Apis (mitologija)
Apis ili Apid (grč. Ἄπις, lat. Apis) je u grčkoj mitologiji bio vladar celog Peloponeza koji je po njemu nazvan Apija.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Apis je bio sin Foroneja i nimfe Teledike (ili Laodike), Inahov unuk i Niobin brat. Na pogrebnim igrama, koje su se održavale u čast arkadijskog heroja Azana, Apisa je slučajno ubio Etol. Međutim, izgleda da su ovde pomešana dva Apisa, te da je Etol zapravo ubio Jasonovog sina. Po drugom predanju, Apis je bio veoma surov vladar, tiranin, koji je Peloponez nazvao po sebi, Apija i koga su ubili Telhin i Telksion kako bi okončali njegovu tiraniju. Njegovu smrt je osvetio Arg, jer Apis nije imao dece. Postoji i predanje po kome je Apis sin boga Apolona i tada je predstavljen kao prorok i lekar. Došao je u Arg iz Naupakta da bi oslobodio Peloponez koga su pohodila čudovišta. Pred kraj života, otišao je u Egipat i tamo osnovao grad Memfis. Nakon smrti poštovan je pod imenom Serapis,[1] što ukazuje da je došlo do mešanja egipatske i grčke mitologije. Grci su Apisa pominjali kao prvog zakonodavca.[2]
Druge ličnosti[uredi | uredi izvor]
- Pausanija ga pominje kao kralja Sikiona, toliko moćnog, da je pre dolaska Pelopa na vlast, Peloponez po njemu nazvan Apija. Bio je Telhinov sin i Telksionov otac.[2]
- Jasonov i Asklepijev sin su se takođe zvali Apis.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ a b v „Greek Myth Index: Apis”. Arhivirano iz originala 12. 08. 2010. g. Pristupljeno 28. 08. 2010.