Pređi na sadržaj

Bitka kod Narve (1700)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Narve
Deo Velikog severnog rata

Bitka kod Narve 1700. godine
Vreme30. novembar 1700.
Mesto
Narva
UzrokRuska opsada švedskog garnizona u Narvi.
Ishod Švedska pobeda.
Sukobljene strane
 Švedska  Ruska imperija
Komandanti i vođe
Karlo XII Boris Šeremetev
Jačina
posada oko 2.000, deblokadna vojska oko 12-14.000[1] oko 35.000[1]
Žrtve i gubici
neznatni teški

Bitka kod Narve (rus. Bitva pri Narve; šved. Slaget vid Narva) je jedna od prvih bitki koja se odigrala 19. novembra 1700. između Švedske i Rusije u Velikom severnom ratu. Švedske pomoćne trupe su, pod komandom Karla XII, porazile tri do četiri puta veću Rusku armiju. Pre Velikog Severnog rata, Karl XII je naterao Dansku-Norvešku da potpišu travendalski mir. Umesto da napadne Rusiju posle bitke za Narvu, Karl XII se okreće ka jugu kako bi proterao Avgusta II Jakog iz Livonije i Poljske-Litvanije. Car Petar Veliki osvojio je Narvu tek 1704. godine u opsadi Narve.

Uzrok

[uredi | uredi izvor]

Rusija je tokom 17. veka tehnološki kasnila za ostatkom Evrope, što je uticalo i na njenu vojnu moć.[2] Uprkos ovome, Petar Veliki je želeo da proširi teritoriju svog carstva osvajajući Švedske provincije u oblasti Baltika. Rusija sklapa vojni savez sa Frederikom IV kraljem Danske-Norveške, Avgustom II Jakim kraljem Poljske-Litvanije i sa kneževinom Saksonijom, kako bi uvećala vojnu snagu. Potom su sve napale Švedsku iz različitih smerova.[3]

Uz pomoć Kraljevske ratne mornarice Ujedinjenog Kraljevstva i Kraljevske ratne mornarice Holandije, Karl XII je uspeo da iskrca svoje trupe u Humlebaeku, severno od Kopenhagena i primorao Dansku-Norvešku da napusti savez sa Rusijom i potpiše travendalski mir koji će trajati sve do 1709. godine.[4] Ubrzo zatim, Karl XII šalje svoje trupe preko Baltičkog mora, gde se pridružuju finskim i estonskim pukovima u sastavu Švedskog carstva.

Novi ruski car Petar Veliki je značajno modernizovao vojsku, međutim armija sa kojom je krenuo u bitku i dalje nije dovoljno pripremljena za rat. Iz tog razloga Petar Veliki unajmljuje strane generale i oficire u nadi da će uspeti da nadomesti vojne nedostatke.[5] Sa druge strane Karl XII poseduje jednu od najvećih i najdisciplinovanijih armija u celoj Severnoj Evropi na kojim mu je Petar Veliki zavideo.[2]

Tokom Novembra Ruske trupe su opkolile grad Narvu u Estoniji, koji je tada bio deo Švedskog carstva, pokušavajući da opsadom nateraju Švedsku vojsku na predaju. Saksonsko-Poljska armija Avgusta II Jakog, pod komandom Adama Hajnriha fon Steinaua je bila ispred grada Rige u Švedskoj Livoniji. Umesto da napadne Rigu, Saksonsko-Poljska armija se povlači u ratni logor južno od reke Zapadne Dvine, što je omogućilo Karlu XII da odmah krene ka Narvi, koja je bila pod napadom Petra Velikog.[5]

Bitka

[uredi | uredi izvor]

Dana 9. novembra 1700. godine po Julijanskom kalendaru, (20. novembra po Švedskom kalendaru; 30. novembra po Gregorijanskom kalendaru[6]) Karl XII je postavio svojih 8.000 vojnika (još 2.500 vojnika se nalazilo u samom gradu) nasuprot ruskoj armiji od 34.000 do 40.000 vojnika.[6][7][8][9] Njihov zadatak je bio da oteraju Ruske trupe i na taj način oslobode grad od opsade, dok je dodatnih 2,500 vojnika čuvalo sam grad. Švedskom vojskom komadovao je sam Karl XII, a u tome mu je pomagao i general Karl Gustav Renskiold.[10] Ruskim trupama su komandovali Petar Veliki i Čarls Eugen de Kroj. Zbog neodložnih događaja u Rusiji kojima je morao da prisustvuje, Petar Veliki napušta opsadu Narve nekoliko dana pre same bitke. Pretpostavio je da Karl XII neće pokušati da napadne njegovu brojniju armiju kao i da će njegovi komandati strpljivom opsadom izdejstvovati pobedu.

