Pređi na sadržaj

Aluminijum-jonska baterija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aluminijum-jonska baterija

Aluminijum-jonske baterije su klasa punjivih baterija u kojima joni aluminijuma otpuštaju energiju prelaženjem sa negativne elektrode (anode) na pozitivnu elektrodu (katodu). Kada se baterije pune odvija se suprotan proces.

Dizajn

[uredi | uredi izvor]

Kao i sve druge baterije aluminijum-jonske baterije su sastavljene od dve elektrode – anode i katode, između kojih se nalazi elektrolit – jonsko provodni materijal koji omogućava tok jona.

Količina energije koju baterija može da proizvede zavisi od više činilaca kao što su: napon, kapacitet i hemijski sastav. Količina proizvedene energije se može povećati tako što se:

  • poveća napon između elektroda[1]
  • smanji masa reaktanata[1]
  • spreče promene elektrolita koje nastaju u hemijskim reakcijama[1]

Istraživanja

[uredi | uredi izvor]

Mnogi istraživački timovi eksperimentišu sa aluminijumom i drugim materijalima kako bi stvorili bateriju koja je efikasna, bezbedna i dugo traje.

Univerzitet u Merilendu

[uredi | uredi izvor]

2016. istraživački tim sa Univerziteta u Merilendu je izvestio o aluminijum-sumpornoj bateriji koja je za katodu koristila kompozit sumpora i ugljenika. U teoriji baterija može da proizvede 1340 Wh/Kg energije, a prototip je uspeo da proizvodi 800 Wh/Kg preko 20 ciklusa.[2]

Nacionalna laboratorija u Ouk Ridžu

[uredi | uredi izvor]

Oko 2010.[3] y Nacionalnoj Laboratoriji u Ouk Ridžu (u daljem tekstu ORNL) su napravili i patentirali bateriju koja je mogla da proizvede 1060 Wh/Kg energije, dok litijum-jonske proizvode 406 Wh/Kg.[4] U ORNL-u su koristili jonski elektrolit umesto tečnog koji za vreme rada proizvodi vodonik koji dovodi do rđanja aluminijumske anode. Kakogod, jonski elektrolit dovodi do smanjenja proizvedene energije. Smanjivanjem separatora može se povećati količina proizvedene energije ali to dovodi do dodatnog zagrevanja.[3]

Kornelski Univerzitet

[uredi | uredi izvor]

Godine 2011. istraživački tim sa Kornelskog Univerziteta je koristio isti elektrolit kao ORNL ali je katoda bila napravljena od nanomrežice vanadijum oksida[5] . Vanadijum oksid ima otvorenu kristalnu rešetku, samim tim i veću površinu pri manjoj zapremini, što ostavlja više mesta za aluminijumsku strukturu i dovodi do smanjenja razdaljine između elektroda što dovodi do najviših mogućih količina otpuštene energije. Ova baterija ima visok radni napon ali nisku kulonsku efikasnost.

Stanfordski Univerzitet

[uredi | uredi izvor]

Aprila 2015. godine istraživači Stanfordskog univerziteta su tvrdili da su napravili alzminijum-jonsku bateriju sa vremenom punnjenja od samo jednog minuta (nisu naveli kapacitet baterije)[6]. Takođe su tvrdili da je baterija nezapaljiva, što se videlo na video zapisu istraživača kako buše rupu u bateriji dok ona proizvodi struju. Po njihovim rečima baterija je veoma jeftina za proizvodnju[7]. Napon ove baterije je 2 Volta pa se rednim povezivanjem dve baterije dobija 4 Volta, a na tom naponu radi najveći broj uređaja koji koriste litijum-jonske baterije, tako da su ove baterije adekvatna zamena.[6][8] Prototip ove baterije je uspeo da izdrži 7500 ciklusa bez ikakvog gubitka kapaciteta, dok litijum-jonske mogu da izdrže obično 500-1000 ciklusa bez pada kapaciteta.[9][10][10]

Projekat ALION

[uredi | uredi izvor]

Juna 2015. godine istraživanje Evropski Horizont 2020. koje se tiče aluminijum-jonskih baterija je započeto u istraživačkom centru LEITAT.[11][12]. Cilj projekta je, uz pomoć mnogih Evropskih industrija i istraživačkih instituta, proizvodnja prototipa baterije. Projekat nosi ime “High Specific Energy Aluminium-Ion Rechargeable Batteries for Decentralized Electricity Generation Sources” ili kratko ALION. Rezultat projekta treba da bude tehnologija mnogo jeftinija, sa boljom preformansom, bezbednošću i pouzdanošću, a krajnji cilj je dobijanje aluminijum-jonske baterije koja je ekološki bezbedna, sa naponom od 48 Volti, životnim vekom od 3000 ciklusa i specifičnom energijom od 400 Wh/Kg.[13]

