Aleksander Fredro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksander Fredro
Datum rođenja(1793-06-20)20. jun 1793.
Mesto rođenjaSurochów
Datum smrti15. jul 1876.(1876-07-15) (83 god.)
Mesto smrtiLavov

Aleksander Fredro (rođen 20. juna 1793. u Surohovu kod Jaroslava, umro 15. jula 1876. u Lavovu) bio je poljski komediograf, pisac memoara, pesnik, zemljoposednik, oficir, slobodni zidar. Stvarao je u periodu romantizma. Smatra se najvećim piscem komedija u istoriji poljske književnosti [1].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 20. juna 1793. godine u Surohovu kod Jaroslava u imućnoj plemićkoj porodici kao sin Jaceka Fredra i Marijane. Školovao se kod kuće i nikada nije pohađao državne škole. Dana 12. januara 1806. njegova majka Marijana Fredro umrla je u požaru, te se otac Jacek Fredro preselio sa sinom u Lavov .

Sa 16 godina, 1809. godine, pristupio je vojsci Varšavskog vojvodstva, gde je stekao prva iskustva u borbi pod pukovnikom Kazimirom Rozvadovskim, komandantom 8. ulanskog puka [2]. Kasnije je služio u Napoleonovoj vojsci. Tri godine kasnije učestvovao je u Napoleonovom napadu na Moskvu; tada je odlikovan Zlatnim krstom Virtuti Militari. Ceo Napoleonov pohod 1813–1814. proveo je kao redar u carskom štabu, a 1814. godine je odlikovan krstom Legije časti . Nakon Napoleonove abdikacije 1815. godine, vratio se kući i upravljao porodičnim imanjem. Napuštajući Pariz posle Napoleonovog poraza, Aleksander Fredro je napisao: Otišli smo zajedno, iz različitih razloga: Napoleon na Elbu, a ja na Rudek . Pridružio se Lublinskoj masonskoj loži.

Godine 1818, sa 25 godina, napisao je prvu veliku komediju Pan Geldhab . Komad govori o poteškoćama mladog plemića koji pokušava da oženi ćerku bogataša iz naslova, ali on pokušava da je uda za princa. Predstava je izvedena 1821. godine.

Godine 1828, posle očeve smrti, preuzeo je nasleđeno imanje. Već je bio autor nekoliko komedija. Godinu dana kasnije pridružio se Društvu prijatelja nauka. Godine 1830. učestvovao je u radu Građanskog komiteta pomoći ustanicima koji je osnovan u Lavovu. Godine 1832. na svom imanju krio je dvojicu velikopoljskih ustanika, koji su, u strahu od odmazde pruskih vlasti, pobegli u Galiciju. Godine 1839. dobio je Počasno građanstvo grada Lavova.[3]

Godine 1839. prekinuo je svoju književnu delatnost pod uticajem kritike i prestao da piše na nekoliko godina. Tek u periodu 1846–1848. je ponovo počeo da piše i to svoje memoare iz Napoleonovog doba Tri po tri.

Godine 1850–1855. (sa pauzama) po drugi put je boravio u Francuskoj, gde je njegov sin Jan Aleksander Fredro (takođe pisac komedija, ali nižeg kalibra) našao utočište posle Ugarskog ustanka.

Godine 1854. nastavio je sa pisanjem komedije, ali je istovremeno odlučio da ne objavljuje i ne izlaže svoja dela.

Preminuo je u Lavovu 15. jula 1876. godine. Sahranjen je u porodičnoj kripti u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Rudku kod Lavova.

Autor je društvenih komedija o životu plemstva, uglavnom provincijskog. Pisao je i pesme, poeme i aforizme . Debitovao je 1817. godine, ali se držao po strani od problema romantizma. To ga je izložilo žestokim napadima Severina Goščinskog i Lešeka Dunjina Borkovskog, usled čega je prestao da objavljuje i oko 18 godina odlagao svoja dela u fioku. Odgajan u tradicijama prosvetiteljstva, bio je blizak Lorensu Sternu. U svojim komedijama, Fredro je pokazao majstorstvo u karakterizaciji likova, oblikovanju radnje i fleksibilnosti jezika. Unosio je humorističke akcente i elemente narodne komedije, u to vreme karakteristične samo za farse. Fredrova dela su zauvek ušla u kanon poljske književnosti i pozorišta. Njegove priče, kao npr Majmun u kadi, Supa na ekseru ili Pavel i Gavel su lektire za decu.

  • U Vroclavu se nalazi spomenik Aleksandra Fredra, prvobitno podignut u Lavovu [4] .
  • U Vroclavu je posle 1945. godine po Fredru nazvana Neue Schweidnitzer Strasse. Međutim, 1953. su ulica Fredra i ulica Svidnjicka spojene u Staljingradsku, a posle destaljinizacije 1956. cela je preimenovana u Svidnjicku. Godine 2013. po Fredru je nazvana ulica koja je ogranak Univerzitetskog trga [5] .
  • Ulica Aleksandra Fredria u Poznanju nalazi se u centru grada, paralelno sa ulicom Svetog Marćina.
  • U Krakovu, ispred ulaza u zgradu pozorišta "Juliuša Slovackog" nalazi se spomenik (bista) Aleksandra Fredra Ciprijana Godebskog, postavljen 1900. godine [6].
  • U Gnjeznu se nalazi pozorište "Aleksander Fredro", jedino nazvano po njemu u celoj Poljskoj [7].
  • Rezolucijom Sejma Republike Poljske 9. mandata od 22. jula 2022. odlučeno je da se 2023. ustanovi za Godinu Aleksandra Fredra.
  • PKP Intersiti voz koji saobraća od stanice Varšava (istok) do stanice Vroclav (glavna) i nazad zove se IC Fredro.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aleksander Fredro – mistrz dowcipu – Historia – polskieradio.pl 
  2. ^ M. Patelski, Generał broni Tadeusz Jordan Rozwadowski – żołnierz i dyplomata, Warszawa: Oficyna Wydawnicza “Rytm” 2003.
  3. ^ „Gazeta Lwowska”. 1839-10-23. 
  4. ^ Jan Harasimowicz; Włodzimierz Suleja (2006), Encyklopedia Wrocławia, Wrocław: Wyd. Dolnośląskie, ISBN 83-7384-561-5, OCLC 76363702 
  5. ^ „Ulica Aleksandra hrabiego Fredry we Wrocławiu. Radni przegłosowali”. Polskapresse sp. z.o.o (na jeziku: poljski). 2013-12-30. 
  6. ^ Marek Żukow-Karczewski, Dawne pomniki Krakowa. Pomnik Aleksandra Fredry, „Echo Krakowa” magazyn „Czas Przeszły i Przyszły”, 1990-11-21, nr 226.
  7. ^ „O teatrze”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александeр_Фредро&oldid=26807622”