Bitka za Šangaj
| Bitka za Šangaj | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog kinesko-japanskog rata | |||||||||
 Japanska ofanziva 1937. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Republika Kina |
 Japan | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| Čang Kaj Šek | Heisuke Janagava | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| oko 450.000 | oko 200.000 | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| teški | laki | ||||||||
Bitka za Šangaj (13. avgusta-13. novembra 1937) bila je odlučujuća japanska pobeda u Drugom kinesko-japanskom ratu.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Pošto su stvorili solidnu osnovicu u operacijama 1931-1936, Japanci su sredinom 1937. pistupili ostvarenju plana kojim se predviđala koncentrična ofanziva na Kinu sa severoistoka iz Mandžurije, sa istoka iz oblasti Šangaja i s juga od Kantona, uz istovremenu blokadu kineske obale radi sprečavanja snabdevanja Kine iz inostranstva. Za ostvarenje tog plana, Japanci su predvideli 16 moderno opremljenih pešadijskih divizija (od raspoloživih 24), oko 600 aviona, 2 pomorske eskadre i oko 150.000 mandžurskih vojnika pod japanskom komandom. Kineski plan bio je defanzivan. Mobilisano je 2.218.000 vojnika, ali je bilo obučeno samo oko 500.000. Kina je raspolagala sa oko 300 aviona i vrlo slabom mornaricom.[1]
Posle isceniranog incidenta u rejonu Pekinga, japanska Severna armija preduzela je 28. jula 1937. sa oko 150.000 vojnika ofanzivu iz Mandžurije u pravcu severoistočne Kine. Slabe kineske snage nisu bile u stanju da zaustave napad, pa su Japanci do kraja jula zauzeli Peking i Tjencin, a zatim, uz podršku jake avijacije, produžili nadiranje na jug i zapad Kine.[1]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Japanska Centralna armija iskrcala je početkom avgusta 1937. slabije delove u rejonu Šangaja. Pošto su naišli na jak otpor kineskih snaga, Japanci su bili primorani da iskrcaju znatna pojačanja. Posle žestokih tromesečnih borbi, u kojima su Japanci angažovali oko 200.000, a Kinezi oko 450.000 ljudi, japanske trupe zauzele su 13. novembra 1937. Šangaj.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Novembra 1937. Društvo naroda je na zahtev Kine pokušalo da interveniše u japansko-kineskom sukobu, savetujući Japanu da se orijentiše na mirno rešenje, što je ostalo bez ikakvih rezultata. Za to vreme, već u avgustu Kina je potpisala sporazum o nenapadanju sa SSSR, koji joj je odobrio tri zajma za nabavku ratnog materijala.
Posle zauzimanja Šangaja, japanska Centralna armija je, uz znatnu pomoć avijacije i rečne flotile, nastavila brz brodor uzvodno rekom Jangcekjang. Nanking je zauzet 13. decembra 1937.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd, str. 26-27
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd, str. 26-27
| Državne | |
|---|---|
| Umetničke | |
