Biofidbek terapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Биофидбек)
Biofidbek terapija
Biofidbek terapija uz pomoć senzora povezanih sa kompjuterom
ICD-10-PCSGZC
ICD-9-CM94.39
MeSHD001676
MedlinePlus002241

Biofidbek terapija (engl. biofeedback therapy) je bezbolna, neinvazivna tehnika primene biofidbek treninga, kojim se pacijent obučava da kontroliše određene telesne fiziološke i moždane procese koji nisu pod kontrolom naše volje, kao što je funkcija mozga, ritam rada srca, tonus glatkih mišića, temperatura itd. Tako je npr. biofidbek EEG mozga — neurofidbek. [1] Naziv za ovu vrstu terapije potiče iz engleskog jezika biofeedback therapy što u prevodu znači terapija povratnim informacijama — o fiziološkim funkcijama.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tehnologije relaksacije datiraju još iz biblijskih vremena, a brojni fizioterapeuti i njihovi prethodnici decenijama unazad su koristili biofidbek uz pomoć svojih ruku kao senzora.[3]

Prvi biofidbek uređaji za tretman urinarneinkontinencije datira iz 1940-ih godina, a korišćeni su i uređaji za rehabilitaciju narušene funkcije mišića, čija je aktivnost praćena na osciloskopima.

Savremena biofidbek tarapija započela je šezdesetih godina 20. veka (1961. godine od strane Nil Milera) koji je biofidbek koristio da bi opisao laboratorijske procedure u eksperimentalnim istraživanjima, poput promene aktivnosti mozga, krvnog pritiska, pulsa i drugih telesnih funkcija, koje obično nisu voljno kontrolisane.

U početnom istorijskom razdoblju naučnici su se nadali da će doći dan kada će uspeti da ostvare veću kontrolu nad našim telom, i da ćemo snagom volje prisiliti naše telo da radi pod kontrolom naše volje. Neki su išli toliko daleko da su smatrali da će biofidbekomogućiti prestanak lečenja lekova, koji često izazivaju neželjena dejstva.

Danas se mnogi naučnici slažu da su takve velike nade nerealne. Istraživanja su pokazala da biofidbek može pomoći u lečenju mnogih bolesti i bolnih stanja, jer ćovek može imati veću kontrolu nad nevoljnim fizičkim funkcijama nego što se prvobitno mislilo da je moguće. Mešutim kako priroda ograničava obim takve kontrole, naučnici sada pokušavaju da odrede koliko tačno voljnu kontrolu možemo da koristimo u lečenju.

U budućnosti se predviđa još šira primena biofidbeka, jer se svaki dan povećava broj bolesti i poremećaja vezanih za stres, a bifidbek se pokazao kao odličan način za tretiranje takvih problema. Primena biofidbeka u sportu, obrazovanju i psihologiji, takođe je postala svakim danom sve više rasprostranjena, a uz primenu savremenijih senzora svakako treba očekivati i pojavu novih načina primene.

Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]

Biofidbek kao terapija treningom u svetu se primenjuje više od pedeset godina. Ona se može smatrati posebnim oblikom bihevioralne terapije, iako njena svrha nije promena ponašanja, nego stvaranje određenih stanja ili uticaja na rad nekih unutrašnjih organa. Biofdbek je na neki način i poteko od bihevioralista, koji su eksperimentalno proučavali različite vrste učenja, od koji je verovatno najpoznatiji klasično uslovljavanje (npr Pavlovovljev eksperimenti sa psima koji je otkrio da je moguće „naučiti” organizam da počne da povezuje neke ranije neutralne stimuluse, kao što je zvuk zvona, sa urođenom reakcijom na salivaciju koji se obično javlja kao reakcija na hranu). Ovim eksperimentima otvorene su mogućnosti uticanja na biološke procese u telu, na kojima se i zasniva biofidbek terapija.

Brojne studije, na globalnom nivou pokazale su da je biofidbek izuzetno korisna tehnika koja se može primeniti kako u lečenju dece i adolescenata tako i u lečenju odraslih, zbog objektivnosti njenih rezultata.

