Vinska mušica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Drosophila melanogaster
Drosophila melanogaster - side (aka).jpg
Mužjak Drosophila melanogaster
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Diptera
Porodica: Drosophilidae
Rod: Drosophila
Podrod: Sophophora
grupa vrsta: Drosophila melanogaster grupa
podgrupa vrsta: Drosophila melanogaster podgrupa
kompleksna vrsta: Drosophila melanogaster kompleks
Vrsta: D. melanogaster
Binomijalna nomenklatura
Drosophila melanogaster
Meigen, 1830[1]
Pogled od gore
Frontlni pogled

Vinska mušica (lat. Drosophila melanogaster) jest insekt reda dvokrilaca (Diptera), porodice Drosophilidae.[2][3][4]

Opis[уреди]

Voćna mušica je neugledni, sitni dvokrilni insekt, koji obično živi na trulećem voću, povrću i ostalim podlogama u kojima se odvijaju procesi alkoholnog vrenja. Hrani se živim ćelijama kvasca. U prirodnim populacijama, telo joj je žućkasto do svetlosmeđe, a oči ciglaste. Duga je 3-5 mm. Za samo petnaestak dana, na sobnoj temperaturi, odvija se proces potpune metamorfoze: jajelarvalutka – odrasla jedinka.[5]

Osim obične, postoji i mnogo drugih vrsta voćnih mušica, ali vinska je daleko najpoznatija, jer se često koristi kao modelni organizam u laboratorijskim istraživanjima, od molekulske do evolucijske genetike.

Među 8.500 jedinki koje su svojevremeno prikupljene iz buradi sa komom ili džibrom za proizvodnju vina i rakije, u 16 naseljenih mesta širom Bosne i Hercegovine, registrovano je šest vrsta roda Drosophila: D. melanogaster, D. busckii, D. funebris, D. hydei, D. immigrans i D. simulans.[6][7]

Razviće[уреди]

Na temperaturi od 20 °C, od polaganja jaja do izletanja odraslih prođe oko 15 dana, a na 25 °C, svega 10 dana. Na temperaturama od 5-6 °C samo stupanja larve traje oko 60 dana, a na 0 °C – proces razvića se zaustavlja. Temperature više od optimalnih, međutim, deluju na sposobnost razmnožavanja. Tako već na 33 °C mužjaci gube plodnost.

Jaja ženka polaže već nakod dva sata iza oplodnje. Svaka ženka prosečno dnevno položi 50-70 belih jaja, maksimalno 500 tokom prvih 10 dana. Kasnije broj dnevno položenih jaja opada, tako da u toku života (najviše 35-40 dana) ženka ih položi do 1.000 jaja. Jaja su mala (duga do 5 mm), ovalna, sa dva filamenta. U vreme polaganja razviće je već u toku.

Larva je u početku bela, a kasnije požuti. Izražena joj je regionalna segmentiranost na glavu (jedan segment), grudi (tri segmenta) i abdimen (8 segmenata). Larva raste, presvlači se tri puta, a pred zakukuljenje doseže dužinu do 5 mm.

Lutka (kukuljica), u početku je žuta, a kasnije dobija smeđu nijansu. Dosegne dužinu do 3-5 mm, a njena silueta podseća na sovu ušaru.

Odrasle jedinke (adulti ili imaga) imaju sve odlike dvokrilaca i dužinu do 5 mm.

Ženka Mužjak
Vinska mušica: ženka (levo) i mužjak (desno)
  • Veća od mužjaka,
  • Ima zašiljen zadak, sa naizmeničnim svetlim i tamnim pojasevima,
  • Nema češlja na prvom paru nogu,
  • Spoljno genitalno polje sa legalicom;
  • Manji od ženke,
  • Posledni tamni pojasevi zatka spojeni u tamno polje
  • Na prvom paru nogu ima češalj za prihvatanje pri kopulaciji,
  • Kopulatorni organ između dva genitalna nabora

Modelni organizam[уреди]

Politeni hromosomi

Drozofila je jedna od prvih laboratorijskih životinja, koja ispunjava sva poželjna svojstva modelnih organizama:

  • generacijsko vreme, tj. period od polaganja jaja do polne zrelosti, na sobnoj temperaturi od oko 220 C, traje oko 14 dana, u poređenju sa čovekom kod koja prosečno efektivno generacijsko vreme traje oko 20 godina, iako realnu polnu zrelost dostiže mnogo ranije.

