Pređi na sadržaj

Bitka kod zamka Kijosu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod zamka Kijosu
Deo Sengoku perioda

U vreme bitke (1552) Nobunaga je vladao jugozapadnim delom provincije Ovari.
Vreme16. avgust 1552- 20. april 1554 (po lunarnom kalendaru).
Mesto
jugozapadni deo prefekture Aiči, Japan.
UzrokPokušaj namesnika južnog Ovarija da zaustavi jačanje Ode Nobunage.
Ishod Nobunagina pobeda.
Teritorijalne
promene
Japan oko 1560. Teritorije klana Oda obojene su žuto. Oda Nobunaga je 1554. zauzeo Kijosu, prestonicu južnog Ovarija, i zavladao južnim delom provincije.
Sukobljene strane
Klan Oda iz Šibate Klan Oda iz Kijosua
Komandanti i vođe
Oda Nobunaga
Oda Nobumicu
Oda Nobujuki
Oda Nobutomo
Sakai Daizen
Jačina
3.000[1] 3.000
Žrtve i gubici
neznatni teški

Bitka kod zamka Kijosu ili Bitka kod Kaizua (1552) bila je prva pobeda mladog Ode Nobunage u borbi za ujedinjenje provincije Ovari nad svojim moćnijim rođakom i pređašnjim gospodarom, namesnikom južnog Ovarija, Oda Nobutomom.[1][2][3]

Pozadina

[uredi | uredi izvor]
Bitka kod zamka Kijosu na karti Prefekture Aiči
Acuta
Acuta
Andžo
Andžo
Muraki
Muraki
Kijosu
Kijosu
Šobata
Šobata
Suemori
Suemori
Furuvatari
Furuvatari
Cušima
Cušima
Ivakura
Ivakura
Inujama
Inujama
MIKAVA
MIKAVA
OVARI
OVARI
MINO
MINO
Narumi
Narumi
Ogava
Ogava
Teramoto
Teramoto
Morijama
Morijama
Mesta u provincijama Ovari i Mikava oko 1554. na mapi prefekture Aiči. Mesta pod kontrolom Ode Nobunage obeležena su crveno.

U vreme kada je sedamnaestogodišnji Oda Nobunaga u proleće 1552. nasledio porodične posede u jugozapadnom delu provincije Ovari (oko zamka Nagoja), južni delovi provincije bili su pod vlašću njegovih rođaka, Oda iz zamka Kijosu, a istočni delovi Ovarija bili su pod vlašću moćne porodice Imagava, koja je u to vreme vladala susednim provincijama Mikava, Totomi i Suruga, i njihovih vazala, porodice Matsudaira (kasnije Tokugava) iz Mikave.[1][2]

Prva bitka

[uredi | uredi izvor]

Neposredno nakon smrti Nobunaginog oca Oda Nobuhide (3. marta 1552), njegov rođak i formalni gospodar, Oda Nobutomo, namesnik (šugodaj) južnog Ovarija, napao je njegove posede i na prepad zauzeo dva zamka, ali je potisnut snagama mladog Nobunage i njegovog strica Oda Nobumicua (gospodara zamka Morijama) i brata Nobujukija (gospodara zamka Suemori). Zajedno, oni su preoteli obe tvrđave i potukli namesnikovu vojsku kod sela Kaizu (3 km južno od Kijosua), ubivši više od 80 istaknutih samuraja, i spalili predgrađe Kijosua 16. avgusta 1552 (po lunarnom kalendaru).[1][2]

Druga bitka

[uredi | uredi izvor]

Sledeće godine, 12. jula 1553, Oda Nobutomo je pod uticajem svojih vazala pogubio Šiba Jošimunea, zvaničnog guvernera Ovarija i rođaka šoguna Ašikaga, koji je živeo na njegovom dvoru kao talac lišen stvarne vlasti, nakon što je Šiba upozorio Nobunagu da Nobutomo planira da ga ubije i zameni mlađim bratom Nobujukijem. Kao primer vernosti običnih samuraja onog vremena, Hronika gospodara Nobunage navodi da su guvernerovi lični pratioci, u svemu manje od desetak ljudi, pružili očajnički otpor i branili gospodara do poslednjeg daha. Ovakvo brutalno kršenje guvernerovog i šogunovog autoriteta (koje su formalno svi japanski velikaši tog vremena poštovali kao svoje zakonite i nasledne gospodare) izolovalo je Nobutoma od većine saveznika, a guvernerov sin Šiba Jošikane uspeo je da pobegne Nobunagi u Nagoju. Nobunaga je već 18. jula mobilisao svoje snage i potukao Nobutoma u bici pod zidinama Kijosua, uglavnom zahvaljujući neobično dugim kopljima svojih ašigarua (između 18 i 21 stopa), koja je Nobunaga uveo nakon što se na vežbalištu uverio da je borac sa dužim kopljem uvek u prednosti. U bici se kao vođa prethodnice istakao mladi ratnik Šibata Kacuje, jedan od glavnih vazala Nobunaginog brata Nobujukija. Vazali Kijosua pretrpeli su ogromne gubitke, ali se Nobunaga nije usudio da napadne zamak, već ga je ostavio pod blokadom, čekajući priliku da ga zauzme lukavstvom.[1][2]

Pad zamka Kijosu

[uredi | uredi izvor]

Odbivši napad moćnog klana Imagava u bici kod Murakija (24. januara 1554), Nobunaga je stekao veliki ugled u Ovariju i dobio odrešene ruke za konačni obračun sa Oda Nobutomom iz Kijosua. Pošto je izgubio većinu vazala u bitkama oko zamka, Sakai Dozen, Nobutomov glavni savetnik, ponudio je Nobunaginom stricu Nobumicu-u mesto namesnika (šugodaja) provincije ukoliko izda Nobunagu. Nobumicu je prividno pristao na izdaju, i sa grupom ratnika pušten je u Kijosu, ali su tokom noći njegovi ljudi otvorili kapije i zamak je osvojen na prepad (20. aprila 1554). Oda Nobutomo je nateran da izvrši sepuku, dok je Sakai Dozen uspeo da pobegne u provinciju Suruga, našavši utočište kod Nobunaginog neprijatelja, Imagava Jošimota. Tako je Nobunaga osvojio zamak Kijosu (gde je preselio svoju prestonicu) i postao gospodar južnog Ovarija: u zamenu za svoju pomoć, njegov stric Oda Nobumicu dobio je na upravu zamak Nagoja i dva najzapadnija od ukupno četiri okruga u donjem Ovariju.[1][2]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 55—63. ISBN 978-1983450204. 
  2. ^ a b v g d Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  3. ^ „Oda Nobunaga”. Military Wiki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-06. 

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 55—63. ISBN 978-1983450204. 


* Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.