Biofidbek terapija, nije klasičan oblik lečenja već proces učenja kroz kontinuirano treniranje „nalik učenju bilo kog sporta ili nove veštine”, samo što se u ovom slučaju treningom pruža mogućnost da pacijent upozna neke od funkcija sopstvenog telo i um, da shvati na koji način ono reaguje u različitim situacijama i da nauči da ih kontroliše. Prema tome kad iofidbek terapijom to savlada omna postiže značajno unapređuje zdravlje i efikasnost uklanjaju tegobe. Naime kada je osoba pod uticajem stresa, njeni unutrašnji procesi kao što je npr. krvni pritisak postaju vema aktivni (oscilirajući). U takvim uslovima osoba vođena biofidbek terapeutom može naučiti kako smanjiti krvni pritisak tehnikom relaksacije i mentalnim vežbama. Kada se osoba uspešno opusti i snizi krvni pritisak, povratni biofidbek signali pokazuju da je pacijent u tome uspeo, što deluje kao ohrabrenje i potvrda njegovog kontinuiranog napora.

Naučnici i dalje ne mogu tačno da objasne kako funkcioniše biofidbek, iako postoji bar jedan opšta karakteristika da biofidbek koristi većina ljudi koji imaju probleme izazvane stresoma. Iz tog razloga, mnogi oistraživači veruju da je relaksacija u osnovi uspeha biofidbek terapije.

Ciljevi biofidbek terapije[uredi | uredi izvor]

Kako tokom čitavog života čovek uči iz povratnih informacija, koje ga usmeravaju kako i na koji način nešto da radi tako i biofidbek terapija ima za cilj da se osoba sa određenim tegobama nauči da kontroliše narušene procese koji su pod kontrolom volje, čak i ona kada ona nije sposobna da artikuliše kako je stekla to znanje, i na taj način ustaljeni obrazac funkcionisanja zameni novim, željenim i adekvatnim.[4]

Kako se ove aktivnosti mogu registrovati elektrodama i beležiti na papiru, odnosno evaluirati na monitoru, mogu se koristititi za praćenje određenih funkcija u organizmu, i izradu plana narednih biofidbek tretmana u cilju postizanja optimalnih rezultata, ili se prezentuju pecijentu (roditelju ako se radi o detetetu).

Monitor korisnik predstavlja neku vrstu povratnih informacija o unutrašnjim procesima u njegovom telu, tako da onda ta osoba može naučiti kako koristiti te informacije da preuzme kontrolu nad tim „nevoljnim procesima”.

Efikasnost terapije biofeedback je još veća u kombinaciji sa drugim tehnikama relaksacije i kognitivne terapije. Posebno je utvrđena efikasnost u lečenju mnogih poremećaja povezanih sa stresom.

Dobre strane

Neke od glavnih prednosti biofeedbek terapije su:

  • Smanjivanje ili potpuna eliminacija lekova u terapiji
  • Podrška pacijentu u situacijama kada lekovi ne pomažu
  • Stavlja pacijenta u poziciju da upravlja sopstvenim lečenjem, pratite svoj napredak i učenje
  • Smanjenje troškova lečenja
  • Nema neželjenih efekata

Vrste biofidbeka[uredi | uredi izvor]

Mnogi različiti oblici biofidbeka koji se trenutno koriste u kliničkom okruženju uključuju:[5]

Elektromiografiju (EMG) - koja meri napetost mišića

Termalni biofidbek - meri temperaturu kože

Neurofidbejk/elektroencefalografija (EEG) - meri aktivnost moždanih talasa

Elektrodermografija (EDG) - meri električnu aktivnost kože

Toplotni tok - meri brzinu kojom se toplota odaje iz tela

Pneumografija - meri kretanje abdomena/grudnog koša pri disanju

Kapnometrija - meri ugljen-dioksid na kraju disanja

Hemoencefalografija - meri razlike u boji svetlosti koja se reflektuje nazad kroz kožu glave na osnovu relativne količine oksigenisane i neoksigenisane krvi u mozgu

Fotopletizmografija (PPG) - meri periferni protok krvi, otkucaje srca i varijabilnost otkucaja srca.

Akcelerometar - koji meri vibraciju, odnosno ubrzanje kretanja strukture, Pod uticajem sila izazvanih vibracijom nastaje promena kretanja (ubrzanje) koje uzrokuje da masa „stisne“ piezoelektrični materijal koji proizvodi električni naboj koji je proporcionalan sili na koju se deluje

Ograničenja za aplikacije biofidbeka uglavnom leže na terapeutu. S obzirom na dobro razumevanje osnovnih principa terapije u kombinaciji sa kliničkim razumevanjem problema pacijenata, postoji mnogo novih primena za terapiju.

