Калијум оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум оксид
Кристална решетка
Називи
IUPAC назив
Калијум оксид
Системски IUPAC назив
Калијум оксидокалијум
Други називи
Калијум моноксид
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.032.012
MeSH Potassium+oxide
UNII
Својства
K2O
Моларна маса 94.196 g/mol
Агрегатно стање сива кристална супстанца
Густина 2.35 g/cm³
Тачка топљења >490 °C
Тачка кључања n/a
бурно реагује,
ствара KOH
Сродна једињења
Други анјони
Калијум-супероксид
Калијум-пероксид
Други катјони
Литијум-оксид
Натријум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калијум оксид (K2O) је неорганско хемијско једињење из групе оксида.[1][2]

Основни природни извор калијум оксида су разни минерали, у којима се он јавља заједно са другим једињењима калијума.

Мешавина калијум оксида са још неколико других једињења калијума назива се поташ. Он се пре добијао из пепела а сада се добија углавном из разних врста минерала.

Поташ се између осталог користи за производњу стакла и као ђубриво.

Густина калијум оксида износи 2.32 g/cm³.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]