Банде Њујорка

Bande Njujorka
Srpski DVD omot
Žanr	istorijski
Režija	Martin Skorseze
Scenario	Džej Koks Stiven Zejlijan Kenet Lonergan
Producent	Alberto Grimaldi Харви Вајнстин
Glavne uloge	Leonardo Dikaprio Danijel Dej-Luis Kameron Dijaz Džim Brodbent Džon K. Rajli Lijam Nison Brendan Glison
Muzika	Hauard Šor
Producentska kuća	Miramax Films
Godina	2002.
Trajanje	166 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	100.000.000 dolara
Veb-sajt	www.miramax.com/movie/gangs-of-new-york/
IMDb veza

Bande Njujorka (engl. Gangs of New York) je film iz 2002. godine koji je režirao Martin Skorseze. Glavne uloge igraju: Leonardo Dikaprio, Danijel Dej-Luis i Kameron Dijaz.

Radnja

Film počinje u 1846. na Donjem Menhetnu, tačnije u okrugu „Fajv Points“ (koji se danas zove Two Bridges). Rat raznih okruga besni godinama između bandi „domorodaca“ (tj. onih koji su rođeni u Americi) i nadmoćnih irskih imigranata.

Starosedeoce predvodi Vilijam „Bil Mesar“ Kating, belac i protestant, koji otvoreno mrzi imigrante. Vođa irskih imigranata, zvanih „Mrtvi zečevi“, je sveštenik Valon, katolik, koji ima mladog sina, Amsterdama; njegovi pomoćnici su „Hepi Džek“ Malrani, Čarls Makgloin, Hel-Ket Megi i plaćenik Volter Makgin. Kating i Valon konačno se međusobno suprotstavljaju u krvavom sukobu na Rajskom trgu. Bitka završava kad Bil ubija Valona pred Amsterdamovim očima. Kating objavljuje da Mrtvi zečevi više ne postoje i da će Valonovo telo biti pokopano, a ne raskomadano. Amsterdam, uzevši nož kojim mu je ubijen otac, pobegne i zakopa ga. Ubrzo ga uhvate i pošalju u sirotište Helgejt. Priča se nastavlja šesnaest godina kasnije kad Amsterdam, sada muškarac, napušta Helgejt. Iako su ga upravnici iz sirotišta nagovarali da zaboravi osvetu za oca, on simbolično odbija takvu pomisao bacivši Bibliju u reku. Vraća se u Fajv Points i gotovo odmah počinje da planira osvetu protiv Bila. Ponovno se nalazi sa svojim starim prijateljem, Džonijem, koji ga upoznaje sa Bilom Mesarom. Džonijeva mala grupa radi za Bila džeparenjem, a Amsterdam ubrzo postaje Bilova desna ruka. Amsterdam pripoveda gledaocima kako je političko stanje pred eksplozijom: pristigli imigranti, većinom Irci, odmah se šalju sa brodova u severnjačku vojsku. Onaj ko plati 300 dolara može se izvući od vojne službe. Osim toga, lokalna politička organizacija Tammany Hall i njezini protivnici pokušavaju preuzeti kontrolu nad gradom. Amsterdam se upoznaje sa mladom devojkom, Jenny Everdeane, iskusnom džeparkom koja krade od višeg sloja sa Menhetna. Ubrzo nakon što ju je upoznao, Amsterdam otkriva da mu je ukrala njegov privesak sa likom svetog Mihaela, koji mu je dao otac pre smrti. Prati je do Aper Ist Sajda i prisiljava je da mu ga vrati. Postaje jasno da mu se Dženi sviđa, a i on njoj; ali njihovo koketiranje naglo slabi kad Amsterdam otkriva (nakon vatrenog plesa u lokalnoj plesnoj dvorani) da je Dženi bila Bilova štićenica te da još gaji neke osećaje prema njemu. Amsterdam postupno stiče Bilovo poverenje, koji postaje njegov mentor. Protiv volje postaju svojevrsni partneri u polukriminalnom carstvu Bosa Tvida, korumpiranog političara koji vodi Tammany Hall. Tvidov utecaj širi se celim Donjim Menhetnom, od bokserskih mečeva, preko zdravstva do vatrogasaca. Amsterdam otkriva da svake godine, na godišnjicu bitke za Fajv Points, Bil predvodi grad u proslavi pobede svoje bande nad Mrtvim zečevima. Amsterdam planira da ubije Bila tokom ceremonije, pred celim Fajv Pointsom, kako bi učinio svoju osvetu javnom, a ne samo ličnom. Kaže: „Kad ubiješ kralja, ne ubodeš ga u mraku. Ubiješ ga onde gde će ga celi dvor gledati kako umire." Međutim, počinje da sumnja u svoj plan nakon što shvata kako se njih dvojica sve više poštuju. Dok je Bil gledao predstavu u pozorištu, pokušavaju ga ubiti, ali Amsterdam to sprečava, a Bil ostaje živ, iako ranjen. Iako je ovo bilo