Синдром дисгенезе тестиса

С Википедије, слободне енциклопедије
Синдром дисгенезе тестиса
СинонимTesticular dysgenesis syndrome
Специјалностиурологија

Синдром дисгенезе тестиса (СДТ) јесте група симптома које карактерише присуство знакова као што су хипоспадија, крипторхизам, неквалитетна сперма и рак тестиса. Синдром је први увео у лекарску праксу Н. Е. Скакабек у истраживачком чланку заједно са лекарима Одељења за раст и репродукцију Универзитета у Копенхагену, са циљем да обједини серије репродуктивних поремећаја под једним ентитетом.[1]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Шематски дијаграм који илуструје патогене везе које воде до СДТ. CIS = carcinoma in situ; GC = Germ Cell

Последњих деценија 20 века често су пријављивани озбиљни репродуктивни поремећаји код мушкараца у извештајима и епидемиолошким студијама. У различитим деловима света, неколико истраживача истражује ефекте ендокриног поремећаја на мушки репродукциони систем. Студије које су спровели истраживачи из различитих дисциплина углавном указују на то да код овог синдрома долази до пада мушке плодности. Штавише, примећено је повећање броја новорођене деце са аномалијам репродуктивног тракта (као што су неспуштен тестис, хипоспадија и смањена аногенитална удаљеност или дистанца (АГУ)[2] и рак тестиса (између 35-45 година).[3]

Хипоспадија

Термин синдром дисгенезе тестиса (СДТ) углавном описује „пораст промена у репродуктивном здрављу код мушкараца, као што су:[3]

  • смањен квалитет сперме (смањење у број сперматозоида и покретљивост сперматозоида, као и повећање броја абнормалних сперматозоида),
  • Разне локације неспуштеног тестиса
    хипоспадија, урођена аномалија (урођена мана) мушког полног уда (пениса) и мокрачбне цеви чија је последица мањак уретре и корпус спонгиозума различитог степена.
  • неспуштен тестис или крипторхизам, који карактеришу патолошке локализације тестиса, који спадају у релативно честе урођене аномалија мушких полних органа. До застоја спуштања тестиса настаје када је он заостао у свом развојном путу (спуштања) од ретроперитонеалног простора до скротума (мошница).
  • Рак тестиса
    рак тестиса у раном животу, безболна квржица/израслина или оток тестиса, појава крви у ејакулату, болови у доњем делу стомака и леђа (узроковани метастазама у лимфним чворовима уз аорту).[1][4][5]

Основна хипотеза о узроку СДТ сматра да је део ових патологија највероватније скуп симптома једног основног развоја болест под називом синдром дисгенезе тестиса, која је највероватније последица поремећеног развоја гонада у ембрион.[6] Иако су начин живота, генетика и географски региони утицајни фактори, они можда неће бити довољни да у потпуности објасне повећање броја случајева са синдромом дисгенезе тестиса. Данашњи научници сугеришу да је већа изложеност хемикалијама у великим градовима или индустријализованим областима могући чинилац који утиче на то да је СДТ ефективно у свом успону.[3]

Перспектива[уреди | уреди извор]

Не само да се повећава учесталост урођених абнормалности и рака тестиса, већ расте и преваленција симптоматских мушкараца са недостатком андрогена.[7] Асимптоматски низак ниво тестостерона такође може имати велики утицај на популацију кроз штетне ефекте на телесни састав и метаболизам.[8][9]

У многим индустријализованим земљама постоји забринутост због ниске стопе наталитета. Европска популација се смањује због ниске и опадајуће стопе наталитета.[10] Ове промене се можда не могу у потпуности приписати друштвеним променама и променама у понашању.[11] Студија заснована на данском регистру показала је да је укупна стопа зачећа опала у узастопним кохортама, углавном због пада стопе абортуса. Свака следећа кохорта имала је мање деце у млађим узрастима, али је имала тенденцију да „сустигне” у каснијем узрасту старије кохорте. Ово се, међутим, делимично приписује повећаном коришћењу АРТ-а.[12]

То што се АРТ може користити тако широко за превазилажење проблема са неплодношћу је, наравно, позитивно за неплодне парове. Међутим, дугорочни популацијски ефекти употребе АРТ-а још нису познати. Смањење нивоа тестостерона у серуму и повећање односа ЛХ/тестостерона примећено је код дечака зачетих помоћу ИЦСИ, технике која се често користи у случају мушке неплодности.[13]

Поред тога, нижа концентрација сперматозоида, мањи број сперматозоида, мања величина тестиса, мање морфолошки нормални сперматозоиди, нижи нивои тестостерона у серуму и нижи индекс слободног андрогена примећују се код одраслих мушкараца чије су мајке примале третман за неплодност.[14] Стога је кључно питање да ли повећана употреба техника асистиране репродукције може допринети још већој мушкој неплодности у будућим генерацијама.

