Банатски алманах
 Prva strana izdanja Banatskog almanaha za 1829. godinu | |
| Tip | zbornik članaka |
|---|---|
| Urednik | Dimitrije P. Tirol |
| Osnivanje | 1827. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1829. |
| Grad | Temišvar |
Banatski almanah je izlazio 1827. i 1828. godine u Temišvaru. Poslednja knjiga preštampana je u Budimu 1829. godine.
Izdavač Dimitrije P. Tirol[uredi | uredi izvor]
Izdavač zbornika bio je Dimitrije P. Tirol (1793-1857), srpski pisac, prevodilac i izdavač. Sarađivao je sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, a tokom 1827. napisao je Slavensku gramatiku, prvu knjigu štampanu Vukovim pravopisom. Pokrenuo je i almanahe Mesecoslov i Uranija.[traži se izvor]
O zborniku[uredi | uredi izvor]
Objava za almanah iz 1827. godine štampana je u martu 1826. U objavi se navodi:
„narod se obaveštava da će se Banatski almanah za 1827. god. štampati u Budimu i da će do sredine meseca avgusta biti poslat svima koji su se za taj almanah prijavili. Almanah će sadržati: Kalendar, naš i Rimski, vremensku prognozu, spisak vašara, rodoslov - ne samo careva i kraljeva već i svih gospodara Evropskih, statističke podatke, istorijski opis Banata, poučne pripovetke, dosetke... Nakon sadržaja data je i cena: 1 forint srebra, i krajnji rok - kraj maja, do kada almanah može da se uplati po toj ceni. Posle tog roka almanah će biti skuplji jer će biti štampan na velikom i lepom papiru. Na kraju je molba izdavača da mu zainteresovani na vreme pošalju imena uz novac.“ [1]
Zbornik su činili razni statistički pregledi, spiskovi i informacije: rodoslovi evropskih vladara, pregled država u Evropi i svetu sa podacima o veličini i broju stanovnika, pregled slovenskih naroda naseljenih u Evropi, spisak srpskih vladara i dr. sa posebnim statističkim podacima o Banatu.
Književne, zabavne priloge, činili su članci i prevedene poučne pripovetke i pesme i praktična uputstva.
Saradnici[uredi | uredi izvor]
Jedini saradnik u Banatskom almanahu je bio Georgije Čokrljan; ostale priloge verovatno je pisao ili prevodio sam urednik, Dimitrije Tirol, anonimno.
Sadržaj almanaha[uredi | uredi izvor]
Od svih priloga koji su objavljeni u dve knjige almanaha najviše pažnje zaslužuje članak Knjižestvo srpsko (1828, 197-219) koji čine dva teksta na ruskom jeziku, preneta iz ruskih novina, u kojima se pohvalno govori o Vuku Karadžiću i njegovoj delatnosti, o srpskoj književnosti, istoriji, jeziku, o reformi pisma, a sve sa ciljem neutralisanja negativnog mišljenja ruskog kritičara o Vuku, čiji je članaka objavio Magarašićev Letopis 1825. godine.
Šarada i logogrif[uredi | uredi izvor]
Poetske forme šarada i logogrif, po prvi put ovde uvedene u srpsku periodičnu književnost, kasnije će postati stalne rubrike u velikom broju almanaha 30-tih godina 19. veka. To su zagonetke, rebusi u stihu, koji se zasnivaju na raznim igrama slogovima unutar reči ili čitavog niza reči. U narednom godištu davana su rešenja ovih zagonetki.
Rubrike almanaha bile su i: dosetke ili pripovečice, tj anegdote o raznim ličnostima, zanimljivosti iz oblasti geografije, „pametodostojna pisam“; objavljena su tri pisma – političko, pismo cara Aleksandra generalu Kutuzovu, i dva književna – mišljenja o knjigama.[2]
Pretplata[uredi | uredi izvor]
Prve godine almanah ima oko 300, a druge, oko 450 pretplatnika, što se smatralo dobrim prijemom kod čitalaca.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „BANATSKI ALMANAH”. infogram.com. Pristupljeno 24. 5. 2022.
- ^ Deretić, Jovan (2016). Almanasi Vukovog doba. Zrenjanin: Sezam Book. str. 43-47.