Пређи на садржај

Звољен

С Википедије, слободне енциклопедије
Звољен
Zvolen
Град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајБанскобистрички
ОкругЗвољен
Становништво
Становништво‍
 — 2025.38 747[1]
 — густина392,60 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 34′ 42″ С; 19° 07′ 24″ И / 48.578333° С; 19.123333° И / 48.578333; 19.123333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина293 m
Површина98,69[2] km2
Звољен на карти Словачке
Звољен
Звољен
Звољен на карти Словачке
Остали подаци
Градоначелникинг. Мирослав Кусеин (СМЕР-СД, СНС, ХЗД, КСС)
Поштански број960 01
Позивни број0 45
Регистарска ознакаZV
Веб-сајт
www.zvolen.sk

Звољен (слч. Zvolen, мађ. Zólyom, нем. Altsohl) град је у Словачкој и други по величини град Банскобистричког краја.

Звољен спада у ред историјских градова у Словачкој.

Географија

[уреди | уреди извор]

Звољен је смештен у средишњем део државе. Главни град државе, Братислава, налази се 200 км југозападно.

Рељеф: Звољен се развио у котлини, коју прави река Хрон. Надморска висина града је око 290 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издиже издиже Велика Фатра, источно Словенско рудогорје, а јужно Штијавничке врхи.

Клима: Клима у Звољену је умерено континентална.

Воде: Звољен се налази на ушћу реке Слатине у Хрон.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Од IX века ово место постаје средиште локалних Словака. У првој половини XIII века му је краљ Мађарске Бела, IV (1235—1270) доделио статус слободног града. Током следећих векова град је био у саставу Угарске.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током словачког народног устанка 1944. године град је одиграо значајну улогу у протеривању Немаца са тла Словачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[1]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:44 32843 14742 86838 747
Разлика: -2,66 % -0,64 % -9,61 %
Статистика становништва[1]
Година:2024.2025.
Број људи:39 17538 747
Разлика:-1,09 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 38 747 становника.[3]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[4][5]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци36 38789,54 %
непознато36068,87 %
Чеси4331,06 %
Укупно40 637

Према попису из 2021. у насељу је живело 40 637 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 36 387 као Словац, 3606 као непознато, 433 као Чех, 287 као Ром, 222 као Мађар, 160 као различите, 82 као Русин, 67 као Украјинац, 57 као Рус, 45 као Вијетнамац, 41 као Пољак, 34 као Нијемац, 21 као Морављан, 18 као Кинез, 17 као Јеврејин, 15 као Италијан, 15 као Румун, 14 као Турчин, 12 као Срб, 12 као Хрват, 11 као Бугар, 8 као Француз, 5 као Ирциац, 5 као Аустријан, 4 као Енглезaи, 3 као канађанaи, 3 као Албанац, 1 као Иранац и 1 као Грк.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква16 12539,68 %
Без верске припадности15 18437,36 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести418110,29 %
Неоткривено35808,81 %
Укупно40 637

У години 2021. је било 40 637 људи по вероисповести: 16 125 Латинска црква, 15 184 Без верске припадности, 4181 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 3580 Неоткривено, 371 Гркокатолицизам, 155 Ад хок покрети, 137 Јеховини сведоци, 136 Хришћанске цркве у Словачкој, 123 Друго, 122 Православна црква, 113 Друге и неодређене хришћанске цркве, 88 Будизам, 49 Паганизам и духовност природе, 46 Калвинизам, 42 Апостолска црква, 38 Ислам, 38 Хришћанска адвентистичка црква, 29 Уједињена методистичка црква, 19 Јевреји, 19 Баптисти, 12 Хиндуизам, 11 Старокатоличка црква, 9 Црква браће, 7 Чехословачка хуситска црква, 2 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 1 Бахаи вера.

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]

Значајне туристичке знаменистости у граду су:

Привреда

[уреди | уреди извор]

Звољен је пре свега познат као саобраћајно чвориште. Данас је велика путна и железничка раскрсница, а у његовој близини се налази и аеродром „Силач“.

У њему је смештен технички универзитет и средиште дрвне индустрије.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Пешачка зона у градском језгру
    Пешачка зона у градском језгру
  • Споменик словачког народног устанка
    Споменик словачког народног устанка
  • Градско позориште
    Градско позориште
  • Лутеранска црква
    Лутеранска црква

Делови округа

[уреди | уреди извор]

Округ Звољен је подељен на шест делова:

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  3. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  4. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звољен&oldid=31331985”