Balkansko bure baruta
Bure baruta Evrope ili Balkansko bure baruta jeste naziv koji korišćen za Balkan početkom 20. veka pre Prvog svetskog rata. Postojale su mnoge preklapajuće pretenzije na teritorije i sfere uticaja između velikih evropskih sila kao što su Ruska Imperija, Austrougarska, Nemačko carstvo i, u manjoj meri, Otomansko carstvo, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kraljevina Italija.
Pored imperijalističkih ambicija i interesa u ovom regionu, došlo je do rasta nacionalizma kod autohtonih naroda ovog regiona što je dovelo do formiranja nezavisnih država Grčke, Srbije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Albanije. [1]
Iredentizam na Balkanu i velike sile[uredi | uredi izvor]
Unutar ovih nacija postojali su pokreti za stvaranje „većih“ nacija, a to je proširenje granica države izvan onih područja u kojima je nacionalna etnička grupa bila u većini (iredentizam). To je dovelo do sukoba između novih nezavisnih nacija i carstva iz kojeg su se odvojile, Osmanskog carstva. Pored toga, to je dovelo do razlika između balkanskih naroda koji su želeli da osvoje teritoriju na račun svojih suseda. I sukobi sa Otomanskim carstvom i između balkanskih naroda doveli su do Balkanskih ratova 1912–1913. godine. [2]
Na drugačiji način, ideologija panslavizma na Balkanu je stekla popularnost; pokret izgrađen oko njega u regionu težio je da ujedini sve Slovene Balkana u jednu naciju, Jugoslaviju. To bi, međutim, zahtevalo uniju nekoliko balkanskih država i teritorije koja je bila deo Austrougarske. Zbog toga se panslavizmu oštro protivila Austrougarska, dok ga je podržavala Rusija koja je sebe smatrala vođom svih slovenskih naroda. [3]
U godinama koje su prethodile Prvom svetskom ratu, postojao je splet saveza velikih sila, kako formalnih tako i neformalnih, javnih i tajnih. Nakon Napoleonovih ratova postojala je "ravnoteža snaga" da bi se, u teoriji, sprečili veliki ratovi. Ova teorija je smatrala da bi suprotstavljene kombinacije sila u Evropi bile ravnomerno usklađene, što bi značilo da bi bilo koji opšti rat bio previše skup da bi bilo koja nacija rizikovala da uđe. Ovaj sistem je počeo da se raspada kako je Osmansko carstvo, [4] koje je viđeno kao kontrola ruske moći, počelo da se raspada, i kada je Nemačka, koja je bila labava konfederacija manjih država, ujedinjena u veliku silu. Ove promene su dovele do prestrojavanja vlasti i interesa.
Svi ovi faktori, i mnogi drugi, sklopili su se da dovedu do Prvog svetskog rata. Kao što insinuira naziv „bure baruta Evrope“,[5] Balkan nije bio glavno pitanje u ratu, već je bio samo katalizator koji je doveo do eksplozije. Nemački kancelar krajem 19. veka, Oto fon Bizmark, tačno je predvideo da će to biti izvor velikih sukoba u Evropi. [6]
Bure baruta je „eksplodiralo” što je, po mnogim istoričarima, izazvalo Prvi svetski rat, koji je počeo sukobom između carske Austrougarske i panslovenske Srbije. Nadvojvodu Franca Ferdinanda od Austrije, člana austrijske kraljevske porodice, ubio je Bosanac srpskog porekla, član pokreta Mlada Bosna. Austrougarska je tada postavila Srbiji ultimatum sa namerom da je krajnjim zahtevima izazove na rat. [7] Vlada Srbije je uzdržano prihvatila sve uslove ultimatuma, osim uslova broj šest koji je zahtevao da se Austrougarska uključi u srpsku sudsku istragu o atentatu.
Srbija je nagovestila da bi to bilo protivustavno i da bi predstavljalo kršenje njenog suvereniteta, a Austrougarska je to iskoristila kao kasus beli za invaziju na Srbiju. Uz punu podršku Nemačke, Austrougari su delimično mobilisali svoju vojsku protiv Srbije, koja je već počela da se mobiliše pre nego što je odgovorila na austrougarski julski ultimatum. Rusija je tada počela da se mobiliše u podršku Srbiji, iako nije bila obavezana ugovorom da to učini. Zbog sistema evropskih saveza, to je dovelo do niza eskalacije austrijskih i ruskih mobilizacija i na kraju su Britanija i Francuska takođe morale da se mobilišu i objave rat. [2]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „BALKANS, Histoire de la « poudrière des Balkans » - Encyclopædia Universalis”. web.archive.org. 2017-08-12. Arhivirano iz originala 12. 08. 2017. g. Pristupljeno 2022-07-10.
- ^ a b „Balkan Powder Keg & World War I”. HISTORY CRUNCH - History Articles, Biographies, Infographics, Resources and More (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-10.
- ^ Krawczykowska, Anaïs (2010-06-15). „Paul Garde, Les Balkans, héritages et évolutions”. Slavica bruxellensia (6): 66—67. ISSN 2034-6395. doi:10.4000/slavica.357.
- ^ „Balkan Powderkeg”.
- ^ HS, Pekka Mykkänen (2018-01-23). „Bulgaria yrittää puhaltaa toivoa Balkanin maiden hauraisiin EU-unelmiin – useat vallat Venäjästä Kiinaan haastavat unionin Balkanin ”ruutitynnyrissä””. Helsingin Sanomat (na jeziku: finski). Pristupljeno 2022-07-10.
- ^ „Historia: Sota ja rauha Balkanilla”. yle.fi (na jeziku: finski). Pristupljeno 2022-07-10.
- ^ Marx, Fritz Morstein. „FRITZ FISCHER. Germany's Aims in the First World War. Pp. xxviii, 652. New York: W. W. Norton, 1967. $15.00”. The ANNALS of the American Academy of Political and Social Science. 378 (1): 156—157. ISSN 0002-7162. doi:10.1177/000271626837800128.