Bitka kod Strumice
| Bitka kod Strumice | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Bitka na Belasici i ustanka komitopula | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
|
|
| ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
|
| ||||||
| Jačina | |||||||
|
| |||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
|
| ||||||
Bitka kod Strumice se odigrala u avgustu 1014. u sklopu ratova imeđu snaga Samuilovog i Vizantijskog carstva u blizini reke Strumice. Odmah nakon Samuilovog poraza u bici kod Belasice trupe koje je predvodio njegov sin Gavrilo Radomir porazile su vizantijsku vojsku koju je predvodio knez Soluna Teofilakt Botaniates, koji je ubijen u bici. Nakon smrti vizantijskog cara Vasilija II vizantijske trupe su bile primorane da napuste ove teritorije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Након победе византијске војске у Бици код Беласице 29. јула 1014. године, када је уништен значајан део Самуилове војске, Василије II је заузео малу тврђаву у близини реке Струмице. Сама Струмица је остала у словенским рукама. Зато је цар Василије II послао Теофилакта с војском да растури опсаду јужно од града, коју су поставиле Самуилове трупе.[1][2]
Ухваћена у узак и тешко проходан простор, византијска војска је онеспособљена за организовани одбрану и сломљена. Већи део војске је погинуо уз команданта. Када је вест о том поразу стигла до Василија II, он је у знак одмазде наредио да се заробљени војници у бици код Беласице ослепе и слепе их послао краљу Самуилу.[3]
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Zlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, pp. 738
- ^ Angelov / Cholpanov, Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), pp. 55–56
- ^ Ćorović 2014, стр. 116.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ćorović, Vladimir (2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. стр. 116—. GGKEY:XPENWQLDTZF.