Autofagija

Autofagija ili autofagocitoza je prirodni regulisani destruktivni mehanizam tokom koga se razgrađuju nepotrebne ili nefunkcionalne ćelijske komponente^[1].Tako autofagija omogućava pravovremenu razgradnju i recikliranje ćelijskih komponenti.^[2]^[3] Naziv autofagocitoza potiče od grčkih reči "αὐτόφαγος" što znači samoproždirući i "κύτος" što znači šuplje.^[4]

U makroautofagiji, ciljni citoplazmatski konstituenti su izolovani od ostatka ćelije unutar dvomembranske vezikule, koja se naziva autofagozom.^[5]^[6]

Naziv autofagija skovao je belgijski biohemičar Kristijan de Div 1963. godine. Za istraživanja autofagije japanski naučnik Jošinori Osumi dobio je Nobelovu nagradu za medicinu.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Klionsky, D. J. (2008). „Autophagy revisited: A conversation with Christian de Duve”. Autophagy. 4 (6): 740—3. PMID 18567941. S2CID 6198427. doi:10.4161/auto.6398. .
^ Mizushima, N.; Komatsu, M. (2011). „Autophagy: Renovation of cells and tissues”. Cell. 147 (4): 728—41. PMID 22078875. S2CID 18697221. doi:10.1016/j.cell.2011.10.026.
^ Kobayashi, S. (2015). „Choose Delicately and Reuse Adequately: The Newly Revealed Process of Autophagy”. Biological & Pharmaceutical Bulletin. 38 (8): 1098—103. PMID 26235572. S2CID 42838133. doi:10.1248/bpb.b15-00096.
^ Tarbell, F. B. (1890-10). „An Intermediate Greek-English Lexicon - An Intermediate Greek-English Lexicon, Founded upon the Seventh Edition of Liddell and Scott's Greek-English Lexicon. Oxford, 1889.”. The Classical Review. 4 (8): 370—371. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x00191048. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Mizushima, N.; Yoshimori, T.; Ohsumi, Y. (2011). „The role of Atg proteins in autophagosome formation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 27 (1): 107—132. PMID 21801009. doi:10.1146/annurev-cellbio-092910-154005.
^ Xie, Z.; Klionsky, D. J. (2007). „Autophagosome formation: Core machinery and adaptations”. Nature Cell Biology. 9 (10): 1102—9. PMID 17909521. S2CID 26402002. doi:10.1038/ncb1007-1102. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Ovaj članak vezan za medicinu je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Klionsky, D. J. (2008). „Autophagy revisited: A conversation with Christian de Duve”. Autophagy. 4 (6): 740—3. PMID 18567941. S2CID 6198427. doi:10.4161/auto.6398. .

[2] Mizushima, N.; Komatsu, M. (2011). „Autophagy: Renovation of cells and tissues”. Cell. 147 (4): 728—41. PMID 22078875. S2CID 18697221. doi:10.1016/j.cell.2011.10.026.

[3] Kobayashi, S. (2015). „Choose Delicately and Reuse Adequately: The Newly Revealed Process of Autophagy”. Biological & Pharmaceutical Bulletin. 38 (8): 1098—103. PMID 26235572. S2CID 42838133. doi:10.1248/bpb.b15-00096.

[4] Tarbell, F. B. (1890-10). „An Intermediate Greek-English Lexicon - An Intermediate Greek-English Lexicon, Founded upon the Seventh Edition of Liddell and Scott's Greek-English Lexicon. Oxford, 1889.”. The Classical Review. 4 (8): 370—371. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x00191048. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[5] Mizushima, N.; Yoshimori, T.; Ohsumi, Y. (2011). „The role of Atg proteins in autophagosome formation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 27 (1): 107—132. PMID 21801009. doi:10.1146/annurev-cellbio-092910-154005.

[6] Xie, Z.; Klionsky, D. J. (2007). „Autophagosome formation: Core machinery and adaptations”. Nature Cell Biology. 9 (10): 1102—9. PMID 17909521. S2CID 26402002. doi:10.1038/ncb1007-1102. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]