Anogenitalna udaljenost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anogenitalna udaljenost kod žene i muškarca

Anogenitalna udaljenost (AGU) jeste anatomsko rastojanje od sredine anusa (čmara) do genitalija, donje strane vagine, klitorisa ili mošnica. Smatra se medicinski značajnom iz više razloga, i kod ljudi i kod drugih životinja, za određivanje pola i kao marker izloženosti endokrinim disruptorima.[1] Reguliše ga dihidrotestosteron, koji može biti poremećen neželjenim dejstvom ftalata čija je uobičajena primena u plastici.

Prema dosadašnjim merenjima anogenitalna udaljenost je obično mnogo duže kod muškaraca nego kod žena.[1]

Anogenitalni indeks[uredi | uredi izvor]

Anogenitalni indeks (AGI) je indeks koji se koristi za poređenje anogenitalne udaljenosti (AGU) u odnosu na model zasnovan na telesnoj težini.[2]

Izračunava se kao AGI (anogenitalni indeks) podeljen sa težinom:[3]

AGI = AGT/težina (mm/kg)

Način merenja[uredi | uredi izvor]

Anogenitalna udaljenost se obično meri na sledeći način:

  • od centra anusa do zadnje konvergencije frenuluma malih usana (gde počinje predvorje) kod žena (AGU-AF);
  • od centra anusa do spoja glatke kože perineuma sa izbočenom kožom mošnica kod muškaraca (AGU-AS).[4]

Alternativno merenje, AGD-AC, definisano samo kod žena, meri se od anusa do klitorisa.[5]

Anogenitalna udaljenost i njen značaj[uredi | uredi izvor]

Anogenitalna udaljenost je rastojanje od anusa do genitalija i neinvazivna je i dovoljno osetljiva mera koja služi kao biomarker za nedostatak androgena ili antiandrogen aktivnost tokom razvoja fetusa. Ona je danas bitan pokazatelj koliko je dete tokom rane trudnoće bilo izloženo muškim polnim hormonima – androgenima.

Smanjena anogenitalna udaljenost je važan marker reproduktivnog zdravlja i endokrinih poremećaja. Kada bi ga izmerili za svako novorođenče, znali bismo nešto o njihovoj budućoj plodnosti. Kraća anogenitalna udaljenost kod muškaraca i duža anogenitalna udaljenost kod žena ukazuju na niži reproduktivni uspeh u odraslom dobu,[6] jer kod muškaraca uključuju rizik od sindroma disgeneze testisa.[2][7][8]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Kod životinja[uredi | uredi izvor]

Kod životinja anogenitalna udaljenost se redovno koristi u toksikološkim studijama i predstavlja najosetljiviji klinički nalaz izloženosti antiandrogenima tokom razvoja. Pokazuje kojoj količini androgena je izložen muški fetus u materici - viši nivoi androgena utiču na veću androgenu udaljenost i normalan razvoj.

Anogenitalna udaljenost se u praksi koristi da pokažete da ftalati (najčešće korišćeni omekšivači koji se dodaju plastici na bazi PVC-a (polivinil hlorida) da bi se smanjila lomljivost proizvoda) uzrokuju nizak broj spermatozoida kod muškaraca.[9]

Kada je oko 2000. godine, istraživan ftalatni sindrom kod glodara, ali ne i kod ljudi, majke pacova kojima su davane ftalate imale su muške bebe sa manjim penisima i mošnicama, manjim brojem spermatozoida i SAGU.[9]

Potom je urađena studiju u kojoj je meren sakupljeni urin trudnica na ftalate i SAGU njihovih beba. U studiji je pronađeno kod glodara: ftalatni sindrom.[9]

Kod ljudi[uredi | uredi izvor]