Tokom dana snežna mećava je onemogućavala obe strane da napadnu. Karl XII je primetio da popodne snežna oluja i vetar menjaju svoj pravac direktno ugrožavajući ruske trupe.[5]Naredivši svojim vojnicima da napadaju samo u određenim vremenskim uslovima,[10] Švedske trupe su se podelile u dve kolone, brzo probile Ruske linije, podelile ih na tri bloka i opkružile ih.[6] Ključni momenat same bitke bio je pri povlačenju ruskih trupa preko mosta na Narvi koji se srušio.[10] Bekstvo u panici dovelo je do gubitka od  6.000–18.000 ruskih vojnika,[11][12] dok se ostatak ruske vojske predao.[10]

Ruski spomenik

[uredi | uredi izvor]

Godine 1900. nakon 200 godina, Preobraženski puk i Semionovski puk inicirali su izgradnju spomenika ruskim vojnicima koji su poginuli u bici kod Narve. Spomenik sadrži granitno postolje sa krstom na vrhu i na njemu je urezano: "Našim herojskim precima koji su poginuli u novembru 1700. godine."[13]

Ruski spomenik u blizini Narve

Pobednički spomenik

[uredi | uredi izvor]

Ninistar spoljnih poslova Švedske Lena Hjem-Valen je 20. novembra 2000. godine označila početak radova na novom spomeniku švedskim pobednicima. Njegovu izgradnju finansirao je švedski institut i taj spomenik zamenio je stari iz 1936. godine, koji je nestao za vreme Drugog svetskog rata. Iznad samog spomenika nalazi se "Švedski lav", njegova leva šapa naslonjena je na loptu na kojoj su ugravirane Tri Krune. Latinski natpis na samom spomeniku glasi "Svecia memor" ili "Švedska pamti".[14]

Švedski lav

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 8), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 533
  2. ^ a b Peter The Great – Swift
  3. ^ Frost 2000, str. 228.
  4. ^ Frost 2000, str. 229.
  5. ^ a b v Tucker 2010
  6. ^ a b v Frost 2000, str. 230, 232
  7. ^ Porfiriev 1958, str. 145.
  8. ^ Ericson 2003, str. 257.
  9. ^ Christer Kuvaja (2008). str. 139.
  10. ^ a b v g Jeremy Black (1996). str. 111.
  11. ^ Ullgren 2008, str. 57.
  12. ^ Bespalov A. V. Severnaя voйna (1998). str. 43.
  13. ^ Petrov A. V (1901). str. 354-355
  14. ^ Svenska institutet och Narva Archived November 30, 2010, at the Wayback Machine.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Tucker, S.C. (2010). A Global Chronology of Conflict. 2. Santa Barbara: ABC-CLIO, LLC. ISBN 9781851096671. 
  • The Organ As a Mirror of Its Time: North European Reflections, 1610–2000. 2000. ISBN 978-0195144154.  Tekst „ Kerala J. Snyder” ignorisan (pomoć)
  • Black, Jeremy (1996). Warfare. Renaissance to revolution, 1492–1792. Cambridge Illustrated Atlases. 2. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47033-9. 
  • Christer Kuvaja. Karolinska krigare 1660–1721. . str. 139. Schildts Förlags AB. 2008. ISBN 978-951-50-1823-6.
  • Frost, Robert I (2000). The Northern Wars. War, State and Society in Northeastern Europe 1558–1721. Longman. ISBN 978-0-582-06429-4. 
  • Ericson, Lars, ur. (2003). Svenska slagfält (na jeziku: Swedish). Wahlström & Widstrand. ISBN 978-91-46-21087-0. 
  • Porfiriev, I.E., ur. (1958). Peter I. Grundläggare av den ryska reguljära arméns och flottans krigskonst (na jeziku: Swedish). Hörsta förlag. 
  • Bespalov A. V. Severnaя voйna. Karl XII i švedskaя armiя. Putь ot Kepengagena do Perevoločnoй. 1700–1709. – M: Reйtar, 1998
  • Ullgren, Peter (2008). Det stora nordiska kriget 1700–1721. Stockholm: Prisma. ISBN 978-91-518-5107-5. 
  • Massie, Robert K (1980). Peter the Great, His Life and World.  Ballantine Books
  • Petrov A. V. Gorod Narva, ego prošloe i dostoprimečatelьnosti. SPb, 1901
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Нарве_(1700)&oldid=28822581”