Banović Strahinja

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Banović Strahinja (film).

Strahinić Ban (1862), Đura Jakšić

Banović Strahinja (Strahinja Banović, Strahinjić Ban) je legendarna ličnost istoimene epske pesme iz srpske epske narodne poezije koju je prepisao i obradio Vuk Stefanović Karadžić, te objavio je 1853. godine u sklopu zbirke Srpske narodne pripovetke. Pesma spada u pesme starih vremena, pretkosovski ciklus. Osnovni motiv pesme zasnovan je na kontrastu između tradicionalnog i ljudskog. Strahinja oslobađa zarobljenog derviša kao časnog protivnika, među njima nema mržnje niti zle krvi.

Delo afirmiše herojstvo, viteštvo i junaštvo i zaključeno je rečima:

„ Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahinjiću Bane. ”

Analiza dela

Kazna za preljubnicu je tradicionalno bila okrutna (u sižejno-tematskim okvirima naše epike ona se kažnjava smrću) i ona se ne bi mogla vratiti svome suprugu, a obljubljena žena je bila kao i preljubnica, čak iako je bila oteta ili silovana kao u ovom slučaju. Ostaje nejasno da li je njegov opraštajući čin posledica praštanja i razumevanja prema ženi koja pomaganjem Vlah Aliji želi da sačuva svoj život, ili je posledica otpora prema svojoj tazbini koja mu se nije u nevolji našla, a koja je bila spremna da okrutno kazni preljubnicu. U prvom planu pesme je etičko-psihološki odnos među junacima.

Desiti se mene u nevolji?

Lik Banović Strahinje je umetnički uspešan (usamljeni junak, sam jezdi kroz Goleš planinu u pratnji vernog psa Karamana), a suprotstavljen je nejunačkim postupcima Jugovića. Banović Strahinja se uvek tumači kao junak velikog čojstva. Istorijski je nepoznata ličnost, a po nekim tumačenjima je narodna poezija u njegovom liku sačuvala sećanje na zetskog feudalca Đurđa Statimirovića Balšića (1386—1404). Podvig Banović Strahinje predmet je više dramskih dela naše pisane književnosti (npr. Borislav Mihajlović Mihiz).

Radnja

Strahinja je bio ban u Banjskoj, malom mestu na granici sa Kosovom koji jednog dana odlazi u Kruševac u tazbinu, kod Jug Bogdana i devet Jugovića, ženinih rođaka.

U Kruševcu se zadržao dugo i jedno jutro mu glasnik donosi belu knjigu sa majčinim pismom gde ga ona kune. Pitala ga je gde je i proklinje mu i vino Kruševsko i tazbinu. Kaže da su Turci poharali njegovu srpsku zemlju. Pao je car na Kosovsko polje, dovedeni su veziri. Turska sila pokorila je celi njegov kraj, za koji je on trebao da se postara. Turci su pritisnuli Kosovo. Car ima sto hiljada ljudi, a među Kosovljanima ima malo onih koji su pravi vojnici, s konjima, a i ti nose samo jednu sablju, slabo su naoružani. Turci, s druge strane, imaju silnu vojsku. Ta vojska niti ne sluša cara, nego se odmetne pa harači krajem. Tako su udarili i na Banjsku Banovića Strahinje. Sve su popalili i srušili, unesrećili su banovićevu majku, oteli mu ženu i odveli je u Kosovsko polje, gde je Turčin ljubi, dok mu majka kuka na zgarištu. Sve to desilo se dok je on pio vino u Kruševcu, umesto da je branio svoj dom. Zato mu majka još jednom to vino i proklinje.

Tad on prepričava muke iz pisma Jug Bogdanu i traži mu da mu da svojih devet Jugovića kako bi oni sa njim otišli na Kosovo da pronađu dušmanina. On odbija taj njegov zahtev i kaže da će Strahinju da oženi boljom i da mu žena ne može više biti mila ako je noćila i jednu noć pod čadorom Turčina. Tad Strahinja sam odlazi na Kosovo i saznaje da je Vlah-Alija koji mu je oteo ženu na Goleč planini. Tamo ga nalazi i počinju borbu buzdovanima, a kad su njih polomili onda mačevima koje su takođe polomili, a onda počinju da se biju i rukama. Sve to posmatra Strahinjina žena kojoj on kaže da ne gleda samo već da uzme komad sablje i udari Turčina, a Turčin reče da ne udara njega nego Strahinju. Reče joj da Banoviću neće da bude mila i da će on da je kori svakog dana što je bila pod turskim čadorom, a da će on da je vodi u Jedrenet i da će da ima trideset sluškinja i da će da je okiti dukatima. Ona skoči, uze sablju i stade na stranu Vlah-Alije i udari Strahinju po glavi. Tad njegov hrt skoči na nju, a Strahinja kako je malo povratio snagu skoči na Turčina i zakla ga zubima kao jagnje. Nakon toga smešta svoju ženu na konja i odlazi u Kruševac u tazbinu. Tamo kaže Jug Bogdanu i Jugovićima da su se obrukali, da su takvi junaci kao što govore pošli bi sa njim na Kosovo da se junače Turcima i da se on rešava tazbine i da od sada nema više sa kime da pije hladno vino.

Film

Glavni članak: Banović Strahinja (film)

Po motivima pesme Banović Strahinja 1981. godine Avala film iz Beograda i Jadran film iz Zagreba u saradnji sa nemačkim kompanijama snimile su istoimeni film.

Po njemu je nazvana OŠ „Banović Strahinja” Čukarica.

Literatura

• Čitanka za prvi razred srednjih stručnih škola. 2010. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.
• Književnost i srpski jezik, Priručnik za prvi razred srednjih stručnih škola. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Pijanović Petar. KB br: 31529

Spoljašnje veze

• Banović Strahinja, pesma srpske epske narodne poezije na Jutjubu.