Епидемиолошки докази[уреди | уреди извор]

Према епидемиолошким истраживањима спроведеним међу финским и данским мушкарцима установљема је велика разлика у учесталости карцинома тестиса.[11] СДТ се примећује код 2,2% неплодних данских мушкараца који су упућени на биопсију у поређењу са 0,45% у општој популацији која одговара старосној и рођеној кохорти.[15] Рак тестиса се чешће примећује код неплодних мушкараца,[16] а неспуштен тестис је важан фактор ризика за рак тестиса и лош квалитет сперме.[11] Према хипотези СДТ, дански мушкарци би такође требали бити изложени већем ризику од крипторхизма, хипоспадије и лоше плодности. Због тога је спроведена проспективна кохортна студија са финским и данским бебам. Стандардизована техника је коришћена за проучавање у ове две земље и много већа преваленција конгениталног крипторхизма и хипоспадије пронађена је код данских у поређењу са финсим бебама.[17]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Хипоспадија[уреди | уреди извор]

Хипоспадија је урођена аномалија (урођена мана) мушког полног уда (пениса) и уретре чија је последица мањак уретре и корпус спонгиозума различитог степена. Код ове аномалије уретра (изводни мокраћни канал) позициониран је на доњој страни мушког полног органа, уместо на средини главића пениса. Мада абнормални спољашњи меатус (отвор) уретре најчешће лежи на вентралној страни, он може бити локализован на било којем делу пениса, од гланса до перинеума, па се тако може налазити на мошницама (скротуму) или на међици, према чмару.

Обично се дијагностикује при рођењу визуелном потврдом карактеристичних симптома и знакова. Поред необичне локације уретре, препуцијум је такође типично непотпун. Абнормални препуцијум је оно што често скреће пажњу на стање, али се може јавити одвојено од хипоспадије.

Неспуштен тестис[уреди | уреди извор]

Код неспуштеног тестиса (крипторхизма) дијагноза се поставља на основу физичког прегледа који се изводи када беби недостаје један или оба тестиса у зависном делу скроталне кесе. Око 70% тестиса код неспуштеног тестиса се може осетити и не може се увући у мошнице или се брзо након повлачења врачају у виши положај. У 30% случајева тестиси се не могу опипати што указује на интраабдоминалну локацију.

Фактори ризика за неспуштен тестис су:

  • Породична историја стања
  • Ниска телесна тежина на рођењу (недоношчад)

Лош квалитет сперме[уреди | уреди извор]

Прегледом сперме одређује се њен квалитет

Лош квалитет сперме, који се мери не само бројем сперматозоида које мушкарац производи, већ и колико је сперма ефикасна у оплодњи јајне ћелије. За ову улогу важни су покретљивост и облик сперматозоида. Мушкарац са лошим квалитетом сперме често ће имати проблема са плодношћу, што се дефинише као пар који покушава да затрудни дуже од годину дана без успеха.[18]

Дијагноза лошек квалтета сперме може се поставити анализом сперме, након узимања узорка сперме мушкарца и провођењења тестова за пребројавање сперматозоида и утврђивања квалитета појединачне сперме.[18]

Рак тестиса[уреди | уреди извор]

Најчешћа манифестација рака тестиса је тврда, безболна квржица која се може напипати на једном од тестиса. Примећује га или клиничар током рутинског прегледа, или сам пацијент.[тражи се извор] Фактори ризика за рак тестиса укључују:

