Alergijsko zapaljenje vežnjače oka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alergijsko zapaljenje vežnjače oka
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostoftalmologija
MKB-10H10.1 i H10.4
MKB-9-CM372.14
DiseasesDB30842
MedlinePlus001031
MeSHD003233

Alergijsko zapaljenje vežnjače oka (lat. conjunctivitis allergica) jedno je od zapaljenjskih oboljenja oka koje se češće javlja kod osoba koje imaju neku od alergijskih bolesti.[1] Karakteriše se upalom vežnjače, tankog providnog pokrivača koji pokriva unutrašnju stranu očnog kapaka i prednji deo oka osim rožnjače. Simptomi se javljaju vezano za sezonu alergena (npr polen trave), mada se mogu javiti u bilo kom periodu godine, kada je bolest izazva hemijskim, nutritivnim ili drugim supstancama kao što su npr. kozmetika, parfemi, proteinske naslage na kontaktnim sočivima ili neki lekovi.[2] Bolest koja obično zahvata oba oka, najčešće je praćena crvenilom i otokom očnih kapaka.[3]

Anatomija[uredi | uredi izvor]

Vežnjača ili spojnica (lat. tunica conjunctiva) je sluzokoža koja obavija prednju stranu očne jabučice i zadnju stranu očnih kapaka. Tako formira jednu vreću koja se otvara na rimi palpebrarum. Na toj vreći anatomski se opisuju; prednji i zadnji zid i dva forniksa (gornji i donji).

Prednji zid

Prednji zid ove vreće pokriva zadnju stranu očnih kapaka, i nosi naziv vežnjača kapka ili veđni deo vežnjače kapka (lat. tunica conjuctiva palpebrarum). Ona oblaže zadnju stranu kapka i srasla je sa tarzalnim pločicama, sadrži dva ili više slojeva kolumnarnog epitela sa goblet ćelijama i rastresitom, vaskularizovanom laminom proprijom

Zadnji zid
Normalni izgled vežnjače donjeg očnog kapka

Zadnji zid prekriva prednji deo očne jabučice i zove se bulbarna vežnjača (lat. tunica conjuctiva bulb) i oblaže prednji deo sklere do kornealnog ruba. Sadrži stratifikovani nekeratinizovani skvamozni epitel sa nekoliko goblet ćelija, i rastresitu laminu propriju prožetu elastičnim vlaknima.

Bulbarna vežnjača je glatka u svim delovima osim u unutrašnjem očnom uglu gde formira polumesečasti nabor i jednu izbočinu nazvanu karunkula lakrimalis, koja čini dno suznog jezerca. Bulbarna vežnjača se deli na dva dela;

  • kornealni — koji je providan i priljubljen uz korneu (rožnjaču)
  • skleralni — koji je prislonjen uz skleru.
Forniksi vežnjače

Na prelazu palpebrarne u bulbarnu vežnjaču nalaze se dva forniksa: gornji i donji forniks (lat. fornix conjunctivae superior/inferior), koji omogućavaju glatko kretanje očne jabučice i mogu kod kretanja iščeznuti — ili se navući bilo na očnu jabučicu, bilo na palpebru. Forniksi se susreću medijalno kod karunkule lakrimalis, a spolja prelaze jedan u drugi. U spoljašnjem delu gornjeg forniks nalaze se otvori izvodnih kanala suznih žlezda.

Građa vežnjače[uredi | uredi izvor]

Vežnjača je u svim delovima, osim u kornealnom, građena iz tri sloja:

  • Epitela (na skeralnom delu je višeslojno pločastog, a na ostalim višeslojno cilindrični)
  • Tunike proprije (gustog vezivnog tkiva)
  • Submukoze (vezivnog tkiva nešto ređeg od onog u tuniki propriji), u čijem forniksu se nalaze suzne žlezde.

Vežnjača sadrži veliki broj žlezda koje vlaže oko i tako ga čine glatkim i lakše pokretljivim. U njoj se nalazi i više vrsta ćelija važnih za imunološku odbrambenu sposobnost oka od stranih mikroorganizama i drugih čestica. Kako je vežnjača dobro prožeta krvnim sudovima (vaskularizovanija), njena otpornost dodatno je pojačana materijama i telešcima (citokini, imunoglobulini i upalne ćelije) koje iz krvi prelaze u vežnjaču i suze te tako oko dodatno štite.

