Калијум оксид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Калијум оксид
| |
| Системски IUPAC назив
Калијум оксидокалијум | |
| Други називи
Калијум моноксид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.032.012 |
| MeSH | Potassium+oxide |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| K2O | |
| Моларна маса | 94,196 g/mol |
| Агрегатно стање | сива кристална супстанца |
| Густина | 2,35 g/cm³ |
| Тачка топљења | >490°C |
| Тачка кључања | n/a |
| бурно реагује, ствара KOH | |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Калијум-супероксид Калијум-пероксид |
Други катјони
|
Литијум-оксид Натријум-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Калијум оксид (K2O) је неорганско хемијско једињење из групе оксида.[1][2]
Основни природни извор калијум оксида су разни минерали, у којима се он јавља заједно са другим једињењима калијума.
Мешавина калијум оксида са још неколико других једињења калијума назива се поташ. Он се пре добијао из пепела а сада се добија углавном из разних врста минерала.
Поташ се између осталог користи за производњу стакла и као ђубриво.
Густина калијум оксида износи 2.32 g/cm³.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
