cr2O3 13,74
гвожђе(III)-оксид Fe2O3 2,22
магнезијум-оксид MgO траг
калијум-оксид K2O траг
вода H2O 10,88

Историјат[уреди | уреди извор]

Милошин је пронашао барон Сигмунд фон Хердер на Рудњаку 1835. године. У Србију је дошао на позив кнеза Милоша како би проучио рудно богатство, па је новопронађени минерал назвао милошин у кнежеву част (1839). Први га је проучио Брајтхаупт 1838. године и прогласио га новом врстом минерала. Међутим, он га је анализирао само квалитативно, док су га квантитативно анализирали С. Керстен, М. Благојевић, а такође и Марко Леко, чији је то био први научни рад. Те анализе су се међусобно веома разликовале. Сима Лозанић је 1884. године извршио анализу милошина и тада је утврдио да се ради о смеши два минерала; због тога све претходне анализе нису биле валидне. Зелени минерал у тој смеши је Лозанић назвао александролит у част краља Александра, а плавом је задржао име милошин. Тако је Лозанић одредио формулу александролита, коју је 1928. године Сава Урошевић писао као: (H4Al2Si3O11)2•H4Cr2Si3O11. З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1984. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бојовић, С. 1996. Сима Лозанић (1847—1935). Едиција Најзнаменитији Срби. коло 1, Великани науке. Принцип: Београд. ISBN 978-86-82273-04-2.