Авала филм

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авала Студиос Београд
Делатност производња кинематографских дела
Основано 1945
Београд
Оснивачи Влада НР Србије (1945)
Feelmax Limited
Sebre Чешка (2016)
Седиште Кнеза Вишеслава 88 11030 Flag of Serbia.svg Београд
Руководиоци
Петер Дајко
Марина Ивановић
Број запослених
7
Информације
приватизовано 2015.

Авала филм је филмска компанија у Србији основана 1946. године.

Авала Филм је основан током административног управљања кинематографијом у ФНР Југославији (1941-1951), када је читава активност била централизована. Београд је био административни и пословни центар савремене југословенске кинематографије, што је значајно утицало на развој кинематографије у Србији. До распада СФРЈ 1991 , Србија је произвела око 50% свих југословенских жанровски различитих филмова. Највећи број југословенских филмских аутора и техничара живео је и радио у Београду и Србији, али то је било и место највећих производних капацитета ( ЦФС Кошутњак - техника и тонски студио и ЦФЛ ( Централна Филмска Лабораторија) Београд .

Историја[уреди]

Авала филм је основан 1946. године као национални пројекат, и дуги низ година је сматран највећим брендом српске културе. Изграђен је одмах после Другог светског рата, са огромним очекивањима. Терен, студији и друге зграде, као и опрема за снимање, лабораторију и тонове, дизајниране су за производњу око 40 играних филмова годишње. План је био да Београд постане један од највећих европских филмских центара. Међутим, ова идеја никада није реализована. Само десетак пројеката снимљено је годишње, али је "Филмски Град" постао веома популарно место на мапи света.

Златно доба или "континуирани раст филма у Србији" (1961-1991) почео је почетком шездесетих година. Већ више од три деценије забележено је више од 300 играних филмова у Србији. Постигнућа домаће кинематографије постале су саставни део националне културе, домаћи филм је освајао гледаоце, а многа достигнућа представљала су нашу земљу на филмским фестивалима широм света.

Почетак шездесетих година био је први значајан период за Авалу. Био је то време када је Ратко Дражевић постављен на чело "Авала филма". Током свог времена домаћа кинематографија је цветала. Авала Филм је био високо угледни филмски студио са изузетно професионалном опремом и људима. Слободан Михајловић Михиз, Слободан Селенић, Мирослав Крлежа дошли су у Авалу у то време. У његовом времену снимљен је један од најважнијих филмова домаће кинематографије - "Скупљачи перја" Александра Саше Петровића. Такође, био је највећи промотор "Црног таласа", којег су заступали Душан Макавејев, Кокан Ракоњац и Саша Петровић.

У Авали су снимљене многе копродукције, чак и спектакли. Анджеј Вајда снимио је "Сибирски Леди Магбет", Џек Кардиф снимио "Дуги бродови", Денис де ла Пателиере "Марко Поло", Хенри Вернеули " 25 сати" и Сидни Полак је снимио "Castle Keep".

Звезде као што су Ричард Бартон, Софија Лорен, Орсон Велс, Кирк Даглас, Катрин Денев, Ана Карина, Жералдина Чаплин, Ани Гирардот су додали додир гламура филмској продукцији Авала филм у тој продукцији.

Други значајан период у развоју Авала филма био је од 1968. до 1972. године, под руководством Драгише Гилета Ђурића. Међутим, почеле су да се виде последице лошег вођења фирме услед излагања луксузном послу и узимања великог броја кредита. У том периоду Ђурић је успео да исплати 30% кредита и да одржи производњу. Највећи уметнички успех његовог времена је филм "Рани радови" Желимира Жилника, који је освојио "Златни медвед" у Берлину.

