Antal Serb

Antal Serb
Antal Serb (oko 1930)
Lični podaci
Puno ime	Antal Serb
Datum rođenja	(1901-05-01)1. maj 1901.
Mesto rođenja	Budimpešta, Mađarska, Austrougarska
Datum smrti	4. januar 1945.(1945-01-04) (43 god.)
Mesto smrti	Balf, Mađarska
Obrazovanje	Univerzitet u Budimpešti, Univerzitet u Gracu

Antal Serb (mađ. Szerb Antal; Budimpešta, 1. maj 1901 — Balf, 4. januar 1945) bio je mađarski pisac i naučnik, jedan od najvećih mađarskih literarnih stvaralaca dvadesetog veka.

Biografija

Rodio se u imućnoj građanskoj porodici asimilovanih Jevreja. Maturirao je u elitnoj pijarističkoj gimnaziji, a studije mađarskog, nemačkog i engleskog jezika i književnosti završio je na univerzitetima u Budimpešti i Gracu. Takođe je govorio francuski, a učio je i italijanski. Boravio je duže u Parizu i Italiji, a u Londonu je proveo godinu dana kao stipendista.

Imao je dvadeset godina kada je objavio šest pesama u tada najrelevantnijem književnom časopisu Njugat (Nyugat) i potom postao njegov stalni kritičar. Tridesetih godina XX veka uglavnom se bavio izučavanjem anglosaksonske književnosti i teorijom romana.

Široj književnoj javnosti postao je poznat svojom Istorijom mađarske književnosti (1934), štivom i danas privlačnim kako za laike, tako i za stručnjake.

Godine 1934. objavljuje svoj prvi roman pod naslovom Legenda o Pendragonu, neobičan splet parodije starih engleskih romana o duhovima, neke varijante kriminalističkog i ujedno finog erotskog romana, koji održava, na izuzetno duhovit način, autorov filozofski skepticizam, ali istovremeno i kritiku takvog pogleda na svet.

Roman Putnik i mesečina (1937) jeste autoanaliza čoveka koji traži sebe, sjajan dokument beznađa građanina-humaniste u predvečerje nastupa fašizma, roman duhovite sumornosti. Svoju fasciniranost umnogome idealizovanim građanskim društvom, i, još više, elegantnom francuskom aristokratskom kulturom, uobličio je u romanu Kraljičina ogrlica (1943).

Bez obzira što je po veroispovesti bio hrišćanin a nacionalno se izjašnjavao kao Mađar, od 1941. godine bio mu je zabranjen nastup na radiju, a takođe je bila zabranjena i njegova Istorija mađarske književnosti. 1944. godine regrutovan je u zloglasne radne jedinice. Umro je 4. januara 1945. godine u koncentracionom logoru u Balfu, gde su ga mađarski fašisti zatukli kundacima.

Izbor iz bibliografije

• A magyar újromantikus dráma, 1927.
• Az udvari ember, 1927.
• Vilijam Blejk, monografija, 1928. (mađ. William Blake)
• Kratak pregled engleske književnosti, 1929. (mađ. Az angol irodalom kistükre)
• Nadahnuti pesnik, eseji, 1929. (mađ. Az ihletett költő)
• Magyar preromantika, 1929.
• Vörösmarty-tanulmányok, 1929.
• Cynthia, 1932.
• Istorija mađarske književnosti, 1934. (mađ. A magyar irodalom története)
• Legenda o Pendragonu, 1934. (mađ. A Pendragon-legenda)
• Ljubav u boci zbirka novela, 1935. (mađ. Szerelem a palackban)
• Vodič kroz Budimpeštu za Marsovce, 1935. (mađ. Budapesti útikalauz marslakók számára)
• Treći toranj, dnevničke beleške sa puta po Italiji, 1936. (mađ. A harmadik torony)
• Svakodnevnice i čuda, eseji, 1936. (mađ. Hétköznapok és csodák)
• Putnik i mesečina, 1937 (mađ. Utas és holdvilág)
• Don’t say… but say…, 1939
• Istorija svetske književnosti, 1941 (mađ. A világirodalom története)
• Oliver VII, 1943. (mađ. VII. Olivér, objavljen pod pseudonimom A. H. Redcliff)
• Kraljičina ogrlica, 1943. (mađ. A királyné nyaklánca)
• Száz vers, 1943/1944

Spoljašnje veze

• Baza podataka Mađarske literarne fondacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2018) (jezik: engleski)
• Gardijanov prikaz "Putnika i mesečine" (jezik: engleski)
• Gardijanov prikaz "Legende o Pendragonu"
• „Keširani odlomak iz Istorije svetske književnosti”. Arhivirano iz originala 28. 02. 2004. g. Pristupljeno 20. 08. 2018.