Berberin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berberin oštri brijač
Indijski berberin

Berberin ili frizer je zanatlija[1] koji se bavi dlakama na ljudskoj glavi. Pod berberinom se uglavnom podrazumeva muški frizer dok se ženski frizer bavi damama i ima daleko složeniji posao. Berberska stolica je stolica sa rukohvatima i naslonom za glavu. Može se okretati u krug i dizati i spuštati. Obično ima i jedno jastuče koje se obrće kod promene mušterije, da nova mušterija sedi na „hladnom“.

Berberin se bavi:

  • kosom - šišanje na različite dužine, pranje, sušenje, farbanje, stavljanje gela, ulja, losiona za rast kose, kolonjske vode i sl. Šišanje se obavlja makazama, češljem i mašinicom za šišanje. No postoji i šišanje sa brijačem ili upaljenim komadićem vate tzv „Fen kare“. Neki berberi prave i perike od prave dlake.
  • bradom - brijanje, potkresivanje, oblikovanje. Pravo berbersko brijanje započinje stavljanjem vlažnog vrućeg peškira da koža i dlaka omekšaju. Potom se specijalnom četkom nanosi sapun koji daje jaku penu. Brijanje se obavlja brijačem koji se tokom brijanja više puta oštri o specijalni kožni kaiš. Potom sledi ispiranje, stavljanje losiona, kremova i kolonjskih vodica, po želji mušterije.
  • brkovima - brijanje, potkresivanje, oblikovanje, pa i farbanje.

Nekada su se berberi bavili i:

  • stavljanjem pijavica. U nedostatku lekara i berberi su davali svoj doprinos zdravlju stanovništva. Pijavice su se držale u staklenoj tegli i staljale su se na leđa pacijenta da isisaju „višak“ krvi. Po potrebi stavljalo se više pijavica. Postupak je bio bolan sa problematičnim rezultatom. Verovatno su se lečile bolesti kao što je visoki krvni pritisak.
  • obrezivanjem ili sunećenjem (odstranjivanje viška kože koja pokriva glans na penisu). Obrezivanje je postupak koji se izvodi na dečacima predškolskog doba iz religioznih razloga (a verovatno u pozadini religioznih propisa stoje i higijenski). Ovaj postupak je uobičajen kod Jevreja i muslimana. Najnoviji podaci (iz Afrike) pokazuju da je broj obolelih od SIDE daleko manji kod obrezanih muškaraca. To se tumači time da deo kože koji se odstranjuje obrezivanjem ima najtanji sloj sluzokože i najmanje je zaštićen od prodora virusa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „STARI ZABORAVLJENI ZANATI”. Pristupljeno 5. 2. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]