Način rada[uredi | uredi izvor]

Fotopletizmograf, sa senzorom za prst za biofidbek trening
Biofidbeg program u terapiji posttraumatskog stresnog poremećaja

U biofidbek terapiji primenjuju se razne tehnike, ali osnovna je ona koja se zansiva na spajanju GSR uređaja na vrh prsta pacijenta. Tako se meri glavanski otpor kože ili količina izlučenog znoja u minuti. Što je pacijent više napet više je znoja na koži. Kako se pacijent smiruje, znoja ima sve manje

Elektrode koje se stavljaju na kožu su spojene sa uređajem koji pretvara električne veličine u oblik pogodan za praćenje, kao što su svetlosni ili zvučni signali. Pri radu uređaj se može podesiti tako da je zvuk umerenog intenziteta u početku terapije. Kako uređaj otkriva više znoja, veća je napetost pacijenta, a zvuk postaje glasniji. Ako se osoba smiri ona se manje znoji, zvuk postaje tiši i konačno nestaje.

Tokom tretmana obično se osobi povezanoj sa uređajem za biofidbek kaže da pokuša snagom volje da isključi zvuk ili svetlost. Kako osoba nema ideju šta da radi, on ili ona će početi sa eksperimentisanjem kako bi zaustavili „uznemirujući zvuk”. Ako pacijent npr. napne svoje mišiće, shvatiće da je zvuk postao glasniji, kao i da zvuk postaje tiši kada se smiri i opusti mišiće. Tako se nakon više pokušaja osoba smiri, a zvuk ne nestaje sasvim, već postaje sve tiši.

Pacijentu se savetuje da potom počne da se dovodi u različita stanja uma za koje veruje da će njima postići cilj. Pri tome treba imati u vidu postoji kašnjenje od nekoliko sekundi između senzacije i zvuka, jer je potrebno duže vreme da se znoj pojavi na koži, što će omogućiti pacijentu da dovoljno rano sazna da li uređaj reaguje na ono što želi. Pacijent potom pokušava drugim stanjem uma, zamišljajući različite scene, ljude, boje, da izmeni zvučni signal. U tim pokušajima pacijent odjednom otkriva da je zvuk nestao, i počne da mentalno proučava kako je došao u to stanje. I obično u tom istraživanju pacijent uspeva da ponovo sebe dovode u to stanje.

Terapeut će potom podesiti uređaj na veću osetljivost. Drugim rečima, zvuk će se čuti kada se otkriju manje količine znoja.

Nakon nekoliko terapija pacijenti će verovatno naučiti kako da kontroliše stres i proces se nastavlja sve dok se ne postigne zadovoljavajući nivo opuštanja. Jednom kada osoba razume kako da to uradi uz pomoć uređaja, on može da pronađe način i da naučnu radnju uz pomoć tehnike biofidbeka ostvari i bez uređaja.

Ista tehnika može se koristiti za učenje neke osobe kako da zagreje ruke (npr kada želi da nauči kako da kontrolišu migrenu). U ovom slučaju, umesto merenja znojenja, meri se telesna temperatura kože. Osoba tokom tretmana treba da zamišlja nešto za šta smatra da joj pomaže u kupiranju migreničnog napada. Kroz praksu je utvrđeno da neki ljudi tokom biofidbek treninga ne samo da mogu povećati telesnu temperaturu jedne ruke, već takođe mogu učiniti da jedan deo dlana postane topliji od susednog.

Trajanje i broj terapija[uredi | uredi izvor]

Biofidbek terapija obično traje 40—60 minuta. Broj nedeljnih terapija i trajanje treninga zavise od stanja pacijenta i napretka koji se ostvaruje tokom treninaga. Po pravilu, terapija ne bi trebalo traje duže od 15 tretmana.

Najvažniji deo treninga je da se pacijent nauči kako da sve sve saznajne postupke primeni u svakodnevnom životu bez pomoći biofidbek uređaja.

Namena i indikacije[uredi | uredi izvor]

Biofidbek se koristi u medicini, sportu i psihologiji za:

  • dijagnozu zdravstvenih problema
  • lečenje zdravstvenih problema.
  • zdravstvenoj edukaciji
  • sportskoj medicini (edukacija i lečenje sportista(
  • psihoterapiji
Najčešća stanja i bolesti u kojima se koristi biofidbek terapija
Poremećaji ponašanja Anksioznost, depresija, fobije, panika, neki su od bolesti kod kojih se može primeniti biofidbek terapija.

Među ove poremećaje spadaju i oremećaji školskih veština: učenja, čitanja, pisnja, govora (mucanje). Pri tome treba istaći da se kombinovanjem biofidbek metode sa defektološkim tretmanom kod Neki poremećaji najbolje postiže željeni cilj, odnosno sveobuhvatna promena u školskim veštinama.