potrebno kako bi mogao ostvariti vlastiti plan, Amsterdam se počinje gristi kako je to učinio više zbog osećaja poštovanja prema Bilu, nego radi svog plana. Povlače se u bordel, gde Dženi previja Bilovu ranu. Amsterdam se žestoko posvađa sa Dženi, što dovodi do seksa. Kasno te noći, Amsterdam se probudi i ugleda Bila kako sedi u stolici za ljuljanje, zamotan u rasparanu američku zastavu. Bil počinje pričati o padu civilizacije te kako je nasiljem godinama održavao svoju moć. Spominje kako mu je sveštenik Valon bio zadnji neprijatelj koji je bio dostojan poštovanja, te da ga je Valon jednom prebio i ostavio ga u životu, na sramotu radije nego da ga ubije - odluka koja je Bilu dala snagu da se vrati i izbori za vlastiti autoritet. Bil na kraju priznaje kako je na Amsterdama počeo gledati kao na sina kojeg nikad nije imao. Bliži se večernja ceremonija. Džoni postaje ljubomoran na Amsterdama zbog veze sa Dženi i Amsterdamove pozicije u odnosu na Bila. Pre ceremonije otkriva Bilu Amsterdamov pravi identitet, da je on sin sveštenika Valona i da ga planira ubiti. Bil izaziva Amsterdama bacajući noževe na Dženi, zamalo joj prerezavši vrat. Bil dolazi u centar pažnje kad podiže zdravicu. U tom trenutku Amsterdam baca nož na Bila (isti nož kojim je Bil ubio sveštenika Valona); budući da je upozoren na to, Bil sa lakoćom izbegava nož i baca ga na Amsterdama, pogodivši ga u trbuh. Bil ga pretuče, uz glasno odobravanje okupljene rulje, unakazivši mu lice vrućim nožem i istera ga na ulicu, ostavljajući Amsterdama da živi u sramoti - ponovivši tako sveštenikov čin protiv sebe mnogo godina pre. Amsterdam se oporavlja od rana, najviše zbog Dženine nege. Ona ga preklinje da pođe sa njom u San Francisko i pobegne iz Njujorka. Posećuje ih Mekgin, koji daje Amsterdamu britvu koja je pripadala njegovom ocu (koju je Mekgin izvukao iz Valonova džepa kad ga je Bil ubio) i kaže im kako je došlo vreme da Amsterdam ispliva iz podzemlja. Amsterdam najavljuje svoj povratak stavljajući mrtvog zeca na ogradu na Rajskom trgu. Zeca odnose Bilu, koji zapoveda Hepi Džeku (koji je postao lokalni policajac u Bilovoj službi) da otkrije ko je ostavio poruku. Džek pronalazi Amsterdama i počinje ga proganjati kroz katakombe ispod lokalne crkve gde ga Amsterdam ubija. Obesi njegovo telo na Rajski trg, gde Bil jadikuje nad gubitkom podmićenog policajca kojim je mogao lako manipulisati. Bos Tvid prilazi Amsterdamu sa planom kako da porazi Bila. Podržati će kandidaturu Makgina za šerifa, kao prvi korak prema Bilovom porazu. Namestit će izbore i Makgin će pobediti s parolom kako on radi za narod. Bil posećuje Makgin u njegovoj trgovini i odbija ponudu za pregovore, ubovši ga u leđa mesarskim nožem, te ga udara u glavu njegovim štapom. „Spalite ga“, zagalami Bil. „Vidite je li mu pepeo zelen." Makginovo ubistvo bio je povod Amsterdamu da izazove Bila na dvoboj bandi, sličan onom koji se dogodio 1846. Dogovaraju se o pravilima, a bitka će se održati na Rajskom trgu. Amsterdamova banda uzima staro ime, Mrtvi zečevi. Dok se bande pripremaju za obračun, izbijaju ustanci poznati kao Draft Riots. Rulja napada stanovništvo. Vojska Unije izlazi na gradske ulice pokušavajući obuzdati rulju. Bilova i Amsterdamova banda sastaju se na Rajskom trgu. Dok se približavaju jedni drugima, odjekuju topovi severnjačke vojske, tačno na trg. Mnogi članovi obe bande su ubijeni, a veliki oblak dima prekriva trg. Nakon ovog udara sledi direktan upad vojske, koja ubija veliki deo bandi (uključujući Makgloina). Napuštajući svoje bande, Amsterdam i Bil razmenjuju pucnjeve iz kubure, ali ih obojicu odbacuje još jedan topovski udar. Kad se raščistio dim, Bil otkriva da ga je pogodio šrapnel. Gledajući okolo razrušeni trg, uzvikne: „Hvala Bogu da umirem kao pravi Amerikanac“, i dopušta Amsterdamu da ga probode. Umire sa rukama isprepletenim sa Amsterdamovim.