  • Неспуштен тестис
  • Породична историја
  • Претходни рак тестиса

Дијагноза се потврђује на различите начине. Ултразвучно скенирање се може користити за дијагнозу са 90-95% тачности. Крв се такође може узети за утврђивање повишених туморских маркера који се такође користе за анализу успешног одговора пацијента на лечење. Око 80% случајева рака тестиса је старосне доби од 20-34 године.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Skakkebæk, N.E.; Rajpert-De Meyts, E.; Main, K.M. (2001). „Testicular dysgenesis syndrome: an increasingly common developmental disorder with environmental aspects: Opinion”. Human Reproduction (на језику: енглески). 16 (5): 972—978. ISSN 1460-2350. doi:10.1093/humrep/16.5.972. 
  2. ^ Dino (2021-04-14). „TREND PADA PLODNOSTI: Do 2045. većina će parova na potpomognutu oplodnju”. klik.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-09-29. 
  3. ^ а б в Erkekoglu, Pınar; Özyurt, Aylin; Yirün, Anıl; Çakır, Deniz (2021). „Testicular dysgenesis syndrome and phthalate exposure: A review of literature”. Arhiv za farmaciju (на језику: енглески). 71 (6): 508—543. ISSN 0004-1963. doi:10.5937/arhfarm71-34438. 
  4. ^ Sharpe, Richard M.; Skakkebaek, Niels E. (2008). „Testicular dysgenesis syndrome: mechanistic insights and potential new downstream effects”. Fertility and Sterility. 89 (2): e33—e38. ISSN 0015-0282. doi:10.1016/j.fertnstert.2007.12.026. 
  5. ^ а б Jemal, A.; Siegel, R.; Ward, E.; Murray, T.; Xu, J.; Thun, M. J. (2007-01-01). „Cancer Statistics, 2007”. CA: A Cancer Journal for Clinicians (на језику: енглески). 57 (1): 43—66. ISSN 0007-9235. doi:10.3322/canjclin.57.1.43. 
  6. ^ BelmaKocer, Pinar Erkekoglu (2015). „Testicular Dysgenesis Syndrome and Phthalates: Where do we Stand?”. Journal of Genital System and Disorders. 04 (01). ISSN 2325-9728. doi:10.4172/2325-9728.1000e105. 
  7. ^ Araujo, Andre B.; Esche, Gretchen R.; Kupelian, Varant; O’Donnell, Amy B.; Travison, Thomas G.; Williams, Rachel E.; Clark, Richard V.; McKinlay, John B. (2007-11-01). „Prevalence of Symptomatic Androgen Deficiency in Men”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 92 (11): 4241—4247. ISSN 0021-972X. doi:10.1210/jc.2007-1245. 
  8. ^ Mohr, Beth A; Bhasin, Shalender; Link, Carol L; O’Donnell, Amy B; McKinlay, John B (2006). „The effect of changes in adiposity on testosterone levels in older men: longitudinal results from the Massachusetts Male Aging Study”. European Journal of Endocrinology. 155 (3): 443—452. ISSN 0804-4643. doi:10.1530/eje.1.02241. 
  9. ^ Derby, Carol A.; Zilber, Sophia; Brambilla, Don; Morales, Knashawn H.; McKinlay, John B. (2006). „Body mass index, waist circumference and waist to hip ratio and change in sex steroid hormones: the Massachusetts Male Ageing Study”. Clinical Endocrinology. 65 (1): 125—131. ISSN 0300-0664. doi:10.1111/j.1365-2265.2006.02560.x. 
  10. ^ Lutz, Wolfgang; O'Neill, Brian C.; Scherbov, Sergei (2003-03-28). „Europe's Population at a Turning Point”. Science. 299 (5615): 1991—1992. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.1080316. 
  11. ^ а б в Wohlfahrt-Veje, Christine; Main, Katharina M.; Skakkebaek, Niels Erik (2009-09-07). „Testicular dysgenesis syndrome: foetal origin of adult reproductive problems: Foetal origin of adult reproductive problems”. Clinical Endocrinology (на језику: енглески). 71 (4): 459—465. doi:10.1111/j.1365-2265.2009.03545.x. 
  12. ^ Jensen, Tina Kold; Sobotka, Tomáš; Hansen, Martin A.; Pedersen, Anette Tønnes; Lutz, Wolfgang; Skakkebæk, Niels E. (2008). „Declining trends in conception rates in recent birth cohorts of native Danish women: a possible role of deteriorating male reproductive health”. International Journal of Andrology. 31 (2): 81—92. ISSN 0105-6263. doi:10.1111/j.1365-2605.2007.00827.x. 
  13. ^ Mau Kai, Claudia; Main, Katharina M.; Andersen, Anders Nyboe; Loft, Anne; Skakkebæk, Niels E.; Juul, Anders (2007-07-01). „Reduced Serum Testosterone Levels in Infant Boys Conceived by Intracytoplasmic Sperm Injection”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 92 (7): 2598—2603. ISSN 0021-972X. doi:10.1210/jc.2007-0095. 
  14. ^ Jensen, T. K.; Jorgensen, N.; Asklund, C.; Carlsen, E.; Holm, M.; Skakkebaek, N. E. (2006-12-05). „Fertility Treatment and Reproductive Health of Male Offspring: A Study of 1,925 Young Men from the General Population”. American Journal of Epidemiology. 165 (5): 583—590. ISSN 0002-9262. doi:10.1093/aje/kwk035. 
  15. ^ Olesen, Inge A.; Hoei-Hansen, Christina E.; Skakkebæk, Niels E.; Petersen, Jørgen H.; Rajpert-De Meyts, Ewa; Jørgensen, Niels (2007). „Testicular carcinoma in situ in subfertile Danish men”. International Journal of Andrology. 30 (4): 406—412. ISSN 0105-6263. doi:10.1111/j.1365-2605.2007.00798.x. 
  16. ^ RAMAN, JAY D.; NOBERT, CRAIG F.; GOLDSTEIN, MARC (2005). „INCREASED INCIDENCE OF TESTICULAR CANCER IN MEN PRESENTING WITH INFERTILITY AND ABNORMAL SEMEN ANALYSIS”. Journal of Urology. 174 (5): 1819—1822. ISSN 0022-5347. doi:10.1097/01.ju.0000177491.98461.aa. 
  17. ^ Boisen, K. A.; Chellakooty, M.; Schmidt, I. M.; Kai, C. M.; Damgaard, I. N.; Suomi, A.-M.; Toppari, J.; Skakkebaek, N. E.; Main, K. M. (2005). „Hypospadias in a Cohort of 1072 Danish Newborn Boys: Prevalence and Relationship to Placental Weight, Anthropometrical Measurements at Birth, and Reproductive Hormone Levels at Three Months of Age”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 90 (7): 4041—4046. ISSN 0021-972X. doi:10.1210/jc.2005-0302. 
  18. ^ а б „Diagnosis of infertility - NHS”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-23. Приступљено 2023-09-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).