Године 1974. Авала Филм се спаја са Централним филмским студиом "Кошутњак", а током седамдесетих и осамдесетих година одржавала се количина производње. Затим је донета стратешка одлука. Авала Филм се придружио "Југоекпорту", који је обећао велику инвестицију у Авала Филм 1991 године. Усвојен је Закон о оснивању акционарског друштва "Југоекпорт Авала Филм Интернационал", према којем је Југоекпорт добио 51% а "Авала филм" је добио 49% капитала. Међутим, компанија "Југоекпорт" почела се рушити и ушла под стечај услед оптерећења санкција деведесетих година. Тако се Авала филм нашла у још тежем положају. Правни статус Авала филма није се мењао све до продаје 2015 године.

Постојао је покушај ревитализације Авале уз помоћ државе. Затим је било неколико инвеститора који су желели да инвестирају у ову компанију, али су и ти покушаји пропали. Студији и складишта су углавном били запуштени, а технологија је застарила. Филмска лабораторија је престала да ради и била је у врло лошем стању. Сви филмски радници, пажљиво одабрани за филм (дизајнери костимографије, шминкери, дизајнери, декоратери), напустили су Авалу давно. Фундус костима и реквизита био је у тоталном нереду.

С времена на време, филмска екипа би се појавила и снимила нешто у разореним, празним просторијама са лошим украшавањем, али је производња дефинитивно умрла 20 година раније.

Филмске траке са највреднијим филмовима наше кинематографије пребачене су у Југословенску кинотеку, непосредно пре продаје Авале.

200 дугометражних филмова, 430 документараца (сваки четврти филм на простору бивше Југославије) и око 20 копродукцијских филмова са иностраним партнерима снимљени су у Авала филму.

На домаћим и међународним фестивалима, филмови из продукције Авала филма освојили су преко 200 награда, међу којима су најзначајнији:

  • Гранд При Специјал у Кану за филм "Скупљачи перја" Александра Саше Петровића
  • Златни глобус у Лос Анђелесу за филм "Скупљачи перја" Александра Саше Петровића
  • Златни медвед у Берлину за филм "Рани радови" Желимира Жилника
  • Сребрни медвед у Берлину за филм "Невиност без заштите" Душана Макавејева
  • Номинација Америчке академије за филмове "Три" и "Скупљачи перја", који су били у финалу међу првих пет номинованих.

2015 године Авала филм је продат Филм Веј а 2016 године у партнерство улази и чешка компанија Себре.

Након успешне аквизиције, Авала Филм је добио изванредне партнере, који су створили могућности за ширење и развој компаније у области кинематографије.

Након уласка у филмски комплекс Авале, нађени су напуштени студијски објекти и складишта; многи од њих су уништени цурењем, нерешени имовински правно односи, уништене декорације и запостављени фундус.

Циљ Авала филма данас - да наставе са потребама модерног друштва у области филмске индустрије, корак са даљим техничким и технолошким развојем и постати лидер у овој области.

Мисија и визија[уреди]

Циљ инвеститора и нових власнике Авале је да настави дугогодишњу традицију и богату историју српске филмске индустрије увођењем нових технологија и модернизацијом кључних операција како би Србију и Београд вратили на филмску мапу и оживили своју бившу славу.

У 2016. години Авала Филм је прославио 70 година постојања, што је значајна прекретница у њеној историји и развоју.

Технологија Филмског комплекса Авала је застарела , јер више од 30 година није било инвестиција. Да би се применио у блиској будућности, у току је израда Мастер плана за ревитализацију и реконструкцију читавог комплекса Авала ( укљућујући некадашњи ЦФС Кошутњак и филмску лабораторију). То подразумева потпуну реконструкцију инфраструктуре (МЕП итд.), Као и свеобухватни план развоја за изградњу нових студијских зграда укупне површине до 10 000 м2. Такође је укључен и пратећи административни план и пружање неопходне документације у складу са законским прописима, заједно са одобрењима Владе Србије.