U zadnjim scenama filma skupljaju se leševi za pokop. Bilovo tijelo pokopano je u Bruklinu, na mestu odakle puca pogled na Menhetn, odmah pokraj sveštenika Valona. Dženi i Amsterdam posećuju grob, a Amsterdam zakopava očevu britvu. Izmenjuju se kadrovi, dočaravajući razvitak grada od 1846. do danas, a zaustavljaju se na slici Svetskog trgovinskog centra. Na kraju se čuju Amsterdamove reči, koji kaže da „bez obzira što sve napravili kako bi izgradili ovaj grad, niko nikad neće znati da smo bili tu."

Uloge

Glumac	Uloga
Leonardo Dikaprio	Amsterdam
Danijel Dej-Luis	Vilijam „Bil Mesar“ Kating
Kameron Dijaz	Dženi Everdin
Lijam Nison	sveštenik Valon
Džim Brodbent	Vilijam „Gazda“ Tvid
Džon K. Rajli	Hepi Džek
Henri Tomas	Džoni Siroko
Brendan Glison	Volter 'Monah' Makgin
Gari Luis	Makgloin

Nagrade

• nagrada BAFTA (2003) - Najbolja muška glavna uloga: Danijel Dej-Luis
• nagrada Golden Globe (2003) - Najbolji reditelj: Martin Skorzeze
• nagrada Golden Globe (2003) - Najbolja originalna filmska pesma: Bono
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji film, nominacija: Alberto Grimaldi, Harvi Vajnstin
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji reditelj, nominacija: Martin Skorzeze
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji snimatelj, nominacija: Mihael Balhaus
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji originalni scenario, nominacija: Džej Soks, Kenet Lonergin, Stiven Zejlijan
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji kostimografski projekat, nominacija: Sendi Pauel
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji vizuelni projekat, nominacija: Dante Fereti
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji vizuelni efekti, nominacija
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolji zvuk, nominacija
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolja montaža, nominacija: Telma Skunmejker
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolja šminka i maska, nominacija
• nagrada BAFTA (2003) - Najbolja filmska muzika, nominacija: Hauard Šor
• nagrada Golden Globe (2003) - Najbolja glumica - dramska kategorija, nominacija: Kameron Dijaz
• nagrada Golden Globe (2003) - Najbolji glumac - dramska kategorija, nominacija: Danijel Dej-Luis
• nagrada Golden Globe (2003) - Najbolji film - dramska kategorija, nominacija
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji film, nominacija: Harvi Vajnstin, Alberto Grimaldi
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji reditelj, nominacija: Martin Skorzeze
• nagrada Oskar (2003) - Najbolja muška glavna uloga, nominacija: Danijel Dej-Luis
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji snimatelj, nominacija: Mihael Balhaus
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji originalni scenario, nominacija: Stiven Zejlijan, Džej Soks
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji kostimografski projekat, nominacija: Sendi Pauel
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji vizuelni projekat, nominacija: Dante Fereti
• nagrada Oskar (2003) - Najbolji zvuk, nominacija: Tom Fleišman
• nagrada Oskar (2003) - Najbolja originalna filmska pesma, nominacija: Adam Klejton, Edž, Bono, Lari Malen mlađi.
• nagrada Oskar (2003) - Najbolja montaža, nominacija: Telma Skunmejker

Zarada

• Zarada u SAD - 77.812.000 $
• Zarada u inostranstvu - 115.960.504 $
• Zarada u svetu - 193.772.504 $

Spoljašnje veze

• Bande Njujorka na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Bande Njujorka na sajtu PORT.rs (jezik: srpski)
• Bande Njujorka na www.boxofficemojo.com