Aleksije Komnin (sin cara Andronika I)
| Aleksije Komnin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1170 |
| Datum smrti | 1199 |
| Porodica | |
| Roditelji | Andronik I Komnin Teodora Komnin |
Aleksije Komnin (oko 1170 – 1199) je bio vanbračni sin cara Andronika I Komnina, vizantijskog cara (r. 1183 – 1185) i njegove rođake i ljubavnice Teodore Komnine, udovice kralja Balduina III, jerusalimske kraljice.
Za vreme vladavine cara Manojla I Komnina (r. 1143–1180), Aleksije je pratio svog oca Andronika u izgnanstvu, posećujući, između ostalog, Kraljevinu Gruziju. Gruzijski kralj Đorđe III, njihov rođak, dodelio je Androniku nekoliko zamkova u Kahetiji na istoku Gruzije. Andronik se vratio u Carigrad i uzurpirao vizantijsku krunu 1183, da bi bio zbačen i ubijen 1185. Aleksije je zatim pobegao u Gruziju, gde je vraćen na gruzijska imanja svog oca. U jednom trenutku su ga neki gruzijski plemići čak smatrali kandidatom da postane supruga kraljice Tamare od Gruzije.[1]
Prema gruzijskoj istorijskoj tradiciji, tokom boravka Andronika I u Gruziji, on je ostavio potomstvo u zemlji, koje je procvetalo i iznedrilo plemićku porodicu Andronikašvilija, odnosno „Andronikove potomke“.[2] Pošto Andronik I u to vreme nije imao sinove od gruzijske ljubavnice, savremeni naučnici vode poreklo ove porodice od Aleksija, ali je tačno poreklo prezimena sporno, ne samo zato što posvedočena genealogija Andronikašvilija ne počinje sve do 16. vek.[3] Mišel Kuršanskis sugeriše da je porodica možda dobila ime po sinu Aleksijevom.[4] S druge strane, Siril Tumanof je pretpostavio da je loza „provincijskih kraljeva“ Alastanija (oko 1230–1348), poznata iz srednjovekovnih gruzijskih izvora i uključujući jednog po imenu Andronik (r. 1339–1348), možda pripadala gruzijski Komnin/Andronikašvili. Prema njegovom mišljenju, a sledio ga je Konstantinos Varzos, Aleksije je imao sina Đorđa „Velikog“, koji je dobio vlast Alastani kao svoje potkraljevstvo, i da je ime „Andronikašvili“ nastalo tek posle Andronika Alastanskog, Aleksijev pra-praunuk.[5][6][7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Toumanoff, Cyril (July 1940), "On the Relationship between the Founder of the Empire of Trebizond and the Georgian Queen Thamar", Speculum, Vol. 15, No. 3: pp. 299–312
- ^ Kuršankis 1977, str. 239.
- ^ Kuršankis 1977, str. 239–242.
- ^ Kuršankis 1977, str. 240.
- ^ Toumanoff 1976, str. 57–58.
- ^ Varzos 1984b, str. 537 (esp. note 15).
- ^ Ferrand, Jacques (1983), Familles princières de Géorgie: essai de reconstitution généalogique (1880–1983) de 21 familles reconnues princières par l'Empire de Russie, pp. 77–79. Montreuil, France: J. Ferrand
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Kuršankis, Michel (1977). „L'Empire de Trébizonde et la Géorgie”. Revue des Études Byzantines (na jeziku: French). 35: 237—256. doi:10.3406/rebyz.1977.2073.
- Toumanoff, Cyril (1976). Manuel de généalogie et de chronologie pour l'histoire de la Caucasie chrétienne (Arménie -Géorgie - Albanie) (na jeziku: French). Rome: Edizioni Aquila.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
