Борислав Михајловић Михиз

С Википедије, слободне енциклопедије
Борислав Михајловић Михиз
10 - Mihiz Pekic, Sofija 1982. (cropped).JPG
Борислав Михајловић Михиз (1982)
Датум рођења(1922-10-17)17. октобар 1922.
Место рођењаИриг,  Краљевина СХС
Датум смрти15. децембар 1997.(1997-12-15) (75 год.)
Место смртиБеоград,  СР Југославија
ШколаФилозофски факултет у Београду
НаградеСтеријина награда 1963. ("Бановић Страхиња")

Борислав Михајловић Михиз (Ириг, 17. октобар 1922 — Београд, 15. децембар 1997) био је књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник, драмски писац и полемичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Пореклом је из свештеничке породице. Kласичну гимназију је завршио у Сремским Карловцима. По завршетку рата уписује Филозофски факултет, групу за српскохрватски језик и књижевност у Београду. После завршетка студија 1949. године запошљава се као асистент у Музеју Вука и Доситеја где остаје око годину дана. Од 1951. до 1954. ради као књижевни критичар НИН-а, али због дружења са тада неподобним Милованом Ђиласом бива принуђен да напусти овај посао.[1] Године 1956. постаје управник библиотеке Матице српске. Од 1960. до 1963, године ради као уметнички директор Авала филма. Уредник издавачког предузећа Просвета постаје 1967. да би после четири месеца због неслагања са уредничком политиком напустио овај посао. Са Миром Траиловић ствара позориште Атеље 212 и бива његов уметнички саветник од 1971. до 1983. године.[2]

Био је дугогодишњи пријатељ, сарађивао је и утицао на многе личности из културног и јавног живота, између осталих и са Мићом Поповићем, Војиславом Ј. Ђурићем, Добрицом Ћосићем, Дејаном Медаковићем, Бориславом Пекићем, Мешом Селимовићем, Ивом Андрићем, Матијом Бећковићем, Милованом Ђиласом, Данилом Кишем и многим другим.[1][3]

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Сарађивао је у листовима: НИН, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Дневник, загребачки Вјесник, љубљанско Дело, бечки Die Presse, Дуга итд.; у часописима Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Дело и многим другим у којима је објављивао чланке, есеје, критике, путописе, фељтоне, интервјуе.[2]

Носилац је многих књижевних награда: Стеријина награда за драму Бановић Страхиња; Стеријина награда за драматизацију Нушићеве Аутобиографије, Стеријина награда за адаптацију Пекићеве Корешподенције, Награда Марин Држић удружења драмских уметника Југославије за драму Бановић Страхиња; награду Библиотеке "Ђорђе Јовановић" за књигу критике Портрети, награду "Милош Црњански" за прву књигу "Аутобиографија — о другима"; награда "Чалабрчак" за есеј "У знаку кукуруза".[2]

Објављивао је песме, књижевне критике, есеје, путописе, полемике, драме. Из његовог пера изашло је више драматизацикја познатих књижевних дела. Београдска позоришта, као и више других сцена, широм земље, изводиле су Михизове драме:

  • Бановић Страхиња[4]
  • Команант Сајлер
  • Краљевић Марко
  • Оптужени Пера Тодоровић

Објавио је следеће књиге:

  • Песме (1947)
  • Огледи (1951)
  • Од истог читаоца (1956)
  • Српски песници између два рата (1956)
  • Књижевни разговори (1971)
  • Издајници (1986)
  • Портрети (1988)
  • Аутобиографија о другима (1990)
  • Аутобиографија о другима – друга књига (1993)

Написао је сценарије за више филмова:

По њему је названа Средња стручна школа у Иригу, отворена 2009.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Борислав Михаиловјловић Михиз. Аутобиографија - о другима - друга књига. БИГЗ. 
  2. ^ а б в Ризница српска - Борислав Михајловић Михиз (1922—1997)
  3. ^ О Михизу - Снимак интервјуа са Б.М. Михизом)
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Од Старца Милије преко Михиза до данас - чудан човек Бановић Страхиња”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-02. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борислав_Михајловић_Михиз&oldid=23653457”