Berlinski stub pobede
| Siegessäule | |
 Statua Viktorije | |
| Lokacija | Berlin, Nemačka |
|---|---|
Stub pobede (nem. 
Siegessäule (помоћ·инфо) je spomenik u Berlinu. Dizajniran od strane Hajnrih Štraka posle 1864. u znak sećanja na pobedu Pruske u Drugom šlezviškom ratu, do trenutka kada je inaugurisan 2. septembra 1873., Pruska je takođe pobedila Austriju i njene nemačke saveznike u Austro-pruskom ratu (1866) i Francusku u Francusko-pruski rat (1870—71), čime je statua dobila novu namenu.
Berlinci su statui dali nadimak Goldelse.[1] Stub pobede je glavna turistička atrakcija u Berlinu.
Istorija, dizajn i uticaji[uredi | uredi izvor]
Dizajn[uredi | uredi izvor]
Baza se sastoji od poliranog crvenog švedskog granita, površine 18,8 metara kvadratnih i visine 7,2 metara. Osnova sadrži četiri bronzana reljefa koji prikazuju scene iz tri pobede. Sa 12 metara širine i 2 metra visine. Na bazi je okrugla sala sa 16 granitnih stubova visine 4,7 metara. Iznad dvorane uzdižu se četiri stuba od peščara, prva tri sadrže po 20 pozlaćenih topovskih cevi, 12 funti od pobede Danske, 8 funti od austrijske i 4 funte od Francuske. Na vrhu četvrtog stuba od peščara nalazi se 8,52 metara visoka pozlaćena bronzana pobeda. [2]
Lokacije[uredi | uredi izvor]
Statua je prvobitno stajala na Placu Republike. Godine 1939, kao deo pripreme monumentalnih planova za preuređenje Berlina u Velthauptstadt Germania, nacisti su premestili kolonu na svoje današnje mesto na Groser Stern (Velika zvezda). U isto vreme, stub je povećan za još 6,5 metara, čime je dobila sadašnju visinu od 66,89 metara. Spomenik je preživeo Drugi svetski rat bez većih oštećenja. Okružena uličnim krugom, stub je takođe dostupan pešacima kroz četiri tunela, prema planovima Alberta Špera. [3] :99–107
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
U Nebo nad Berlinom Vima Vendersa (1987), stub je jedno od mnogih tako visokih mesta u gradu gde anđeli sede i gledaju ljude koji se nalaze dole. [4]
Tokom godina tehno Parade Ljubavi, stub je bio mesto okupljanja gde je veliki broj ljudi plesao i igrao. [5]
Spomenik je jedna od mnogih znamenitosti posećenih na kursu „Berlin Bivais” u Mario Kart Tour (od 2021.), a kasnije i Mario Kart 8 Deluxe (od 2022.). [6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Berlin Tourist Information – Tiergarten Arhivirano 22 jun 2008 na sajtu Wayback Machine
- ^ Alings 2000, str. 35–51
- ^ Alings 2000, str. 35–51
- ^ Nachrichten, BerlinOnline.de, 2012, Arhivirano iz originala 15. 8. 2009. g., Pristupljeno 26. 7. 2008
- ^ Berlin Life: 'The Death of Dance?' A history of the Berlin Love Parade, Berlin-Life.com, 2007, Pristupljeno 21. 7. 2020
- ^ Mario Kart Tour - Berlin Byways (na jeziku: engleski)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Alings, Reinhard (2000). Die Berliner Siegessaule: Vom Geschichtsbild zum Bils der Geschichte. Berlin: Parthas Verlag GmbH. str. 35—51. ISBN 9783932529719.
| Državne | |
|---|---|
| Geografske | |