Након стицања свих потребних ресурса, мисија је постати врхунска филмска компанија на источноевропском тржишту филмске индустрије и призната као бренд са високотехнолошким услугама. Ово ће све бити довољно за довођење међународних продукцијских компанија у Београд и отворити свет могућности за Србију као земљу са спектакуларним пејзажима, еминентним професионалцима и стручњацима у овој области, као и сјајним познаваоцима филмова и фановима.

Након што је био члан тима који је успешно успоставио и управљао новим филмским студиом Баранданов у Чешкој, водећим филмским студијем у Централној и Источној Европи, г. Владимир Куба је постао један од најистакнутијих чланова тима Авале и он је успешно представио план пројекта и промовисао Београд као једну од ново откривених локација за израду филмова.

Влада Србије прошле године придружила се групи балканских земаља које су увеле подстицаје за рекламну и филмску индустрију. Ово ће несумњиво учинити Београд једним од најповољнијих европских локација у овој области. Стога је апсолутно неопходно обновити студијске објекте , с обзиром на то да њихова садашња ситуација и капацитети онемогућавају ширење ове области и довођење српске филмске индустрије на прави пут.

Продукција филмова[уреди]

Филмографија
Год. Назив Улога
1940. е
1947. Славица
1948. Бесмртна младост
1948. Живот је наш
1948. Софка
1949. Мајка Катина
1950. е
1951. Последњи дан
1951. Дечак Мита
1952. Хоја! Леро!
1952. Сви на море
1953. Општинско дете
1953. Невјера
1953. Циганка
1953. Била сам јача
1953. Далеко је сунце
1954. Сумњиво лице
1954. Аникина времена
1955. Крвави пут
1955. Песма са Кумбаре
1956. Потрага
1956. Велики и мали
1956. Ципелице на асфалту
1957. Поп Ћира и поп Спира
1957. Суботом увече
1957. Потражи Ванду Кос
1958. Алекса Дундић
1958. Четири километра на сат
1959. Сам
1959. Осма врата
1959. Кампо Мамула
1959. Ветар је стао пред зору
1960. е
1960. Дилижанса снова
1960. Љубав и мода
1960. Заједнички стан
1960. Боље је умети
1961. Први грађанин мале вароши
1961. Педагошка бајка
1961. Каролина Ријечка
1961. Нема малих богова
1961. Узаврели град
1961. Двоје
1961. Песма
1961. Срећа у торби
1961. Избирачица
1962. Сибирска леди Магбет
1962. Прекобројна
1962. Чудна девојка
1962. Др
1962. Саша
1962. Обрачун
1963. Земљаци
1963. Дани
1963. Острва - The Soldier
1963. Човек и звер - Der Mensch und die Bestie
1963. Десант на Дрвар
1963. Две ноћи у једном дану
1963. Операција Тицијан
1963. Радопоље
1964. Човек из храстове шуме
1964. Мушки излет
1964. Лито виловито
1964. Пут око света
1964. Службени положај
1964. Марш на Дрину
1965. Три
1965. Човек није тица
1965. Доћи и остати
1965. Девојка
1965. Горки део реке
1965. Инспектор
1966. Мост
1966. Горке траве
1966. Орлови рано лете
1966. Рој
1966. Штићеник
1966. Време љубави
1966. Повратак
1966. Сан
1966. Пре рата
1966. Топле године
1966. Војник
1966. Како су се волели Ромео и Јулија?
1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ
1967. Скупљачи перја
1967. Палма међу палмама
1967. Боксери иду у рај
1967. Бомба у десет и десет
1967. Дим
1967. Соледад - Fruitis Amers Soledad
1967. Добар ветар „Плава птицо“
1968. Сирота Марија
1968. Поход
1968. Невиност без заштите
1968. Подне
1968. Свети песак
1968. Делије
1968. Кад голубови полете
1968. Бекства
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Узрок смрти не помињати