Oblici alergijskog zapaljenja vežnjače oka[uredi | uredi izvor]

Naziv Karakteristike
Sezonsko alergijsko zapaljenje vežnjače oka
  • Ovo je najčešći oblik alergijskog zapaljenja vežnjače.
  • Obično se javlja kada vežnjača dođe u dodir sa alergenima koji se sezonski nalaze u vazduhu (npr polen i seme trava).
  • Ova alergijska reakcija najčešće se javlja zajedno sa alergijskim rinitisom.
  • Ako se ne leči retko dovode do hroničnih komplikacija.
  • Nekada mogu da dovedu do ozbiljnih problema u drugim delovima oka kao što je na primer upala dužice ili rožnjače.
Nesezonsko alergijsko zapaljenje vežnjače oka
  • Uzrokovan je prašinom koja potiče od kućnih ljubimaca ili domaćih životinja, grinja, perja i sličnih supstanci.
  • Ovaj oblik zapaljenja vežnjače može se javljati tokom čitave godine.
  • Simptomi su obično izraženiji na prelazu između godišnjih doba.
  • Simptomi su dosta slični sezonskom zapaljenju vežnjače.
  • Pacijenti sa ovim oblikom zapaljenja vežnjače, osim lekova koji im se prepisuju treba da izbegavaju dodir sa alergenima.
  • Ako se ne leči retko dovode do hroničnih komplikacija.
  • Nekada mogu da dovedu do ozbiljnih problema u drugim delovima oka kao što je na primer upala dužice ili rožnjače.
Vernalno zapaljenje vežnjače oka
  • Ovo je hronični oblik zapaljenja vežnjače koji se najčešće javlja tokom proleća i jeseni.
  • Može dovesti do trajnih oštećenja vida zbog čega predstavlja jedan od dva najopasnija oblika alergijskog zapaljenja vežnjače.
  • Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena.
  • Može imati alergijsku i nealergijsku komponentu.
  • Lečenjem ovog oblika zapaljenja vežnjače prvenstveno se bavi oftalmolog kome je uža specijalnost prednji segment oka i alergije oka.[4]
Atopijsko zapaljenje vežnjače oka
  • Ovo je oblik alergijskog zapaljenja vežnjače koji je udružen sa atopijskim dermatitisom (ekcemom) kapaka i lica.
  • Simptomi su sličnim onim kod sezonskog i nesezonskog zapaljenja vežnjače, dok je njegova specifičnost gusti mukozni sekret.
  • Ovaj oblik alergijskog zapaljenja vežnjače najčešće se ispoljava tokom adolescencije ili u ranim dvadesetim godinama života.
  • Može se javiti kod osoba koje imaju u anamnezi alergije, naročito alergijski rinitis i astmu.
  • Kao i kod vernalnog zapaljenja vežnjače, atopijsko zapaljenje vežnjače može uzrokovati trajna oštećenja oka.[5]
Gigantopapilarno zapaljenje vežnjače oka
  • Najčešće je uzrokovan nošenjem kontaktnih sočiva.
  • Pretpostavlja se da je uzrokovan alergijskom reakcijom na belančevine nakupljene na površini kontaktnih sočiva, očnih proteza ili krajeva konaca - sutura koji vire iz vežnjače nakon određenih hirurških zahvata na oku.[6]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Alergijsko zapaljenje vežnjače predstavlja neuobičajen i neprimeren odgovor imunog sistema organizma na raznovrsne antigene sa kojima je organizam došao u dodir. Antigen je bilo koja supstanca koju organizam prepoznaje kao „stranu”, a samim tim i potencijalno štetnu, i protiv nje stvara antitela, kao neku vrstu odbrambenog mehanizma koji nam omogućava zaštitu od svega što organizam smatra opasnim.[1]

Prema tome alergeni su antigeni koji izazivaju alergijske bolesti, koje nastaju nakon dodira alergena i organizma, i u kojima se organizam brani proizvodnjom zaštitnih antitela, imunoglobulina, koji su specifični za svaki alergen (zato je i svaka alergijska bolest specifična).

