Autorska bajka
Autorska bajka je prozna vrsta epske književnosti, a pisac autorske bajke nam je poznat. Autorska (književna ili umetnička) bajka opisuje fantastične događaje i služi se simboličnim izražavanjem, ali, za razliku od narodne bajke, teži originalnosti slika i izražajnih sredstava. Ova književna vrsta je proizašla iz narodne bajke, ali se vremenom osamostaljuje i razvija se prema načelima autorskog teksta. [1]Nema ustaljenih početaka, završetaka, već pisac neguje sopstveni stil. Događaj o kome pripoveda autorska bajka često je samo prividno čudesan ili fantastičan i može se objasniti na racionalan način. Najčešća funkcija čudesnih i fantastičnih slika i prizora postaje metaforička ili alegorijska. U autorskoj bajci, autor prikazuje svestranost ljudske prirode, nema tako oštre podeljenosti na dobro i zlo. Autorska bajka ne mora da ima srećan kraj. Može se okončati stradanjem i smrću junaka. Usmena i autorska bajka neraskidivo su povezane.
Junaci autorske bajke
[uredi | uredi izvor]Junaci autorske bajke su bića ponikla iz individualne stvaralačke fantazije ili književnosti. Glavni junaci mogu biti biljke, životinje, fantastična bića i često predstavljaju alegoriju ljudskih odnosa. Mogu biti imenovani retkim, neobičnim, simboličnim imenima, ili imenima iz nacionalne istorije, predanja ili epske tradicije. U odnosu na narodnu bajku, opis i psihologija likova su razvijeniji. Junaci se menjaju iznutra, psihološki sazrevaju. Mogu imati ili steći neka natprirodna svojstva, ali se porodična toplina, prijateljstvo, zajedništvo, po pravilu stavljaju iznad njih. Junake pokreće potraga za nekom istinom ili životnom srećom.[1]
Vreme u autorskoj bajci
[uredi | uredi izvor]Vreme u autorskoj bajci se konkretizuje ili kao deo istorijske prošlosti koji je u vezi sa ličnostima i događajima ili kao deo moderne svakidašnjice. Deskripciji vremena poklanja se veća pažnja nego u narodnoj bajci.[1]
Prostor autorske bajke
[uredi | uredi izvor]Prostor autorske bajke se opisuje i lokalizuje u konkretne geografsko-istorijske prostore.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Kovačević, Miloš (2018-09-10). „AKTUELNOST KOČIĆEVE BORBE ZA SRPSKI JEZIK”. PRILOZI NASTAVI SRPSKOG JEZIKA I KNjIŽEVNOSTI. 1 (1). ISSN 2303-4793. doi:10.7251/pns1301065k.
- ^ Maric, Biljana Z.; Kerkez, Dragana M. (2021-06-30). „Kauzalne konstrukcije S + genitiv u ruskom u poređenju sa srpskim u kontekstu jezičke slike sveta”. Filolog – časopis za jezik književnost i kulturu. 23 (23): 94—113. ISSN 1986-5864. doi:10.21618/fil2123094m.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pešikan-Ljuštanović Ljiljana, „Usmena i autorska bajka u nastavi“, Zbornik radova, Novi Sad, 2007.
- Smiljković Stana, „Autorske bajke slovenskih naroda“, Zbornik radova, Niš
- Kozić D. Ana, „Autorske bajke Grozdane Olujić u nastavi“, Književnost i jezik, LXIV/1-2, Beograd, 2017.