1968. Вишња на Ташмајдану
1968. Биће скоро пропаст света
1969. Шпијунка без имена
1969. Рани радови
1969. Осека (филм)
1969. Вране
1969. Зазидани
1969. Крос контри
1970. е
1970. Лилика
1970. Бурдуш
1970. Келијеви јунаци копродукција са Американцима
1973. Паја и Јаре - Камионџије
1973. Бомбаши
1974. Дервиш и смрт
1974. Партизани
1974. Црвени удар
1975. Кичма
1975. Зимовање у Јакобсфелду
1975. Наивко
1976. Салаш у Малом Риту (филм)
1976. Војникова љубав
1976. Повратак отписаних (филм)
1977. Љубавни живот Будимира Трајковића
1977. Бештије
1978. Није него
1978. Мирис земље
1978. Тигар
1978. Тренер
1978. Двобој за јужну пругу
1978. Трен
1979. Радио Вихор зове Анђелију
1979. Освајање слободе (филм)
1979. Другарчине
1979. Јована Лукина
1980. е
1980. Срећна породица
1980. Светозар Марковић
1980. Рад на одређено време
1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
1980. Осам кила среће
1981. Дечко који обећава
1981. Доротеј
1981. Берлин капут - Berlin kaputt
1981. Шеста брзина
1981. Бановић Страхиња
1981. Краљевски воз
1981. Лов у мутном
1982. Савамала
1982. Смрт господина Голуже
1982. Далеко небо
1982. Мој тата на одређено време
1982. Саблазан
1983. Le prix de danger копродукција са Французима
1983. Још овај пут
1983. Маховина на асфалту
1983. Како сам систематски уништен од идиота
1983. Тимочка буна
1984. The Secret Diary of Sigmund Freud копродукција
1984. Крај рата
1985. Оркестар једне младости
1985. Кво вадис?
1985. Бал на води
1985. Време леопарда
1986. Протестни албум
1987. Lo sciallo копродукција с Италијанима
1987. Gli occhiali d oro копродукција с Италијанима
1987. Већ виђено
1987. Догодило се на данашњи дан
1987. Еscape from the Sobibor
1987. The Misfite Brigade
1988. Живот са стрицем
1988. Кућа поред пруге
1988. Тајна манастирске ракије
1988. Клопка
1988. Тако се калио челик
1988. Заборављени (филм)
1988. Ремингтон (филм)
1988. Тамна страна Сунца
1989. Бољи живот (филм)
1989. Најбољи
1989. Прљави филм
1989. Како је пропао рокенрол
1989. Борис Годунов (филм)
1989. Кудуз
1989. Сабирни центар
1989. Хамбург Алтона
1989. Вампири су међу нама
1989. Атоски вртови - преображење
1989. Beyond the Door
1989. Around the World in 80 days
1990. е
1990. Чудесан сан Џиге Вертова
1990. Граница
1990. Берниса јача од смрти
1990. Стела
1990. Цубок
1990. Почетни ударац (филм)
1990. Секс - партијски непријатељ бр. 1
1991. Оригинал фалсификата
1991. Ноћ у кући моје мајке
1992. Тито и ја
1992. Велика фрка
1992. Ми нисмо анђели
1992. Увод у други живот
1992. Булевар Револуције
1992. Полицајац са Петловог Брда
1993. Пун месец над Београдом техничке услуге
1993. Боље од бекства техничке услуге
1993. Кажи зашто ме остави техничке услуге
1994. Дневник увреда 1993 копродуцент у обради
1995. Пакет аранжман (филм) техничке услуге
1995. Убиство с предумишљајем техничке услуге
1995. Тамна је ноћ техничке услуге
1995. Трећа срећа копродуцент у обради
1997. Три летња дана техничке услуге
1997. Флешбек копродуцент
1997. Балканска правила техничке услуге
1997. Птице које не полете продуцент
1998. До коске техничке услуге
1998. Купи ми Елиота продуцент
1998. Стршљен техничке услуге
1998. Точкови техничке услуге
2000. е
2000. Тајна породичног блага техничке услуге
2000. Сенке успомена
2018. Заспанка за војнике копродуцент

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]