Balint Balaši
| Balint Balaši | |
|---|---|
 Balint Balaši | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. oktobar 1554. |
| Mesto rođenja | Zvoljen, Kraljevina Mađarska |
| Datum smrti | 30. maj 1594. (39 god.) |
| Mesto smrti | Ostrogon, |
Baron Balint Balaši (mađ. Gyarmati és kékkői báró Balassi Bálint, sloven. Valentín Balaša; 20. oktobar 1554 — 30. maj 1594) bio je mađarski[1][2][3] renesansni lirski pesnik. Pisao je uglavnom na mađarskom,[4] ali je znao i sledeće jezike: latinski, italijanski, nemački, poljski, turski, slovački, hrvatski i rumunski.[4] On je osnivač moderne mađarske lirske i erotske poezije.
Život i delo[uredi | uredi izvor]
Balaši je rođen u Zvoljenu, u kraljevini Mađarskoj (danas deo Slovačke). Školovao se kod reformatora Pitera Bornemisca i njegove majke, talentovanog protestantskog fanatika, Ane Šulok.[5]
Njegov prvi rad bio je prevod dela Majkla Boka „Wurlzgertlein für die krancken Seelen“ (objavljen u Krakovu), da uteši oca dok je bio u poljskom egzilu. Na rehabilitaciji svog oca, Balint ga je pratio na sudu, a prisustvovao je i na krunisanju skupštine u Presburgu (danas Bratislava), prestonice Kraljevine Mađarske, 1572. godine. Nakon toga, Balaši se priključio vojsci i borio se protiv Turaka kao oficir u tvrđavi Eger u severoistočnoj Mađarskoj. Ovde je nasilno bio u vezi s Anom Losonci, ćerkom kapetana Temišvara, i očigledno, iz njegovih stihova, vidi se da ova ljubav nije bila uzvraćena. Ali, nakon smrti svog prvog muža, Ana je dala ruku Kruštofu Ungnadu.[5]
Naravno, Balaši je počeo da shvata koliko je voleo Anu kada ju je izgubio. On je nastavio sa poklonima i stihovima, ali je ostao veran i nije prekršio njene bračne zavete, tako da, jedino što je mogao da uradi bilo je to da sećanje na nju ovekoveči besmrtnim stihovima.[5]
1574. je poslat u logor Gaspara Bekesa da mu pomogne u borbi protiv Stefana Batorija, ali njegovi vojnici su nađeni i ubijeni na putu do tamo, a on sam je bio ranjen i zarobljen. Kazna nije bila toliko surova. Zarobljeništvo je trajalo dve godine,[5] tokom kojeg je pratio Batorija, koji je kasnije krunisan za kralja Poljske. Balaši se vratio u Mađarsku ubrzo nakon smrti svog oca, Janoša Balašija.
1584, Balint je oženio svoju rođaku, Kristinu Dobo, ćerku hrabrog komandanta, Ištvana Doboa od Egera. Ovo venčanje postalo je uzrok mnogih njegovih kasnijih nesreća. Rođaci njegove žene su ga skoro upropastili tokom pravnih procesa, a kada je on prešao u katolike da bi pobegao od njihovih progona oni su klevetali da su on i njegov sin prešli u islam.[5] Zbog bekstva od žene i pravnih problema pratila ga je nekoliko godina neizvesnost, ali je 1589. bio pozvan u Poljsku da se bori u predstojećem ratu protiv Turaka. Do rata nije došlo, ali nakon boravka u Jevrejskom koledžu u Branjevu, Balaši, pomalo razočaran, vratio se u Mađarsku 1591. Nakon 15 godina od pridruživanja vojci, umro je u opsadi Ostrogona zbog teške povrede noge topovskim đulem.[6] Sahranjen je u Hibeu, u današnjoj Slovačkoj.
Balašijeve pesme se mogu podeliti u četiri grupe: himne, patriotske i borilačke pesme, ljubavne pesme i adaptacije sa latinskog i nemačkog jezika. One su sve originalne, izuzetno objektivne i tako odlične u pogledu stila da je teško i zamisliti da je on bio savremenik Sebastijana Tinodi Latoša i Pitera Ilošvaja. Ali, njegove erotske pesme predstavljaju njegova najbolja dela. One su opstajale u rukopisu generacijama i nisu bile štampane sve do 1874, kada je Farkaš Dijak otkrio savršenu kopiju ovih pesama u biblioteci Radvanji. Po lepoti, osećanju i strasti ne postoji ništa slično u mađarskoj književnosti sve do doba Mihalja Čokonaja Viteza i Šandora Petefija. Balaši je takođe tvorac strofe koja se zove po njegovom njegovom imenu. Sastoji se od devet stihova, a b c c b d d b, ili tri rimovana para, naizmenično sa rimovanim trećim, šestim i devetim stihom.[5]
Jedna mađarska književna nagrada nosi Balašijevo ime: Balint Balaši memorijalna nagrada, osnovana od strane Pala Molnara.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bálint Balassi”. Encyclopædia Britannica. 2008. Pristupljeno 22. 07. 2009.
- ^ Homepage of The Bálint Balassi Memorial Sword Award
- ^ His biography in the Hungarian Biographical Encyclopedia in Hungarian
- ^ a b Nemeskürty, István; Klaniczay, Tibor (1982). A History of Hungarian literature. Corvina Kiadó. str. 64. ISBN 978-963-13-1542-4.
- ^ a b v g d đ Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Balassa, Bálint”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). Cambridge University Press.
- ^ Lóránt Czigány: A History of Hungarian Literature / Bálint Balassi
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nemeskürty, István; Klaniczay, Tibor (1982). A History of Hungarian literature. Corvina Kiadó. str. 64. ISBN 978-963-13-1542-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
