Александролит
Александролит је минерал пронађен на Рудњаку у Србији. То је минерал зелене боје који је дуго времена био сматран само компонентом минерала милошина.
Састав милошина[уреди | уреди извор]
једињење | формула | процентни удео (%) |
---|---|---|
силицијум-диоксид | SiO2 | 52,07 |
алуминијум(III)-оксид | Al2O3 | 20,76 |
хром(III)-оксид | Cr2O3 | 13,74 |
гвожђе(III)-оксид | Fe2O3 | 2,22 |
магнезијум-оксид | MgO | траг |
калијум-оксид | K2O | траг |
вода | H2O | 10,88 |
Историјат[уреди | уреди извор]
Милошин је пронашао барон Сигмунд фон Хердер на Рудњаку 1835. године. У Србију је дошао на позив кнеза Милоша како би проучио рудно богатство, па је новопронађени минерал назвао милошин у кнежеву част (1839). Први га је проучио Брајтхаупт 1838. године и прогласио га новом врстом минерала. Међутим, он га је анализирао само квалитативно, док су га квантитативно анализирали С. Керстен, М. Благојевић, а такође и Марко Леко, чији је то био први научни рад. Те анализе су се међусобно веома разликовале. Сима Лозанић је 1884. године извршио анализу милошина и тада је утврдио да се ради о смеши два минерала; због тога све претходне анализе нису биле валидне. Зелени минерал у тој смеши је Лозанић назвао александролит у част краља Александра, а плавом је задржао име милошин. Тако је Лозанић одредио формулу александролита, коју је 1928. године Сава Урошевић писао као: (H4Al2Si3O11)2•H4Cr2Si3O11. З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1984. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бојовић, С. 1996. Сима Лозанић (1847—1935). Едиција Најзнаменитији Срби. коло 1, Великани науке. Принцип: Београд. ISBN 978-86-82273-04-2.