Balon (laboratorijski pribor)
Balon je laboratorijska boca, obično sa okruglim dnom, koja se pretežno koristi u hemiji i biohemiji. Obično se izrađuje od stakla. Svaki balon sadrži bar jedan nastavak, koji se naziva grlo; pored običnih, postoje i dvogrli i trogrli baloni. Baloni se izrađuju u raznim zapreminama, koje su obično označene na balonu.[1][2][3]
Grla na balonu se obično završavaju brušenim staklom (tzv. šlif). Veličine šlifova su standardizovane; tako postoje standardni šlifovi 24/40, kao i manji šlifovi 14 ili 19).
Zbog okruglog dna, balon može stajati uspravno jedino ako se postavi na držač. Prilikom sastavljanja aparatura, balon se odgovarajućim klemama pričvršćuje uspravno za stativ.
Primena
[uredi | uredi izvor]
Okruglo dno omogućava ravnomerno zagrevanje tečnosti. Zbog toga se ovakvi baloni koriste prilikom procesa gde je potrebno zagrevanje ili ključanje, kao što je destilacija. Baloni sa jednim grlom se koriste kao baloni za destilaciju kod rotacionog vakuum uparivača. Drugi karakteristični proces u kojem se balon koristi je refluktovanje, koje se obično koristi kod hemijskih sinteza. U balon se obično dodaju kamenčići za ključanje, koji obezbeđuju ravnomerno ključanje, čime se izbegava da reakciona smeša izađe iz balona. Balon takođe može biti opremljen mehaničkom ili magnetnom mešalicom. Sastavni deo aparature za refluktovanje je kondenzator, a balon može biti opremljen i termometrom. Pored ovoga, na balon može biti montirana i kapalica, ukoliko je potrebno polako dodavati neki reagens.
Balon se obično zagreva grejnim telom, koje ima otvor čija veličina odgovara veličini balona. Takođe, balon se može zagrevati potapanjem u vodeno, uljano ili peščano kupatilo. Slično tome, balon se može hladiti potapanjem u hladnu vodu, led, eutektičku smešu leda i soli, smešu suvog leda i nekog rastvarača ili tečni azot.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]