Zatim je urađena studija na muškarcima fakultetskih godinama, koji su zamoljeni da daju uzorak sperme i da im se izmeri njihov anogenitalna udaljenost, i pokazalo se da što je anogenitalna udaljenost kraća, to je manji broj spermatozoida. Ove studije su dokazale direktnu vezu između uticaja ftalata na anogenitalnu udaljenost, a zatim i na povezanost kratkog anogenitalna udaljenost sa malim brojem spermatozoida.[9]

Takođe treba napomenuti da je ljudima potrebna manja doza za postizanje istog efekta. Veća osetljivost čoveka objašnjava se sporijim metabolizmao pa samim tim i inaktivacijom toskičnih jedinjenja.[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mammadov, E; Uncu, M; Dalkan, C (1. 3. 2018). „High Prenatal Exposure to Bisphenol A Reduces Anogenital Distance in Healthy Male Newborns.”. Journal of Clinical Research in Pediatric Endocrinology. 10 (1): 25—29. PMC 5838369 Slobodan pristup. PMID 28825590. doi:10.4274/jcrpe.4817 Slobodan pristup. 
  2. ^ a b Hood, Ernie (2005). „Are EDCs Blurring Issues of Gender?”. Environmental Health Perspectives (na jeziku: engleski). 113 (10). ISSN 0091-6765. doi:10.1289/ehp.113-a670. 
  3. ^ a b Swan, Shanna H.; Main, Katharina M.; Liu, Fan; Stewart, Sara L.; Kruse, Robin L.; Calafat, Antonia M.; Mao, Catherine S.; Redmon, J. Bruce; Ternand, Christine L. (2005). „Decrease in Anogenital Distance among Male Infants with Prenatal Phthalate Exposure”. Environmental Health Perspectives. 113 (8): 1056—1061. ISSN 0091-6765. doi:10.1289/ehp.8100. 
  4. ^ Salazar-Martinez, Eduardo; Romano-Riquer, Patricia; Yanez-Marquez, Edith; Longnecker, Matthew P; Hernandez-Avila, Mauricio (2004). „Anogenital distance in human male and female newborns: a descriptive, cross-sectional study”. Environmental Health (na jeziku: engleski). 3 (1). ISSN 1476-069X. doi:10.1186/1476-069X-3-8. 
  5. ^ Crestani, A; Arfi, A; Ploteau, S; Breban, M; Boudy, A-S; Bendifallah, S; Ferrier, C; Darai, E (2020-03-01). „Anogenital distance in adult women is a strong marker of endometriosis: results of a prospective study with laparoscopic and histological findings”. Human Reproduction Open (na jeziku: engleski). 2020 (3). ISSN 2399-3529. doi:10.1093/hropen/hoaa023. 
  6. ^ Mendiola, Jaime; Stahlhut, Richard W.; Jørgensen, Niels; Liu, Fan; Swan, Shanna H. (2011). „Shorter Anogenital Distance Predicts Poorer Semen Quality in Young Men in Rochester, New York”. Environmental Health Perspectives. 119 (7): 958—963. ISSN 0091-6765. doi:10.1289/ehp.1103421. 
  7. ^ Hsieh, Michael H.; Breyer, Benjamin N.; Eisenberg, Michael L.; Baskin, Laurence S. (2008). „Associations among hypospadias, cryptorchidism, anogenital distance, and endocrine disruption”. Current Urology Reports (na jeziku: engleski). 9 (2): 137—142. ISSN 1527-2737. doi:10.1007/s11934-008-0025-0. 
  8. ^ Jain, V. G.; Singal, A. K. (2013-09-01). „Shorter anogenital distance correlates with undescended testis: a detailed genital anthropometric analysis in human newborns”. Human Reproduction (na jeziku: engleski). 28 (9): 2343—2349. ISSN 0268-1161. doi:10.1093/humrep/det286. 
  9. ^ a b v g Dino (2021-04-14). „TREND PADA PLODNOSTI: Do 2045. većina će parova na potpomognutu oplodnju”. klik.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2023-09-29. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аногенитална_удаљеност&oldid=27442749”