Reakcija između alergena i specifičnog antitela naziva se alergijskom reakcijom. Ona u zavisno o vrsti tkiva u kojem se odvija alergijska reakcija, oslobađaa mnogobrojne i raznovrsne materije (histamin, proteaza, heparin, faktor aktivacije trombocita, itd), koje potom oštećuju i/ili razaraju tkivo i odgovorne su za nastanak simptoma alergijskih bolesti oka.[1]

Vreme potrebno da se razvije preosetljivost na antigen, odnosno da organizam stvori antitela i da se alergijska bolest konjuktive manifestuje, naziva se period senzibilizacija, i može različito da treaje.[1]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Prema karakteristikama klinčke slike i dužini trajanja boles može da se javi kao akutni i hroničn oblik:

Jedan od simptoma je suzenje oka
Akutno alergijsko zapaljenje vežnjače oka

Ovaj oblik bolesti (koji je u MKB-10 označen šifrom H10.1 - lat. Conjunctivitis allergica acuta), karakteriše se kratkotrajnom klinčkom slikom i najćešće sezonskim karakterom (proleće-leto) javljanja. Glavni simptomi su:

  • iznenadan otok očnih kapaka
  • hiperemija vežnjače
  • svrab, ili osećaj stranog tela u očima.
  • može biti praćen curenjem iz nosa.
Hronični alergijsko zapaljenja vežnjače oka

Ovaj oblik bolesti (koji je u MKB-10 označen šifrom H10.4 - lat. Conjunctivitis allergica chronica), manje je uobičajeno stanje, hroničnog je toka, nesezonskog karakter i može se javiti tokom cele godine. Klinička slika je blaža u odnosu na akutni oblik, a uobičajeni simptomi su:

  • žarenje i svrab u očima
  • fotofobija ili osetljivost na svetlost.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kako je svaka alergijska reakcija izazvana posebnim alergenom, glavni cilj dijagnoze je pronalaženje toga alergena. Alergen može biti biljka koja raste u određenom periodu godine, poput trave ili polena ili neka druga materija kao npr. pseće dlake, lekova ili hrane. Kako alergen može izazvati alergijsku reakciju kada dođe u dodir sa kožom ili okom, kada je udahnut, pojeden ili ubodom unesen u kožu, pažljivom saradnjom lekara i pacijenata treba dijagnostički utvrditi put unosa alergena u organizam.[7]

Krvni testovi

Testovi mogu pomoći pri određivanju da li su simptomi povezani s alergijom i koji je alergen odgovoran. Uzorak krvi može sadržati mnoštvo eozinofila, vrste krvnih ćelija koje se u povećanom broju nalaze kod mnogih alergijskih reakcija.

Danas se najčešće koriste testovi iz krvi za određivanje ukupne količine IgE antitela (RIST), ili nivo specifičnih IgE antitela na određene alergene (RAST).

  • Određivanje ukupnih IgE antitela u krvi (RIST), zasnova se na činjenici da se količina IgE antitela u serumu zdravih osoba menja tokom života i da može biti povećana kod alergijskih, parazitskih i zloćudnih bolesti.
  • Određivanje specifičnih IgE antitela u krvi (RAST), omogućava utvrđivanje količine specifičnih IgE antitela, koja se stvaraju u telu bolesnika na pojedinačne alergene (inhalatornim ili nutritivne). Ove vrednosti izražavaju se najčešće u mernim jedinicama IU/ml.
Tumačenje rezultata specifičnih IgE.[8]
Razred Specifični IgE (IU/ml) Tumačenje rezultata specifičnih IgE
0 0,00 - 0,34 Nije merljiv nivo IgE
1 0,35-0,69 Minimalna količina IgE
2 0,70-3,49 Mala količina IgE
3 3,50- 17,49 Umerena količina IgE
4 17,90- 49,90 Velika količina IgE
5 50,00-100,0 Vrlo velika količina IgE
6 > 100 Izuzetno velika količina IgE
Kožni testovi

Kožni testovi su najbolji za određivanje vrste alergena. Za kožne testove, prave se razblaženi rastvori ekstrakata drveća, trava, polena, prašina, životinjskih dlaka, otrova insekta, hrane i pojedinih lekova, koji se pojedinačno, u malim količinama nanose na ili u kožu pacijenta. Ako je osoba alergična na jednu ili više tih materija, mesto na kojem je inicirana ta supstanca razvija se otok i osip (nalik na urtikariju uz okolno crvenilo) unutar 15 do 20 minuta.

Radioalergosorbent test.

Kada se kožno testiranje ne može izvesti ili je opasno, zbog burne reakcije, može se koristiti radioalergosorbent test. Radioalergosorbent test (RAST) meri nivoa IgE specifičnih za pojedine alergene u krvi, što može pomoći pri dijagnozi alergijske kožne reakcije, sezonske alergijske upale nosne sluzokože ili alergijske astme.