Hemijske reakcije

[uredi | uredi izvor]

Polovina reakcije na anodi:

Polovina reakcije na katodi:

Spajanjem dve polovine reakcije dobija se sledeća reakcija:

Poređenje sa litijum-jonskim baterijama

[uredi | uredi izvor]

Aluminijum-jonske baterije su po načinu rada veoma slične litijum-jonskim baterijama, ali zasnivaju se na aluminijumskoj anodi, a ne na litijumskoj. Teoretski napon aluminijum jonskih baterija je niži od napona litijum-jonskih baterija (2.65 Volti kod aluminijum-jonskih prema 4 Volta kod litijum-jonskih), dok je teoretska specifična energija viša nego kod litijum-jonskih baterija (1060 Wh/Kg kod aluminijum-jonskih prema 406 Wh/Kg kod litijum-jonskih.[3] Ova velika razlika potiče od činjenice da aliminijumov jon ima 3 valentna elektrona dok litijum ima samo jedan valentni elektron. Aluminijuma takođe ima više u prirodi i dostupniji je, što smanjuje cenu baterije.

Izazovi

[uredi | uredi izvor]

Aluminijum-jonske baterije imaju relativno kratak životni vek. Na njegovo skraćivanje jako utiču toplota, maksimalan napon do koga se pune, a ciklusi punjenja i pražnjenja veoma smanjuju kapacitet. Kada se baterija potpuno ispazni, ona se više ne može napuniti.[14]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Armand, M.; Tarascon, J.-M. „Building better batteries”. www.nature.com. Nature. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  2. ^ Gao, Tao; Li, Xiaogang; Wang, Xiwen; Hu, Junkai; Han, Fudong; Fan, Xiulin; Suo, Liumin; Pearse, Alex J; Lee, Sang Bok (18. 8. 2016). „A Rechargeable Al/S Battery with an Ionic-Liquid Electrolyte”. Angewandte Chemie International Edition (na jeziku: engleski). 55 (34): 9898—9901. ISSN 1521-3773. PMID 27417442. doi:10.1002/anie.201603531. 
  3. ^ a b v National Laboratory, Oak Ridge. „Aluminum-Ion Battery to Transform 21st Century Energy Storage” (PDF). web.ornl.gov. Oak Ridge National Laboratory. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  4. ^ Paranthaman, M. Parans; Brown, Gilbert. „Aluminium ION Battery” (PDF). web.ornl.gov. Oak Ridge National Laboratory. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 04. 2015. g. Pristupljeno 12. 10. 2014. 
  5. ^ Jayaprakash, N.; Das, S.K.; Archer, L.A. „The rechargeable aluminum-ion battery”. pubs.rsc.org. rsc. Pristupljeno 12. 11. 2014. 
  6. ^ a b Lin, Meng-Chang; Gong, Ming; Lu, Bingan; Wu, Yingpeng; Wang, Di-Yan; Guan, Mingyun; Angell, Michael; Chen, Changxin; Yang, Jiang; Hwang, Bing-Joe; Dai, Hongjie (6. 4. 2015). „An ultrafast rechargeable aluminium-ion battery”. Nature. 520: 324—328. PMID 25849777. doi:10.1038/nature14340. 
  7. ^ „Ultra-fast charging aluminum battery offers safe alternative to conventional batteries”. Phys.org. Pristupljeno 9. 4. 2015. 
  8. ^ Aluminum-Ion Battery Cell Is Durable, Fast-Charging, Bendable: Stanford Inventors (Video), John Voelcker, 8. 4. 2015, Green Car Reports
  9. ^ „Stanford Researchers Unveil New Ultrafast Charging Aluminum-Ion Battery”. scientificamerican.com. 
  10. ^ a b Nature 2015-05-16 An ultrafast rechargeable aluminium-ion battery
  11. ^ HIGH SPECIFIC ENERGY ALUMINIUM-ION RECHARGEABLE DECENTRALIZED ELECTRICITY GENERATION SOURCES on cordis.europa.eu
  12. ^ „HORIZON 2020 ALION Project Kick Off Meeting @ LEITAT”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 02. 04. 2017. 
  13. ^ „ALION Project”. Arhivirano iz originala 16. 06. 2017. g. Pristupljeno 02. 04. 2017. 
  14. ^ Hewitt, John. „DoE calls for a chemical battery with 5x capacity, within 5 years – can it be done?”. www.extremetech.com. Extreme Tech. Pristupljeno 30. 10. 2014. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Stanford unveils aluminum-ion battery na sajtu YouTube