Benedikt Nursijski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Benedikt Nursijski
Benedict of Nursia.jpg
Datum rođenja 480.
Mesto rođenja Norča
Datum smrti (543-03-21)21. mart 543.
Mesto smrti Monte Kasino

Benedikt Nursijski je rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine. Roditelji su mu bili bogati i znameniti. U školi se nije zadržao dugo, jer je sam uvideo da zbog knjižnog učenja može izgubiti „veliki razum duše svoje“. I izašao je iz škole „nenaučen mudrac i razuman neznalac“. Pobegao je u neki manastir gde ga je inok Roman zamonašio, posle čega se povukao u jednu vrletnu goru gde je u pećini ostao preko tri godine i gde se podvizavao. Roman mu je donosio hleba i spuštao sa vrletne stene na kanapu do pred pećinu. Kad se pročuo po okolini, on se, da bi izbegao slavu od ljudi, udaljio iz te pećine. Bio je prema sebi vrlo surov. Hrišćani veruju da jednom kad ga je nečisti bes telesne pohoti spopo, on se skinuo nag i valjao po koprivi i trnju, dok nije odstranio od sebe i svaku pomisao o ženi. Hrišćani takođe veruju da ga je Bog obdario mnogim darovima duhovnim ida je prozirao, isceljivao, izgonio zle duhove, vaskrsavao mrtve, javljao se drugima i na javi i na daljini u snu. Jedanput je prozreo, da mu je naslužena čaša vina sa otrovom. On je prekrstio čašu, i čaša je prsla. Osnovao je dvanaest manastira, svaki u početku sa po dvanaest monaha. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Na 6 dana pred smrt on je naredio da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer je kako hrišćani veruju ovaj svetitelj prozreo da mu je kraj blizu. Sabrao je sve monahe, posavetovao ih i preminuo. Njegova rođena sestra, Sholastika, živela je u jednom ženskom manastiru, pa ugledajući se na brata svoga i sama se mnogo podvizavala i došla do velikog duhovnog savršenstva. Kad je sveti Benedikt preminuo, dva monaha, jedan na putu, a drugi u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videli su istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajao je neki čovek neopisive lepote i svetlosti, koji im je rekao, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga. Po toj viziji ta dva brata saznala su da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta. Skončao je mirno 543. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. marta po crkvenom, a 27. marta po gregorijanskom kalendaru.

Spoljašnje veze[uredi]