Oba su testa visoko specifična i tačna, premda je kožni test obično nešto malo tačniji i često, jeftiniji a rezultati se mogu očitati odmah.

Terapija[uredi | uredi izvor]

U lečenju alergijskog zapaljenja vežnjače presudni značaj ima dobro uzeta anamneza i pravilan i detaljan očni pregled, kako bi primarni cilj lečenja bolesti smanjenjio simptome ili prekinuo cikluse reakcije na jednom od tri nivoa:[9]

  • na nivou medijatora upale,
  • na nivou mastocita
  • na nivou eozinofila.[10]

U lečenju najčešće se primenjuju antihistaminici koji smanjuju osećaj pečenja, crvenila i otoka rožnjače, u sistemskom obliku, kao tablete ili lokalno u obliku kapi.

Nekritična primena kortikosteroida, posebno bez redovnih oftalmoloških kontrola, može stvoriti ozbiljna neželjena dejstva i maskirati znakove upale sasvim druge geneze.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Pošto s alergijsko zapaljenje vežnjače generalno lako leči, prognoza je povoljna. Komplikacije su veoma retka, i mogu se javiti u obliku sekundarne erozije rožnjače ili keratokonusom. Iako bolest recidivira, ona retko izaziva gubitak vida. Nasuprot tome, kod veralnog zapaljenja rožnjače i vežnjače i papilarnog zapaljenja vežnjače i rožnjače bolest je često povezana sa značajnim rizikom od progresivnog oštećenja rožnjače i gubitka vida.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Ventocilla, Mark. „Allergic Conjunctivitis”. WebMD, 2017. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  2. ^ Kosina-Hagyó K, Veres A, Fodor E, Mezei G, Csákány B, Németh J. Tear film function in patients with seasonal allergic conjunctivitis outside the pollen season. Int Arch Allergy Immunol. 2012. 157(1):81-8.
  3. ^ Rubenstein JB, Tannan A. Allergic conjunctivitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.7.
  4. ^ Stock EL, Meisler DM. Vernal keratoconjunctivitis. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4;chap 9.
  5. ^ Hogan MJ. Atopic keratoconjunctivitis. Am J Ophthalmol. 1953. 36:937-947.
  6. ^ Allansmith MR, Korb DR, Greiner JV, Henriquez AS, Simon MA, Finnemore VM. Giant papillary conjunctivitis in contact lens wearers. Am J Ophthalmol. 1977 May. 83(5):697-708.
  7. ^ Expert Panel Report 3 (EPR-3): Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma-Summary Report 2007. J Allergy Clin Immunol. 2007 Nov. 120(5 Suppl):S94-138.
  8. ^ Tarle-Bajić, Nives. „Alergološko testiranje (određivanje specifičnih IgE antitijela) iz krvi”. ultrazvuk-tarle.hr. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  9. ^ Calderon MA, Penagos M, Sheikh A, Canonica GW, Durham S. Sublingual immunotherapy for treating allergic conjunctivitis. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Jul 6. CD007685.
  10. ^ Williams PB, Sheppard JD Jr. Omalizumab: a future innovation for treatment of severe ocular allergy?. Expert Opin Biol Ther. 2005 Dec. 5 (12):1603-9.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Aswad MI, Tauber J, Baum J. Plasmapheresis treatment in patients with severe atopic keratoconjunctivitis. Ophthalmology. 1988 Apr. 95(4):444-7.
  • Abelson MB, Gomes PJ, Vogelson CT, Pasquine TA, Turner FD, Wells DT, et al. Effects of a new formulation of olopatadine ophthalmic solution on nasal symptoms relative to placebo in two studies involving subjects with allergic conjunctivitis or rhinoconjunctivitis. Curr Med Res Opin. 2005 May. 21(5):683-91.
  • Abelson MB, Greiner JV. Comparative efficacy of olopatadine 0.1% ophthalmic solution versus levocabastine 0.05% ophthalmic suspension using the conjunctival allergen challenge model. Curr Med Res Opin. 2004 Dec. 20(12):1953-8.
  • Williams PB, Sheppard JD Jr. Omalizumab: a future innovation for treatment of severe ocular allergy?. Expert Opin Biol Ther. 2005 Dec. 5 (12):1603-9

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алергијско_запаљење_вежњаче_ока&oldid=27441776”