Арије Дидим
| Арије Дидим | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | I век пне. |
| Место рођења | Александрија, |
| Датум смрти | I век |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Скептицизам |
| Интересовања | Филозоф |
Арије Дидим (стгрч. ΑρειοςΑρειος, 1. век п. н. е. - 1. век н. е.) - стоички филозоф, грађанин Александрије, ментор римског цара Октавијана Августа[1], који је филозофа толико ценио да је после освајања Александрије поштедео град због њега.
Арије је имао и два сина, Дионисија и Никанора, који су Августу предавали филозофију. Често га помиње Темистије, који каже да Август није ценио Арија ништа мање од Агрипе[2]. Од Квинтилијана се зна да је и Арије предавао или писао о реторици. Претпоставља се да је он исти „Арије“ чија је биографија садржала изгубљени завршни део књиге 7. Диогена Лаертија[3].
Арија Дидим се сматра Аријем чија дела цитира Стобеј, сумирајући филозофске школе стоицизма, перипатетичара и платониста. Пуно име Арија Дидима знамо од Јевсевија из Цезареје, који цитира два дугачка одломка из Аријевих дела о његовим погледима на Бога, космичку ватру и душу[4].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ottmann, Henning (2002), Prinzipat und Reich bei Sueton, Plutarch, Aristides und Cassius Dio, J.B. Metzler, стр. 292—304, ISBN 978-3-476-01631-7, Приступљено 2024-01-17
- ^ Abbreviations, University of California Press, 2000-12-31, стр. XIII—XIV, Приступљено 2024-01-17
- ^ Morro, Glenn R.; Hope, Richard (1931-02-12). „The Book of Diogenes Laertius; Its Spirit and its Method.”. The Journal of Philosophy. 28 (4): 107. ISSN 0022-362X. doi:10.2307/2016102.
- ^ INHALT VON EUSEBIUS BAND VIII, De Gruyter, 1956-12-31, стр. IV—IV, Приступљено 2024-01-17