Svaka ženka vinske mušice, u povoljnim uvetima, može proizvesti par hiljada potomaka. Postoje proračini da bi potomstvo jednog para vinske mušice, ukoliko bi preživele sve jedinke, svih sukcesivnih genetacija, tokom jedne kalendarske odine, pokrilo površinju zemaljske kugle.

Podobnost eksperimentalnog uzgoja vinske mušice je i u:

  • lakom održavanju u laboratorijskim uslovima, i
  • jednostavnom razlikovanju mužjaka i ženki. Mužjak ima crno polje na leđnoj strani završetka zatka (koji je zaobljen), dok ženka na istoj poziciji ima uske tamne pojase i jače razvijen zadak, sa zašiljenim krajem.
  • Pored toga, svi predstavnici roda Drosophila, u diploidnoj hromozomskoj garnituri imaju po osam hromozoma (2n = 8).

U pljuvačnim žlezdama vinske mušice nalaze se neobičajeno veliki tzv. džinovski ili politeni, hromozomi. Nakon specifičnog bojenja, dobro su vidljivi pod svetlosnim mikroskopom, a naziru se čak i pod običnom lupom. Zbog toga je voćna mušica gotovo idealna za genetička istraživanja, osobito za proučavanje mutacija i interakcije gena. Danas postoji na hiljade prirodnih i laboratorijskih mutanata vinskih mušica. Na primer, mutirana vinska mušica, umesto normalnih krila, može da ima samo patrljke (vestigijalna krila) ili nesimetrična, umesto normalnih krila, tamno telo umesto žuto-smeđeg, i bele oči, ciglaste cinober, „kardinal“ ili smeđe, umesto crveno-ciglastih očiju.

Čarls v. Vudvort se smatra prvim uzgajivačem vinske mušice za potrebe naučnih istraživanja. Time se ozbiljnije počeo baviti Tomas Hant Morgan 1910. godine, a nakon toga praktično celi istraživački vek je proveo istražujući različite aspekte genetike ovog dvokrilca. Za vreme boravka na Univerzitetu Kolumbije, Morgan je uspeo da pokaže kako se geni prenose na hromozomima i da su oni mehanička osnova nasleđivanja. Time je postavio osnove za razvoj moderne genetike, za koje je 1933. dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. JW, Meigen (1830). Systematische Beschreibung der bekannten europäischen zweiflügeligen Insekten. (PDF). 6. Schulz-Wundermann. 
  2. Jones E., Hartl D. L. : Genetics: principles and analysis. Jones and Bartlett Publishers. Boston. 1998. ISBN 0-7637-0489-X.
  3. Hadžiselimović R. (1972): Eksperimentalno ukrštanje sojeva vinske mušice (Drosophila melanogaster). 1. Šta treba znati i imati za organizovanje eksperimentalnog ukrštanja dva soja vinske mušice. Biološki list, 20 (7): 108-111.
  4. Hadžiselimović R. (1972): 2. Eksperimentalno dihibridno ukrštanje dva soja vinske mušice. Biološki list, 20 (8): 122-125.
  5. Sang, James H. (23. 06. 2001). „Drosophila melanogaster: The Fruit Fly”. Ур.: Eric C. R. Reeve. Encyclopedia of genetics. USA: Fitzroy Dearborn Publishers, I. стр. 157. ISBN 978-1-884964-34-3. Приступљено 01. 07. 2009. 
  6. Kekić V., Hadžiselimović R., Šmit Ž. (1985): Faunističko-ekološka istraživanja voćnih mušica (Drosophila) ljudskih naselja u Bosni i Hercegovini (Jugoslavija). Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, 24: 137-151.
  7. Hadžiselimović R., Maslić E., Pavlović B. (1971): Varijabilnost veličine tijela Drosophila melanogaster u prirodnim populacijama Bosne i Hercegovine. Genetika, 3 (1): 157-166.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]