Migrena [6] Ljudi često traže biofeedbek i tehnike opuštanja za lečenje glavobolje i migrene, ali studije o njegovoj efikasnosti dale su različite rezultate.[7]
Inkontinencija Jedna od indikacija za biofidbek terapiju je urinarna i fekalna inkontinencija koja se sprovodi kroz devet seansi u trajanju od 40 do 60 minuta, pod kontrolom obučene medicinske sestre u periodu od tri do šest meseci.[8]

Jedna studija pokazala je to biofidbek poboljšava funkciju mokraćne bešike i smanjuje simptome urinarne inkontinencije u do 94%.

Autizam
Predmenstrualni sindrom (PMS)
Nesanica
Premor
Bolesti zavisnosti
Gasterotestinalni problemi Hronični zatvor: tim sa Univerziteta u Ajovi otkrio je da je biofeedbek tretman pokazao bolje rezultate u odnosu na upotrebu laksativa za hroničnu konstipaciju i da biofeedbek može uspešno ponovo obučiti mišiće koji izazivaju hronični zatvor. Prema rečima glavnog autora studije, „rezultati pokazuju da je poboljšanje pražnjenja creva moguće kod skoro 80% pacijenata putem biofeedbaeka“. Ovo su podržali istraživači 2014. godine, koji su zaključili da će pacijenti sa opstipacijom, bilo sa ili bez sindroma iritabilnog creva IBS, „verovatno imati koristi od terapije biofeedbackom“.[9]

Fekalna inkontinencija: naučnici sa Univerziteta u Libeku u Nemačkoj otkrili su da je kombinovanje električne stimulacije sa biofeedback terapijom pomoglo pacijentima sa fekalnom inkontinencijom. Oni su u Međunarodnom časopisu kolorektalne bolesti objavili da „postoji dovoljno dokaza za efikasnost BF (biofeedback) plus ES (električna stimulacija) u kombinaciji u lečenju fekalne inkontinencije. Čini se da je AM-MF (amplitudno modulisana srednjefrekventna stimulacija plus BF najefikasniji i najbezbedniji tretman.”[10]

