Arije Didim
| Arije Didim | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | I vek pne. |
| Mesto rođenja | Aleksandrija, |
| Datum smrti | I vek |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | Skepticizam |
| Interesovanja | Filozof |
Arije Didim (stgrč. ΑρειοςΑρειος, 1. vek p. n. e. - 1. vek n. e.) - stoički filozof, građanin Aleksandrije, mentor rimskog cara Oktavijana Avgusta[1], koji je filozofa toliko cenio da je posle osvajanja Aleksandrije poštedeo grad zbog njega.
Arije je imao i dva sina, Dionisija i Nikanora, koji su Avgustu predavali filozofiju. Često ga pominje Temistije, koji kaže da Avgust nije cenio Arija ništa manje od Agripe[2]. Od Kvintilijana se zna da je i Arije predavao ili pisao o retorici. Pretpostavlja se da je on isti „Arije“ čija je biografija sadržala izgubljeni završni deo knjige 7. Diogena Laertija[3].
Arija Didim se smatra Arijem čija dela citira Stobej, sumirajući filozofske škole stoicizma, peripatetičara i platonista. Puno ime Arija Didima znamo od Jevsevija iz Cezareje, koji citira dva dugačka odlomka iz Arijevih dela o njegovim pogledima na Boga, kosmičku vatru i dušu[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ottmann, Henning (2002), Prinzipat und Reich bei Sueton, Plutarch, Aristides und Cassius Dio, J.B. Metzler, str. 292—304, ISBN 978-3-476-01631-7, Pristupljeno 2024-01-17
- ^ Abbreviations, University of California Press, 2000-12-31, str. XIII—XIV, Pristupljeno 2024-01-17
- ^ Morro, Glenn R.; Hope, Richard (1931-02-12). „The Book of Diogenes Laertius; Its Spirit and its Method.”. The Journal of Philosophy. 28 (4): 107. ISSN 0022-362X. doi:10.2307/2016102.
- ^ INHALT VON EUSEBIUS BAND VIII, De Gruyter, 1956-12-31, str. IV—IV, Pristupljeno 2024-01-17