Битка код Онгала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Онгала
Део Византијско-бугарских ратова
The foundation of the BG.png
Настанак бугарске државе под Аспарухом
Време: лето 680. година
Место: данашња Тулча у Румунији
Резултат: Бугарска победа
Сукобљене стране
Византијско царство Бугари
Команданти и вође
Константин IV Аспарух
Јачина
85.000 40.000
Жртве и губици
готово цела армија лаки

Битка код Онгала вођена је на лето 680. године између византијске војске Константина IV са једне и бугарске војске под Аспарухом са друге стране. Једна је од првих битака Византијско-бугарских ратова, а завршена је великом бугарском победом након које се бугари насељавају на територије Балкана.

Увод[уреди]

Стара Велика Бугарска настала је 632. године уједињењем бугарских племена између Црног и Каспијског мора. После смрти кана Кубрата, држава је подељена између тројице његових синова. Аспарух, један од Кумбратових синова, покренуо је своју војску на подручја северно од Дунава. Користећи се неприликама Византинаца проузрокованих ратом са Арапима који су им опсели престоницу, Аспарух византијском цару Константину објављује рат. Формирао је савез са четири словенска племена против Византије.

Битка[уреди]

Битка код Онгала вођена је на мочварном терену. То је приморало Византинце да нападају у мањим групама што је смањило ефикасност њихових напада. Битка се завршила потпуним поразом Византинаца. Велики број војника су изгубили у бици. Према легенди, византијски цар је због повреде ноге морао да оде у Несебер након чега су његови војници почели да беже мислећи да је и цар побегао. Бугарима је било лако да униште остатак војске.

Последице[уреди]

Велики пораз код Онгала приморао је Византију да следеће (681. године) закључи са Бугарима мир којим је признала њихову новонасталу државу и обавезала се на плаћање годишњег данка. Био је то веома сраман споразум по Византијско царство које је деценијама одолевало персијским и арапским нападима. Управо тада почињу византијско-бугарски сукоби који ће се водити вековима.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич