Austenit

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Lična karta:
  • Ime: čelik
  • Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.
  • Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini)
Fizičko-hemijske osobine:
Alotropske modifikacije železa:
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:

Austenit (po engl. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) je intersticijski čvrsti rastvor ugljenika u površinski centriranoj kubnoj rešetki železa, (POVCK) (engl. face-centred cubic - FCC). Nastaje peritektičkom reakcijom: L+δ→γ.

Struktura i svojstva[uredi]

Alotropi gvožđa; alfa gvožđe i gama gvožđe

Austenit kristališe u površinski centriranoj kubnoj rešetki, i poseduje maksimalnu rastvorljivost ugljenika do 2.14 masenih procenata (zavisno od literature maksimalna rastvorljivost ugljenika varira od 2 do 2,14 masenih procenata). Mikrostrukturno Austenit poseduje relativno nisku tvrdoću i nemagnetičan je. Vrste čelika koje poseduju austenitnu mikrostrukturu na sobnoj temperaturi su Nerđajući čelici.

Legirajući elementi koji favorizuju stvaranje austenita[uredi]

Legirajući elementi koji stabilizuju austenitnu modifikaciju poređani prema svom uticaju su: Nikl (Ni), Ugljenik (C), Kobalt (Co), Mangan (Mn) i Azot (N). Kod čelika kod kojih je utucaj legirajućih elemenata koji favorizuju stabilizaciju austenita umanjen prisustvom elemenata koji favorizuju stvaranje ferita dolazi od raspada austenita na oko 723°C u peritektičkoj reakciji.

Pogledaj[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Literatura:[uredi]

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005