Visoki krvni pritisak
Epilepsija
Posttraumatski stresni poremećaj Neke vrste biofeedbek terapije mogu pomoći pacijentima sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Međutim jedna studija otkrila je da primena biofeedbeka za regulaciju varijabilnosti srca u standardnom tretmanu PTSP-a nije donela nikakvu korist. Međutim, 2016. godine naučnici su izvestili da je upotreba EEG biofeedbeka „značajno smanjila simptome PTSP-a“ kod 17 pacijenata sa PTSP-om.[11][12]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Biofidbek je veoma sigurna i dobro tolerisana procedura koja ima minimalne komplikacije. Ako se biofidbek koristi sve vreme tokom terapije, može doći do pada učinka nakon njegovog prekida. Stoga je korisno praktikovati iste tehnike bez opreme za biofeedback kao deo ukupnog tretmana za trajno poboljšanje. Ako pacijent ne praktikuje tehnike često, onda tretman može imati manje rezultate od planiranih tokom vremena i može zahtevati ponovnu obuku.[13]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Legg, Tymothi. „What is biofeedback therapy and who can benefit?”. Medical News Todey. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  2. ^ Krešimir Mudrovčić, Biofeedback Seminarski rad iz kolegija Sustav za praćenje i vođenje procesa Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za elektroničke sustave i obradbu informacija. Hrvatska. 2007.
  3. ^ Bernard, Claude; Cohen, I. Bernard; Greene, Henry Copley; Henderson, Lawrence J. (1957). An introduction to the study of experimental medicine. Internet Archive. New York : Dover. ISBN 978-0-486-20400-0. 
  4. ^ Biofeedback & relaxation therapy. (n.d.). Retrieved from www.mhni.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2018)
  5. ^ „Biofeedback Research Report” (PDF). Pristupljeno 12. 9. 2023. 
  6. ^ Mullaly, W.J., Hall, K., & Goldstein, R. (2009 November). Efficacy of biofeedback in the treatment of migraine and tension type headaches. Pain Physician (6) 1005-11.
  7. ^ Odawara, M., Hashizume, M., Yosiuchi, K., Tsuboi, K. (2015, December 22). Real-Time Assessment of the Effect of Biofeedback Therapy with Migraine: A Pilot Study. International Journal of Behavioral Medicine (6):748-54.
  8. ^ Vonthein, R., Heimeri, T., Schwander, T. Ziegler, A. (2013, November). Electrical stimulation and biofeedback for the treatment of fecal incontinence: a systematic review. International Journal of Colorectal Disease 28 1567.
  9. ^ Vonthein, Reinhard; Heimerl, Tankred; Schwandner, Thilo; Ziegler, Andreas (2013-11-01). „Electrical stimulation and biofeedback for the treatment of fecal incontinence: a systematic review”. International Journal of Colorectal Disease (na jeziku: engleski). 28 (11): 1567—1577. ISSN 1432-1262. PMC 3824723 Slobodan pristup. PMID 23900652. doi:10.1007/s00384-013-1739-0. 
  10. ^ Ahadi, Tannaz; Madjlesi, Faezeh; Mahjoubi, Bahar; Mirzaei, Rezvan; Forogh, Bijan; Daliri, Seyedeh Somayeh; Derakhshandeh, Seyed Majid; Behbahani, Roxana Bazaz; Raissi, G. Reza (2014). „The effect of biofeedback therapy on dyssynergic constipation in patients with or without Irritable Bowel Syndrome”. Journal of Research in Medical Sciences : The Official Journal of Isfahan University of Medical Sciences. 19 (10): 950—955. ISSN 1735-1995. PMC 4274571 Slobodan pristup. PMID 25538778. 
  11. ^ Lande, R.G., Williams, L.B., Francis, J.L., Gragnani, C., & Morin, M.L. (2010, December). Efficacy of biofeedback for post-traumatic stress disorder. Complementary Therapies in Medicine (6)256-9.
  12. ^ Gapen, M., van der Kold, B.A., Hamlin, E., Hirshberg, L., Suvak, M., & Sinazzola, J. (2016, January 19). A pilot study of neurofeedback for chronic PTSD. Applied Psychophysiology Feedback. Retrieved from www.traumacenter.org
  13. ^ Malik, Kashif; Dua, Anterpreet (2023), Biofeedback, StatPearls Publishing, PMID 31971716, Pristupljeno 2023-09-12 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Needham, R. & Davies, S.J. (2013, July 12). Use of the Grindcare device in the management of nocturnal bruxism. British Dental Journal.
  • Biofeedback therapy for Raynaud's disease symptoms. (2010, August 30). Retrieved from www.raynauds.org
  • Chiarioni, G., Nardo, A., Vantini, I., Romito, A., Whitehead, W.E. (2010, January 4). Biofeedback is superior to electrogalvanic stimulation and massage for treatment of levator ani syndrome. Gastroenterology. Retrieved from www.ncbi.nlm.nih.gov
  • Dedeepya, P.; Nuvvula, S.; Kamatham, R.; Nirmala, S. V. S. G. (2014). „Behavioural and physiological outcomes of biofeedback therapy on dental anxiety of children undergoing restorations: A randomised controlled trial”. European Archives of Paediatric Dentistry. 15 (2): 97—103. PMID 23907736. S2CID 256366732. doi:10.1007/s40368-013-0070-3. 
  • Friel, P.N. (2007, June 12). EEG biofeedback in the treatment of attention deficit hyperactivity disorder. Alternative Medicine Review (2)(2):146-51.
  • Harkness, T. (2009, June). Professional issues: Psykinetics and biofeedback: Abhinav Bindra wins India's first-ever individual gold medal in Beijing Olympics. Applied Psychophysiology and biofeedback. Retrieved from www.aapb-biofeedback.com
  • Krystal, J. (2010, September 9). Biofeedback for your brain. Retrieved from www.elsevier.com
  • Liew, A. (2014). EEG biofeedback therapy for ADHD: A systematic review [abstract]. The BMJ. Retrieved from jnnp.bmj.com
  • Moss, D., & Kirk, L. (2004). Foreword: Evidence-Based Practice in Biofeedback and Neurofeedback. Retrieved from www.aapb.org
  • Preston, J.L., Brick, N., & Landi, N. (2013, November 1). Ultrasound biofeedback treatment for persisting childhood apraxia of speech. American Journal of Speech-Language Pathology. Retrieved from ajslp.pubs.asha.org
  • Shamilyan, T., Wyman, J., Bliss, D.Z., Kane, R., & Wilt, T.J. (2007). Prevention of Urinary and Fecal Incontinence in Adults. Agency for Healthcare Research and Quality. Retrieved from www.ncbi.nlm.nih.gov
  • University of Iowa. (2007, April 2) Biofeedback treats one type of chronic constipation [news release]. Retrieved from news-releases.uiowa.edu

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Biofidbek terapija na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биофидбек_терапија&oldid=26131214”