Ana Ipatesku
| ana ipatesku | |
|---|---|
 Ana Ipatesku na poštanskoj marki | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1805. |
| Mesto rođenja | Bukurešt, Kneževina Vlaška |
| Datum smrti | 13. mart 1875. (69/70 god.) |
| Mesto smrti | Bukurešt, Rumunija |
| Delovanje | |
| Učešće u ratovima | Vlaška revolucija 1848. godine |
Ana Ipatesku (rum. Ana Ipătescu, Bukurešt, 1805 – 1875) bila je rumunska revolucionarka koja je učestvovala u Vlaškoj revoluciji 1848. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ana Ipatesku je rođena 1805. godine u Bukureštu, u trgovačkoj porodici. Završila je normalnu školu u Bukureštu. Imala je teško detinjstvo budući da su njeni roditelji imali dugoročan buran razvod.
Ana se 1828. godine udala za Ivancea Dimitriu, ali je 1831. taj brak prekinut jer je njen muž rukovodio njenim mirazom i dovodio ih do stalne bede. Iste godine je umro njen otac Athanasie. Očeva smrt je Ani donela dodatne probleme jer je jedan od njegovih bivših radnika pokrenuo sudski proces, pokušavajući da ostvari pravo nad imovinom pokojnika. Sudski proces ju je još više prezadužio i ona se udala, iz interesa, za drugog muža. Nikolae Ipatesku, njen drugi muž, bio je zakupac, ali i oficir u Visiterovom odeljenju.[1]
Ana je često pratila supruga na tajnim sastancima ilegalnog društva „Bratstvo”, gde je upoznala neke od lidera koji su formirali Privremenu vladu nakon izbijanja Vlaške revolucije 9. juna 1848.[2] Te česte posete su objašnjene i time što se Ana zaljubila u jednog od revolucionara. To je bio Nikolae Golesku i on je bio uhapšen i zatvoren u Prinčevu palatu.[3] Kada su pripadnici Privremene vlade stigli u Bukurešt, 16. i 28. juna 1848. Ana Ipatesku je bila na čelu naroda. Ona je predvodila rumunski nacionalni ustanak kada je Prinčeva palata je napadnuta i kada su revolucionari pušteni.
Nakon gušenja revolucije i njenog poraza, Nikolae Ipatesku je osuđen na egzil i zatvoren u Turskoj. Ipak, Ana je uspela da izdejstvuje njegovo oslobađanje i povratak u domovinu dve godine kasnije, 1850.
Ana Ipatesku je umrla u 70. godini života, 13. marta 1875. Iako je njena poslednja želja bila da bude sahranjena u manastiru Pasarea, njen grob do danas nije identifikovan.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Istina i legenda u životnoj priči Ane Ipatesku – strastveni revolucionarni heroj (na rumunskom), Mirela Sorina Matesku, www.cersipamantromanesc.wordpress.com, 9. decembar 2015. Pristupljeno 2. novembra 2017.
- ^ Ana Ipatesku, kalendar na dan 13. mart Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. januar 2016), Radio Iași România, 13. februar 2012. Pristupljeno 2. novembra 2017.
- ^ Žene u revoluciji od 1848. godine, Steliu Lambru, Radio România Internaţional, 21. mart 2016. Pristupljeno 2. novembra 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- „Ilustrovana istorija sveta”, Mladinska knjiga Beograd, 2006. (str. 427)
- Dicţionarul personalităţilor feminine din România, Žorž Mark rum. George Marcu, Editura Meronia, Bukurešt. 2009. ISBN 978-973-7839-55-8. (str. 140)
- Dicţionar biografic de istorie a României, Žorž Mark rum. George Marcu, Stan Stoika rum. Stan Stoica, Vasile Markulet rum. Vasile Mărculeţ, Editura Meronia, Bukurešt. 2008. ISBN 978-973-7839-39-8. (str. 291)